Архива | септембар, 2009

Leptir

29 сеп

“ Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste, zaglavljena u balonu svojih snova. Leptir zna sve o ovom svetu, a ustvari ne zna nista, jer nista nije imao priliku doziveti. Leptira upoznamo bezazleno, slucajno, i isto ga tako zavolimo.. slucajno.. iskreno. Leptira primetiti ne mozemo, dug je njegov let i borba oko nas, a mi to ne vidimo sve dok Leptir od umora ne krene padati, a mi pruzimo dlan i ponudimo mu utociste…I tek tada pocinju svi nasi problemi.

Onako malen, prestrasen uvuce nam se pod kozu i mi pocinjemo jedan potpuno novi zivot.Toliko malo ljubavi treba, a mi mu ponudimo tako mnogo. Leptir nam postane sve ono sto smo uvek zeleli, ono o cemu smo sanjali.. sve ono sto nam treba u zivotu. I niko nije sretniji od nas. Zivimo svaki trenutak u nadi da ce potrajati sto duze. Vreme nam nikad krace ne bude, snovi nikad realniji. Cak ljude gledamo drugacije. Sa osmehom prelazimo ulicu… zracimo. Leptir probudi leptira u nama.

Ali, kako Leptir ojaca, i spozna mnogo toga, kad prodjete mnogo toga s njim i mislite da je on jedini sa kim se mozete zamisliti, Leptir se umori od vase toplote i podje traziti novi dom. Leptir pozeli imati nekog, ne znajuci da vec ima sve. Leptir pocne nerado da slece na nas dlan. I onda nas zivot izgubi smisao i boli jako, prejako.

Ali, onog trenutka kad tuzni i skrhani od bola ipak pustimo Leptira i dozvolimo mu da ostvari svoje snove i nadje nekog kog zeli, kad mu mi nismo ono sto zeli, tog trenutka trebamo znati da smo na vrhuncu ljubavi prema tom istom..
Al’ opet zaboli, kad ga vidis u svojoj blizini, a znas da spava na tudjem dlanu.“

Priča sa neta

(Autor Insolitus)

alfalfa_butterfly_on_lessingia

Ravnica

26 сеп

Nosač


Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu nista ne
vraca dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati.
Sve se priginje zemlji.
Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme
duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta
slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju.
Samo se uputis ravno,pa vrezama od zlata i posle desetak
koraka vec hodas po nebesima.

Zar sve to ne lici na slobodu?

Mika Antić

suncokrti


Priča o čarobnom ćupu

25 сеп

Kad prestaje detinjstvo?

Možda kad prvi put poljubiš? Ili kad dobiješ poziv za regrutaciju? Kad zaradiš prvu kintu, prvi put se ušikaš, kad počneš da se briješ? Đavo će ga znati….

Jednom je Ćale pokušao da mi objasni šta je mašta…

Sedeli smo u čamcu, nasred Dunavca, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne, i ja sam dosađujući se, postavljao milion najgorih mogućih pitanja.

Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara sasvim jednostavno, ali za mog matorog se stvarno može reći svašta, samo ne i to da je bio jednostavan…
Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i neću, ali priča o jednom naročitom Ćupu zapamtio sam zauvek.

Ili sam je se, mozda, tek sad setio? Nema veze…

vaza_u_travi

Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se priča, a laž su snovi…

Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži…

Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek i mesaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije.

A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.

U tom Ćupu je štos…

Kad ono prestaje detinjstvo?

Kad ti neko prvi put na ulici kaže „Vi“? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…

Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…

Đ. Balašević (Tri Posleratna Druga)

Ruska ljubav

24 сеп

Volim da čitam biografije poznatih,  naročito pisaca. Oduševila su me pisma  Antona Čehova  i prvakinje  Hudožestvenog teatra Olge  Kniper, koja se mogu naći u arhivi „Novosti“.

Pisma oslikavaju njihovu  neobičnu ljubav, koja je  uprkos tadašnjim predrasudama da je sramotno oženiti se glumicom, krunisana brakom. Čehov i Olga dopisivali su se  pet godina i za to vreme razmenili više od 800 pisama. Iako napisana pre više od jednog veka, pisma i danas bude emocije.

