Архива | новембар, 2009

Stepenice

29 нов

Kako su se Švedjani dosetili da navedu ljude da koriste obične stepenice umesto pokretnih

Dani za čitanje…

28 нов

Iako nema zime u mojim očima, odavno mi se uvukla u dušu…Često se, kad dodje ovakvo vreme, setim onog Djoletovog stiha “ sav sam ko ona staklena stvar u kojoj veje kad je pomeriš “…

Ponekad me razbudi  gel za tuširanje sa mirisom limuna… Svežina leta nakratko me oraspoloži… A onda ponovo utonem u sivilo i monotoniju dana bez sunca…

Tada se bacam na čitanje. Nekako volim da odlutam u prošlost, da zakoračim u neka davna vremena. Zato obožavam istorijske romane…

Čitam već danima knjigu “Kardinalka” Barbare Goldštajn. Prija mi atmosfera Italije iz 15.veka… Dvorske intrige i ljubavne afere, alhemičarski eksperimenti, strasni umetnici i razvratni kardinali… Glavni lik je  Katarina Mediči, vanbračna ćerka Firentinskog vladara Lorenca. Ona beži u Rim, gde uleće u vezu sa papinim sinom Cezarom Bordžijom.

Fascinirala me njena očajnička želja za učenjem,iako joj je kao ženi zabranjeno da studira. Raznim spletkama i ljubavnim vezama ona nabavlja knjige, čita grčke i rimske filozofe. Obrazuje se što više može, čak pristupa i tajnom društvu alhemičara koji tragaju za eliksirom večnog života… Nije loša knjiga, podseća na onu “Druga Bolenova kći”, ako ste čitali…

Tako ja ubijam ove tmurne dane, stvorene za blues i  puno čokolade… Tek da se ukus jeseni lakše podnese…

Kuće u pećinama

27 нов

 

Na severoistoku Irana u podnožju planine Sahand ljudi žive u kućama koje su isklesane u vulkanskim stenama. Starost nekih kuća je više od 700 godina. Zamislite da tu živimo?! Kako se čovek prilagodi svom okruženju… Neverovatno…

Slike za dobar dan :)

26 нов

Ovo su slike poljske umetnice Joanne Sierko-Filipowske, ja sam potpuno oduševljena njenim radovima! Najviše mi se dopala peta slika. Šta vi mislite ?

Ponekad, kad nema ništa pametnije…

25 нов

De Mol me vreba ovih dana.

Utopio se u zvuke tišine I čeka.

Kao nežni razvratnik, mami me nekim slatkim provokacijama.

Šunja mi se Iza ledja, šapuće mazno i zavodljivo ne bi li me prizvao pod svoj plišani ogrtač. Njegov lepršavi dah golica mi vrat, prepredeno mi se zavlači u kosu…A onda, kada skupi dovoljno drskosti, zagleda mi se u oči…

Požudnim pogledom prožire moje razumne misli… Mrsi mi osećanja I baca ih u požare nemira… Polako me osvaja, zaokružuje, obasipa me čarolijom svojih dodira…

Ali se ne dam, čupam se iz tog zagrljaja. U rukama mu ostaju pramenovi moje kose… mirisi mojih suza…

Ne, neću mu se prepustiti! Šakama zgnječiću leptire nemira što su mi naborali svileni prekrivač srca…

Znam ja sve fore starog prevaranta… Možda ću napisati par setnih pesmica, možda  pocepati neke već napisane…

Možda ću nestati nekoliko dana, izgubiti se u samo meni znanim pustinjama… I neće me osetiti, uzalud će se osvrtati I kao zver bezumno njušiti moje tragove … Pobediću ga, sigurna sam…

Vetrovi nose mirise boljih dana… Osećam ih!

Nedelja smeha 3

24 нов

Kaže Nadalov sin ocu:
„Tata, tata i ja bih da igram tenis ko Djokovic”.
A Nadal mu odgovara:
„I tata bi, sine”!!!!!


Stari poljoprivrednik imao je veliko imanje kraj jezera.
Ispod stabala jabuka i breskvi je postavio vrtne klupe i stolove. Perfektno za piknik. Jezero je bilo uređeno i idealno za plivanje. Jedno popodne odlučio je pogledati je li sve u redu i ima li zrelog voća koje bi mogao pobrati. Uzeo je veliko vedro i krenuo prema jezeru. Prvo je čuo kikot ženskih glasova, a kad se približio obali video je grupu devojaka kako se gole kupaju u njegovom jezeru. Kad su ga primetile sve su uronile u vodu do vrata. Jedna od devojaka je povikala:
„Nećete ništa videti. Ne izlazimo iz vode dok ste vi tu!“
Starac odgovori:
„Nisam ja vas došao gledati kako se kupate i gole izlazite iz vode“.
Pokazao im je vedro i rekao:
„Samo sam došao nahraniti krokodile!“


