„Ne…
Nismo mi bili ljubavnici…
Nikad…
Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali…
I to je sve…
Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali
da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao
ukleta lađa…
Negde ovde daleko…
Negde tame blizu…
Ni na nebu, ni na zemlji…
Nikad mi nismo bili ljubavnici…Samo smo se ponekad,
u nocima punog meseca
malo trazili po dugim talasnim duzinama
Ceznje…
I to je sve…
„Jedan od onih života“ , Balašević
malabreskva
Malabreskva's Blog 
Prelepo…. 😀
sve je u tekstu receno…
Hvala ti jos jednom za sve tekstove !
poz
Nema na čemu Sarah, drago mi je…Pozdrav
Šteta! 😦
Dudo, to je samo priča 🙂
Mislim da žene više čitaju Prevera…
Dopada mi se nacin na koji on koristi reci…))
Ovo je puno metafora, a knjigu sam procitala naiskap.
Sada cu opet, ali lagano, da uzivam u svakoj recenici ponaosob..
Nije Prever los, ali vise volim nekoga sa ovih prostora.. 😆
Prever ili Djole, težak izbor, ipak Djole jer je naš 🙂
Ovo ostavljam Veštičanstvenoj: Znam, onaj domaći Djordje Štrljander, stihoklepac 😀 😀 😀
Ajde ovako da ti kažem Stevo)))
Ne čitam često poeziju, više mi je čitaju muškarci)))) 😉
A zanimljivo, oni često biraju Prevera)))) 😉
Ja volem Prevera, ne znam šta je Steva hteo da kaže, al Prever je dušica 🙂
*Suviše je istinita ta tvoja priča. Dobro, ako se ne odnosi na tebe, ok, ali je ipak šteta! 🙂 Katkad nam promiču osobe a da nismo ni svesni koliko bi nam moglo biti lepše sa njima! 🙂
Dudo, šta da se radi, nekad je sudjeno da budeš blizu a daleko… to je najgore…
Odličan blog!
Zapravo se čudim kako te već i prije nisam otkrila – bar je „Mala Breskva“ (i „Mala Vidra“) svima nama koji volimo Djoleta nešto kao tajna šifra 🙂
Inače, sigurno ti je poznato da od proljeća predstavlja manje-više redovito „Kalendar mog detinjstva“ u zagrebačkom kazalištu „Kerempuh“. Nije da se sad tu nešto hvalim, ali dosad sam bila na tri od dvadesetak održanih koncerata iz te serije, a na posljednjem (29.6., prije ljetne pauze) sam mu uz zagrljaj isporučila i malog belog zeca… Nezaboravno, kao u najljepšem snu 🙂
Kad me uhvati neki blues, samo pogledam snimku. I ponovno, po tko zna koji put pročitam poneki ulomak iz nekog od njegovih romana, kao što je ovaj gore…
Dobrodošla Katarina u moju kućicu u senci bresaka, drago mi je da ti se svidja. Ako voliš Djoleta, ovde ti je sigurno prijatno, a ovde su svi koji njega vole itekako dobrodošli.
Divno je što si mu poklonila zeku, baš me raduje tvoja priča, kao da sam prisustvovala.
To za blues, isto i ja…Razumem te potpuno. Svrati kad želiš. Pozdrav 🙂