PROZOR

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici.

Jedan od njih je svaki dan je  mogao da  sedi u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov
krevet je stajao uz jedini prozor u sobi. Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima. Brzo su se
upoznali i razgovarali po cele dane.

Pričali su o svojim porodicama,  domovima, poslu,gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao
drugome muškarcu stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama
vanjskog svieta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo kraj, a u daljini su se
videla svetla grada.

Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči i zamišljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj
nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednoga jutra je medicinska sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla
telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je
tielo odnelo. Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namestio i ostavila ga samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet.

Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljnom svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: „A možda je hteo usrećiti vas?“

(priča sa neta)

 

Priča o ruži

Neki čovek je s ljubavlju uzgajao ružu. Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pomno promatrao. Video je da će se pupoljak uskoro otvoriti… ali je primetio trnje na stabljici i pomislio: „Kako može predivan cvet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?“
Ozlovoljen tom mišlju, čovjek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se je ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čoveka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vredno ne može proizići iz njih. Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći – pronaći je.

Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome.
Ako pomogneš nekome da nađe ružu u njegovoj duši, on će pobijediti trnje.
I cvetaće uvek… iznova…

(priča sa neta)

Indijanci

Jednom prilikom jedan čovjek pozva svoga
prijatelja Indijanca u goste u veliki grad.
Poveo ga je u razgledanje grada i dok su
šetali Indijanac najednom reče: “Čujem cvrčka!”

“Nemoguće je da od ovolike buke, brujanja
automobila i galame ti možeš čuti cvrčka”, reče
mu prijatelj. ”Nemoguće!”
Indijanac se na to sagnu, razgrnu grm i pokaza
mu cvrčka.

“Ali kako?” upita njegov prijatelj.
Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga
na trotoar. Novčić zazveči!
Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mjestu
odakle je dolazio zvuk palog novčića.

“Ono što si naučio slušati, čućeš…ma kakva buka bila,
ma gdje bio”, odgovori Indijanac.
“Vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić, a ja sam čuo cvrčka.”

Priča sa neta

Sećanje ili raj?

„…Ne postoje lepote detinjstva, postoje naše fantazije o tome, postoje retuširane slike starozavetnih bogova u sećanju, koje zapravo predstavljaju naše roditelje, postoji misao koja je gotovo senzacija, na miris uvojaka s glave nekog kliktavog Kupidona, neku od naših ranih strasti iz vremena ranih jada. Istina je da je sećanje jedini raj iz koga ne možemo biti prognani. Takodje je istina da je sećanje jedini svet u kome mi vladamo i u kome ukus jednog parčenceta ušećerenog raja umočenog u vreli aromat nečega što se zove čaj, a mogao bi se zvati i nektar i tečno zlato i melem za otečene žlezde u doba dečijih bolesti, otvara dveri nečega što mislimo da smo zaboravili, a što možda nikada nije ni postojalo. Stvaran svet samo je sirova gradja, opiljak, okrajak onoga što je moglo biti. I čega će možda biti negde drugde. „Djubrište“, rekao bi Šejka. „Prokleta avlija“, rekao bi Andrić. „Davos“, rekao bi Tomas Man i osmehnuo se…“

Sanja Domazet BOZANSTVENI BEZBOZNICI

Da li ste često u svom raju??

Feler

Jedan naučnik koji se bavio kloniranjem uspeo je da stvori desetak potpuno vernih kopija sebe. Kada je Anđeo Smrti došao po njega, nije znao koga da vodi. Zato je razradio strategiju. Pojavio se i rekao: »Vi ste zaista genije kada ste uspeli da stvorite tako verne ko­pije sebe. Međutim, otkrio sam mali feler u vašem opu­su«. Naučnik je skočio, povikavši: »Feler!? Nemogu­će! Gde je feler?«

»Upravo ovde«, rekao je anđeo i odneo ga.

(priča sa neta)

Biću srećan…

Priča iz maila, ako znate – preskočite 🙂

Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,
a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno
velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo
zato sto imamo posla sa pubertetlijama.

Sigurno cemo biti srecniji kada izadju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas
supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti
da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju.

Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada?

Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim… i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas…
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sreća je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda…

Magarac :)

Купи неки трговац од сељака магарца за сто новчића. Сељак је био дужан да му га сутрадан доведе. Поштујући договор, он дође код њега, али без магарца.