Leže dva Crnogorca pod šljivom i čekaju da im plod sam upadne u usta. Tada naiđe neki  turista, pa kaže:
– Uf, kad vas vidim ovako lenje, naprosto mi je muka. Ali eto, iz čistog hira, daću zlatnik onome koji je od vas dvojice lenji.
Jedan odmah skoči:
– Evo, ja sam lijenji! Da skratimo postupak, de ti meni taj dukat…
Nijemac pogleda drugog, koji još uvijek nepomično leži otvorenih usta:
– A što, ti nećeš ništa reći?
– Met’ mi ga u džep.

Nedelja smeha 2.deo

22 нов

Pred kraj nedeljne mise, propovednik upita:“Koliko vas je oprostilo svojim neprijateljima?“
80% ih podigne ruku.
Propovednik ponovi pitanje.
Ovoga puta svi odgovore, osim omalene starije žene.
„Gđo. Neely, zar vi ne nameravate oprostiti svojim neprijateljima?“
„Ja nemam neprijatelja.“ odgovori kroz osmeh.
„Gđo. Neely, to je vrlo neobično. Koliko imate godina?“
„Devedesetosam.“ reče ona.
„Oh, gđo. Neely, biste li, molim Vas, došli ispred svih i rekli kako osoba može živjeti devedesetosam godina i nemati niti jednoga neprijatelja?“
Mala, draga starica dotetura do govornice, okrene se okupljenima i kaže:
„Nadživela sam kučke!“

Voleo je da trči po plaži, lovi veverice i hvata lopte… Sve je to bilo pre nego što sam kupio kompjuter…

Sada su veverice bezbrižne :))

 

Ovo mi je stiglo u mejlu pre nekoliko dana, u obliku poslovnog pisma:

Hteli ste da preskočite NY šoping u Delta Citiju?

Skupo vam je u Zari, Mangu i Maxiju?

Radije bi ste iskoristili beli šengen da za iste pare skočite za vikend do Beča, Rima ili Budimpešte?

Vi bi da pazarite isto, odmorite se u hotelu, obiđete neki evropski grad i potrošite manje para nego kod mene u Delta Citiju?

No problem! Ali moraćete da kupite vakcinu za H1N1 od mene.
Miroslav Mišković, novembar 2009

 

Da li ste već čuli ovo? Zaista me je iznenadilo…

Nedelja smeha 1

21 нов

Kupila Fata ormar iz delova. Donela kući i sama sastavila. Međutim, čim je prvi tramvaj prošao ulicom, ormar se sav raspao. Nazove Fata fabriku nameštaja  i oni joj obećaju da ce joj poslati novi ormar i da će doći njihov čovjek da ga stručno sastavi. Dođe čovek, sastavi ormar, ali čim je otišao i čim je prvi tramvaj prošao, ormar se opet raspadne. Nazove Fata opet, opet dobije novi ormar, ali ovaj put covek odluči
da ostane da se lično uveri šta se to dešava sa ormarom kad prođe tramvaj. Sastavi on ormar i uđe u njega da proveri je li sve u redu, a u tom trenutku iznenada se vraća Mujo sa službenog puta i zatekne ga u ormaru. Mujo naravno sav preneražen, pogleda u njega, pa u Fatu, pa upita šta ovaj radi u ormaru, na šta će Fata:
“Nećeš vjerovati – čeka tramvaj…“

Čovek ostavio auto na parkingu, a kad se vratio zadnja strana slupana. Pod brisačem nađe poruku: „Slučajno sam se zabio u Vaš auto. Videlo me dosta ljudi.
Misle da Vam ostavljam ime i prezime i druge podatke. E PA NE OSTAVLJAM .“

Mislim da provodiš suviše vremena za kompjuterom. Mrdaš prstima dok govoriš

—————————————————————————-

Pita mali Ciga oca:“Tatko, kako oni ronioci pod vodu dišu?“
Otac: “ Pojma nemam, sine, dišu nekako…“
Opet mali pita: „Tatko, kako oni kosmonauti u oni veliki skafanderi dišu?“
Otac: „Pojma nemam, sine, dišu nekako!“
Mali Ciga:“A tatko, kako oni piloti u brzi supersonični aavioni dišu?“
Otac: „Pojma nemam, sine, dišu nekako!“
Mali: „IZvini tatko što ti postavljam ovoliko pitanja!“
Otac:“ Samo pitaj, sine..i treba da pitaš…da naučiš nešto!“

Dizni u vrtu :)

19 нов

 

Meni se ovo mnogo dopada, a vama?

Заштићено: Hajde poleti…

18 нов

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод: