Архива | Ukradene pričice RSS feed for this section

PROZOR

16 нов

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici.

Jedan od njih je svaki dan je  mogao da  sedi u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov
krevet je stajao uz jedini prozor u sobi. Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima. Brzo su se
upoznali i razgovarali po cele dane.

Pričali su o svojim porodicama,  domovima, poslu,gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao
drugome muškarcu stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama
vanjskog svieta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo kraj, a u daljini su se
videla svetla grada.

Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči i zamišljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj
nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednoga jutra je medicinska sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla
telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je
tielo odnelo. Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namestio i ostavila ga samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet.

Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljnom svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: „A možda je hteo usrećiti vas?“

(priča sa neta)

 

Advertisements

Priča o ruži

9 јун

Neki čovek je s ljubavlju uzgajao ružu. Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pomno promatrao. Video je da će se pupoljak uskoro otvoriti… ali je primetio trnje na stabljici i pomislio: „Kako može predivan cvet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?“
Ozlovoljen tom mišlju, čovjek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se je ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čoveka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vredno ne može proizići iz njih. Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći – pronaći je.

Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome.
Ako pomogneš nekome da nađe ružu u njegovoj duši, on će pobijediti trnje.
I cvetaće uvek… iznova…

(priča sa neta)

Indijanci

10 феб

Jednom prilikom jedan čovjek pozva svoga
prijatelja Indijanca u goste u veliki grad.
Poveo ga je u razgledanje grada i dok su
šetali Indijanac najednom reče: “Čujem cvrčka!”

“Nemoguće je da od ovolike buke, brujanja
automobila i galame ti možeš čuti cvrčka”, reče
mu prijatelj. ”Nemoguće!”
Indijanac se na to sagnu, razgrnu grm i pokaza
mu cvrčka.

“Ali kako?” upita njegov prijatelj.
Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga
na trotoar. Novčić zazveči!
Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mjestu
odakle je dolazio zvuk palog novčića.

“Ono što si naučio slušati, čućeš…ma kakva buka bila,
ma gdje bio”, odgovori Indijanac.
“Vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić, a ja sam čuo cvrčka.”

Priča sa neta

Sećanje ili raj?

5 феб
„…Ne postoje lepote detinjstva, postoje naše fantazije o tome, postoje retuširane slike starozavetnih bogova u sećanju, koje zapravo predstavljaju naše roditelje, postoji misao koja je gotovo senzacija, na miris uvojaka s glave nekog kliktavog Kupidona, neku od naših ranih strasti iz vremena ranih jada. Istina je da je sećanje jedini raj iz koga ne možemo biti prognani. Takodje je istina da je sećanje jedini svet u kome mi vladamo i u kome ukus jednog parčenceta ušećerenog raja umočenog u vreli aromat nečega što se zove čaj, a mogao bi se zvati i nektar i tečno zlato i melem za otečene žlezde u doba dečijih bolesti, otvara dveri nečega što mislimo da smo zaboravili, a što možda nikada nije ni postojalo. Stvaran svet samo je sirova gradja, opiljak, okrajak onoga što je moglo biti. I čega će možda biti negde drugde. „Djubrište“, rekao bi Šejka. „Prokleta avlija“, rekao bi Andrić. „Davos“, rekao bi Tomas Man i osmehnuo se…“
Sanja Domazet BOZANSTVENI BEZBOZNICI
Da li ste često u svom raju??

Feler

25 јан

Jedan naučnik koji se bavio kloniranjem uspeo je da stvori desetak potpuno vernih kopija sebe. Kada je Anđeo Smrti došao po njega, nije znao koga da vodi. Zato je razradio strategiju. Pojavio se i rekao: »Vi ste zaista genije kada ste uspeli da stvorite tako verne ko­pije sebe. Međutim, otkrio sam mali feler u vašem opu­su«. Naučnik je skočio, povikavši: »Feler!? Nemogu­će! Gde je feler?«

»Upravo ovde«, rekao je anđeo i odneo ga.

(priča sa neta)



Biću srećan…

8 јан

Priča iz maila, ako znate – preskočite 🙂

Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,
a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno
velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo
zato sto imamo posla sa pubertetlijama.

Sigurno cemo biti srecniji kada izadju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas
supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti
da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju.

Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada?

Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim… i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas…
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sreća je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda…

Magarac :)

24 дец

Купи неки трговац од сељака магарца за сто новчића. Сељак је био дужан да му га сутрадан доведе. Поштујући договор, он дође код њега, али без магарца.


– Извините, магарац је угинуо.
– У реду, вратите ми мојих 100 новчића!
– Не могу… Потрошио сам их.
– Па ништа, оставите ми угинулог магарца.
– Али, шта ће вам он? – упита изненађено сељак.
– Даћу га на лутрију.
– Па не можете мртвог магарца дати на лутрију!?!
– Могу, верујте… Једноставно нећу ником рећи да је мртав.


Након месец дана наиђе сељак на трговца.
– И шта је било са мртвим магарцем?
– Урадио сам како сам и рекао. Продао сам 500 тикета, сваки у вредности два новчића, и зарадио сам 998 новчића.
– Шта? И нико се није бунио?!
– Јесте један… Онај који је освојио магарца. Био је веома љут… Но њему сам вратио његова два новчића.

(Priča sa neta)