– Извините, магарац је угинуо.
– У реду, вратите ми мојих 100 новчића!
– Не могу… Потрошио сам их.
– Па ништа, оставите ми угинулог магарца.
– Али, шта ће вам он? – упита изненађено сељак.
– Даћу га на лутрију.
– Па не можете мртвог магарца дати на лутрију!?!
– Могу, верујте… Једноставно нећу ником рећи да је мртав.

Након месец дана наиђе сељак на трговца.
– И шта је било са мртвим магарцем?
– Урадио сам како сам и рекао. Продао сам 500 тикета, сваки у вредности два новчића, и зарадио сам 998 новчића.
– Шта? И нико се није бунио?!
– Јесте један… Онај који је освојио магарца. Био је веома љут… Но њему сам вратио његова два новчића.

(Priča sa neta)

Kažnjavanje askete

Jedan asketa živeo je čitav svoj život bez žena i posvetio se borbi protiv polnog nagona u sebi i drugi­ma. Kada je umro, jedan njegov učenik umro je ubrzo posle njega. Stigavši na drugi svet, učenik nije mogao da poveruje očima – u krilu njegovog obožavanog uči­telja sedela je najlepša žena koju je ikad video! Prišao je učitelju i došapnuo mu: »Dobri učitelju, sada znam daje Bog pravedan, jer nagrađuje na nebu za odricanja na zemlji.«

Učitelj je mrzovoljno rekao: »Idiote, ovo nije raj i ni­sam ja taj koga nagrađuju. Ona je ta koju kažnjavaju.«

Kada je cipela komotna, zaboravljamo na stopala;

kada je pojas dovoljno dug, zaboravljamo na struk.

Kada je sve harmonija, zaboravljamo na svoje ja.

Čemu onda služe odricanja?

(priča sa neta)

Hipik sa jednom cipelom

Čovek je ušao u autobus i seo pored mladića koji je izgledao kao hipik. Imao je samo jednu cipelu.

– Šta je, momak, izgubio si cipelu?

– Naprotiv –  odgovorio je ovaj – Našao sam je.

Poruka: Ono što je nama potpuno očigledno, ne znači i da je istinito.

( iz knjige Antoni de Meloa)

Nije sve onako,kako se na prvi pogled čini…

Dva anđela su se zaustavila da  prenoće pred jednom ogromnom kućom, u kojoj je stanovala ugledna i dobrostojeća porodica. Porodica ih je hladno primila i nije im željela ponuditi gostoprimstvo u velikoj  gostinjskoj sobi. Umesto toga ponudili su im hladni i neugledni podrum. Dok su prostirali ležajeve na tvrdom i vlažnom podu,  stariji anđeo primeti rupu u zidu i odmah je popravi. Kada je mlađi anđeo upitao zašto, stariji mu odgovori:  „Stvari nisu uvijek onakve kakve se čine“.

Iduće noći čudesan se par našao pred skromnom kućom u kojoj su stanovali jedan stočar i njegova žena. Oni su ih rado ugostili,  bračni par je prepustio i svoj krevet gostima koji su izgledali prilično umorni. Kada je ujutro sunce počelo izlaziti, stočar i njegova žena bili su u suzama. Njihova najvrednija  krava je uginula i eno leži nepomična na polju.

Mlađi anđeo je bio ljutit i upitao je starijeg: “ Kako si mogao da dozvoliš da se to dogodi ? Prvi čovek je imao sve, nije se prema nama lepo poneo, a ti si mu pomogao. Druga porodica je imala malo i to je spremno podelila s nama. Čak su nam i svoj krevet ustupili, a ti si dopustio da im ugine najlepša krava!“

„Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine“, odgovori stariji anđeo.

„Kada smo boravili u podrumu vile, primetio sam u zidu rupu gdje je bio sakriven novac. Budući da su vlasnici bili toliko zaslepljeni pohlepom, ja sam zapušio rupu tako da ne nađu bogatstvo. Druge noći, kada smo boravili kod stočara, anđeo smrti došao je po njegovu ženu koja je bila na smrt bolesna, a da to nije ni znala. Ja sam ga zamolio da umesto nje uzme kravu.“

Ponekad je ono što mi doživljavamo kao zlo u stvari velika sreća…  Ako čovek smogne postojanosti, nada se u teškim trenucima i usprkos padovima čini dobro, sve će biti dobro. Možda ne odmah, kako bi mi želeli, ali će biti.

(priča sa neta)