Navešću samo delić  prepiske, tek da osetite kakav je Čehov bio čovek.

„Ja sam odvojen od tla, ne živim punim životom, ne pijem, mada volim da gucnem, volim galamu, a ne čujem je, rečju, ja se sad osećam kao presađeno drvo koje se koleba: da li da se prihvati ili da počne da se suši?“

(bio je veren, a kasnije je raskinuo veridbu zbog Olge )

„Rekao sam svojoj verenici da nameravate da dođete u Jaltu kako biste je malo varali. Ona je na to zapretila da me, kada “ta pokvarena žena” dođe u Jaltu, neće ispuštati iz svog zagrljaja. Ja sam primetio da je tako dug zagrljaj po ovoj vrućini nehigijenski, ona se uvredila i zamislila, kao da želi da otkrije u kakvoj sam sredini usvojio taj način izražavanja, a zatim je izjavila da je pozorište veliko zlo i da moja namera da više ne pišem drame zaslužuje svaku pohvalu i zamolila me je da je poljubim. Na to sam ja odgovorio da meni, kao akademiku, ne priliči da se često ljubim. Ona se rasplakala i ja sam otišao.“

(sam je održavao vrt )

„OD sedamdeset ruža koje sam jesenas posadio u vrtu, nisu se primile samo tri. Ljiljani, perunike, tulipani, tuberoze, zumbuli – sve to prosto šiklja iz zemlje. Vrba je već ozelenela; oko one klupe u uglu odavno je izrasla bujna trava. Cveta badem, po čitavom vrtu postavio sam klupe, ne paradne sa gvozdenim nogama, već drvene, koje ću obojiti zelenom bojom. Preko potočića sam sagradio tri mostića. Sadim palme. Sve u svemu, novina ima tako mnogo da nećete prepoznati ni kuću, ni vrt, ni ulicu. Samo se domaćin nije izmenio, to je onaj isti sumorni i predani obožavalac talenata koji živi kod Nikitskih vrata. Od jesenas nisam slušao ni muziku, ni pevanje, nisam vido nijednu interesantnu ženu, pa kako onda čovek da ne bude sumoran?“

Chekhov_1898_by_Osip_Braz

Sandale

21 сеп

securedownload (13) securedownload (14)securedownload (15)sandale1sandale9sandale 22securedownload (12)sandaleObožavam sandale i baš mi je žao da ih odlažem za narednu sezonu. Bolje da ne pominjem koliko volim ove jesenje rasprodaje, kad kreneš u grad pa naletiš na sandalice tri puta jeftinije. Ja i drugarica nedavno smo kupile po par. Ona ljubičaste sa tufnicama, a ja crvene. Volim ih u svim bojama i nikad mi nije dosta. Kažu da ove slike prikazuju kolekciju Nine West, skidam kapu onima koji bi se osmelili da ih prošetaju.

Da li vam se neke  posebno svidjaju?

Deca…

19 сеп

Vozimo se  ka Beogradu, na radiju vesti o otkazanoj „Paradi ponosa“. Rodjak  vozi, pozadi njegova ćerkica od sedam godina.

Isekao ga neki čiča koji se farba u plavo, i ovoj „balkanac“  već počeo da mu …sve po spisku.

„Kud si krenuo, na Paradu ponosa?! Jeb.. ti pede*e i budale i….“

„Tata, tata ti si pogrešio“

„Ma šta sam pogrešio, gledaj ga kako se ofarbao samo“

„Tata, ne kaže se jeb.. ti pede*e, nego se kaže jeb.. ti Federer“

(tata je često gledao tenis, pa dete zapamtilo psovku )

poruka:

ne psujte pred detetom, ono pamti !!!

Заштићено: Leptir

17 сеп

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Заштићено: Koraci

16 сеп

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Kralj, luda i cipele

14 сеп

U jednom kraljevstvu je vladao glupi i razmazeni mladi kralj. Posebno su ga ljutile neravnine na cestama njegovog kraljevstva. Spotaknuo bi se svaki put i padao kad bi krenuo u setnju. Stoga je izdao naredbu da se cijelo njegovo kraljevstvo prekrije mekanim zivotinjskim krznom.

