Živa sam :)

Brisala sam neke aplikacije na telefonu i ugledah wordpress… Čekaj malo, pa ja sam tamo ŽIVELA!

Toliko se stvari izdešavalo u međuvremenu da sam ja zaboravila da sam imala blog. Ne prepoznajem ni radnu površinu, o lozinci da ne govorim…

Setih se odmah dragih ljudi, Exxx-a, Slavka, Steve, Dude,Veštice, Zelene, Labilne, Stanimira, Šunje, Talasa, Bore… uh, koliko vas je a meni je pamćenje zamućeno 🙂

Šta sam htela da vam kažem – Živa sam, zdrava sam, srećna sam (što i vama želim i u ovoj novoj 2016. godini!)  Postala sam mama jednom dečaku, koji je odmah ispunio ceo moj svet i nikada ne bih verovala da će mi se to desiti – ali reči su utihnule i već mesecima ne čitam i ne pišem baš ništa. Uživam u toj bezgraničnoj i neverovatnoj ljubavi, koja je sve promenila.

Budite mi dobro, nadam se da još pišete i da ću jednom znati da vas pronađem.
Voli vas Breskvica!!!

 

Srecna 2015.

Nisam tu, nisam bas „u toku“ sa vasim zeljama i snovima, ali mislim na VAS i radujem se novom pocetku, novim nadama i novim zajednickim trenucima. Budite mi i ove godine veseli i voljeni, inspirisani zivotom i sa suncem u ocima.

Recept za uzivanje

Sajam knjiga 2014.

Zaboravila sam kakva je sreca biti deo one guzve. Listati knige i kataloge, bez zurbe satima… Obilaziti ljude koji revidiraju spiskove i koji ti kazu „izvini“kada te gurnu u prolazu 🙂 i decu koja sede na podu i citaju:)

Videla sam Vidu Ognjenovic i Isidoru Bjelicu, obe su blistale na svoj nacin…

Nasla sam sta sam trazila i srecna sam. Da li ste bili?

Ludilo sreće

„…Sreća?
Kako se samo smežurala ta beskrajna reč koja nam je nekad blistala u snovima…“

Čitam nešto… Razmišljam… U ovo vreme ultimativne sreće ne smeš sebi dozvoliti da gospodjicu Sreću ispustiš iz ruku. Makar je na lancu držao. Dozvoljeni su svi metodi od okultnog brbljanja do ispiranja mozga – svaka žrtva zarad uživanja u njenom raskošnom sjaju. Takvi smo glumci postali da nas više ni Sreća ne želi napustiti! Šta bi ona bez nas, pa tako smo lep par! Recite da to nije ljubav. Raj na zemlji ipak postoji, samo da naučim glumiti Boga 😉

Treba li odmah ubiti pesnika?

After the Dark (The Philosophers)

Pogledajte zanimljiv film o jednom školskom eksperimentu, gde 20 učenika pokušava da spase čovečanstvo od apokalipse. Tu se otvara bezbroj pitanja, kao što su: da li je bitno biti pametan ili društveno koristan i da li je pesnik (ili možda bloger?) značajan za opstanak čovečanstva. Pogledajte, pa javite utiske 🙂

Pohvala ludosti 2 ;)

Došlo neko mrgodno vreme, ljudi su zaboravili da se smeju.
 Sve nešto žulja, smeta, fali i vuče se. Život je davno izgubio pravilan oblik.
 Ako je sledeća faza ludilo, bilo bi dobro da dođe što pre 🙂

Vic 1:

– Drugarice i drugovi iz ludnice cemo pobjeći ovako : 1. Ubiti čuvara i uzeti mu ključeve. 2. Otvoriti s ključevima jedna pa druga vrata. 3. Preskočiti ogradu i pobeći u totalnu slobodu. I sve oni tako urade: ubiju čuvara, uzmu ključeve, otvore oboje vrata, preskoče ogradu i iskoče na ulicu, a onda reče: – Drugarice i drugovi generalna proba je uspela , sutra bežimo!

Vic 2: Došao doktor u ludnicu da proveri stanje pacijenata. Vidi svi skakuću i guraju se međusobno. Prilazi prvom i pita ga: • Šta to radite? Ovaj mu odgovara: • Glumimo kokice! Precrta njih doktor kao još uvek lude. Kad ugleda jednog pacijenta koji leži na podu. Pomisli da je možda taj normalan, pa prilazi njemu i pita ga: • Šta ti radiš? A ovaj će: • Glumim kokicu, ja sam se zalepio za šerpu!

Praznici

U ovim danima svođenja bilansa, merenja srećnih i nesrećnih dana,

brojanja želja koje su još na spisku Deda Mraza…

Zažmurite na trenutak, osetite magičnu toplinu ljubavi i iskričavu čaroliju praznične radosti.

Varnice sreće pale se oko nas!

Zato zaboravimo sve što je bilo, slavimo život koji teče

i nove snove koje nam nosi.Srećni vam praznici dragi moji

moje su želje uvek sa vama.

Život – Miloš Crnjanski

“ …Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,

nad vodama dubokim nekim,

kao Mesec beo, sa lukom tankim i mekim,

jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,

zemlja oko mene zamiriše preorana,

ili da oblaci prolete,

malo niže, pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime

, iz vrta jednog zavejanog

istrči neko ozeblo, tuđe, dete

i zagrli me…“

Čitam neku biografiju o Crnjanskom. Moj zemljak, prepoznajem te njegove bagremove i ratove i lutanja. Cvili u srcu svakog od nas neka zaboravljena  golgota.  Beskrajni životni krug u kome čežnja za zvezdama nikad ne jenjava. Kao ni želja za rumenim trešnjama zavičajnim.  Zvezde su uvek tamo gde ih  i ne tražimo.  Spavaju.

Patrijarh

Evo još jedne knjige koja me je rasplakala.
Nisam znala da je Pavle bio tako duhovit i vedar čovek, nisam znala mnoge pojedinosti koje je otkrila njegova unuka. Ove knjige setim se uvek kada uzimam poslednji zalogaj hleba za ručkom, jer On je uvek hlebom čistio tanjir…Preporučujem svakome ko pamti i čuva u srcu one stare porodične vrednosti i ceni vrline koje su već skoro zaboravljene. Saznaćete zašto je voleo Igoa, koje je priče prepričavao i kako je molitvom pomagao porodicu. Mala uspomena na velikog čoveka koga ne smemo zaboraviti.