Kad je to cula dvorska luda,obuzeo ju je gromki smeh.Bez imalo bojazni posavetova kralja:

„Ha,ha, pa to je nemoguce! Zasto ubijati zivotinje? Ha,ha, bolje uzmite dva komada krzna pa ih pricvrstite za svoja stopala! „

Kralju se svideo predlog dvorske lude, prišio je krzna za svoja stopala i tako su nastale prve cipele.

Poruka:  Deo sveta koji trebas da promjenis je tvoje srce.

Indijanski mitovi – Narod Jokut

luda

Prijateljstvo…

12 сеп

Steva mi je svojim postom o kradji otvorio stare rane, ovo je počelo da me pritiska na srcu I moram vam ispričati. Stevo, ukrašću ti temu, izvini…

Volele smo iste stvari, pevušile iste pesme. Upoznale smo se na početku studija, kada smo uporedlile naše knjige I shvatile da su išarane istim stihovima. Tome smo se uvek smejale…

Sećam se naših odlazaka na koncerte Crvene Jabuke, Šerbedžije,Legendi, Garavog Sokaka…Boli me to sećanje, mrvi se glazura mojih misli načeta gorčinom prevare što kao otrov nagriza kupolu uspomena..

Zajedno smo spavale, izlazile, kuvale, išle na predavanja, kupovale kitnjaste djindjuve na Bulevaru…Nikada ni sa kim nisam obišla toliko butika, isprobala toliko stvari, tako se smejala, glupirala… Ne znam šta bih sa tim uspomenama. Pune mi ruke šarenih dana naše mladosti. Odzvanjaju naši  koraci svim ulicama ovog grada.

I onda je sve počelo da se ruši, kao domine. Dok nije palo I na moje srce. Još uvek boli. Iako je prošlo tri godine…Otkako je ne pominjem. Nikada. Nikome.

Imale smo zajedničke drugarice, ali su se rasule, posle studija. Jedna je u Banja Luci, jedna u Nikšiću, jedna u Vrnjačkoj Banji… Nema više nikoga koga bih pitala za nju.

Primetila sam da mi nestaju stvari. Prvo sitnice, a onda novac. Ubedjivala sam sebe da umišljam, da gubim stvari. Dok nisam povezala dolaske kod nje i… Shvatila da me potkrada. Nisam mogla da poverujem. Probala sam da opovrgnem. Ostavila sam u ličnoj karti nekih 5 evra (tadašnjih). Uzela je!  Bolelo me je.

Nisam znala šta da mislim. Šta da uradim?  Stidela sam se njene sramote.

Pozvala sam je I rekla da su mi nestale pare. Zamucala je. Kao „pare su ispale iz licne karte, našla ih je kod stolice…“ Kao „vratiće mi…“ Nikad mi nije vratila, a ja nikad nisam ni tražila…. (Otkud zna da su bile u ličnoj karti?)

E, moja Dušice…

Bilo mi je žao nje. Ubedila sam sebe da je kleptomanka. Zašto bi inače krala?

Odlučila sam da je ne stavljam u iskušenje. Neću joj dati priliku da krade.

Malo smo se udaljile. Ali smo se I dalje vidjale. Po klubovima I kaficima. I tako mesecima…Poslednji put šetale smo Adom…

A onda se desilo da moram na hitnu operaciju. Pozvala sam je iz bolnice, falio mi je njen optimizam, njen zarazni smeh… Da dodje na kratko, da me poseti…

Poslala mi je poruku … da nema vremena,

Da ima svojih problema

Da se ne durim bezveze

I da mi ona ne može pomoći…

To je bila zadnja poruka od nje. I ja je nikad više nisam videla, ni čula.

Nisam saznala zašto je to napisala.

Nikad je više nisam pozvala, a ni ona mene.

I to je ofucani kraj jednog mog prijateljstva, ako je I bilo prijateljstvo.

Volela sam je jer je bila pozitivac,

Jer je bila nežna a jaka I istrajna.

Maštovita, a uvek vesela…

I bila sam spremna da joj sve oprostim

Ali sam shvatila da ja njoj ne značim ništa. Sem obične budale kojoj će nekad uzeti…

Poneku suzu.

friend1231203588