Архива | Balasević RSS довод за овај одељак

Novi Sad – još zablista ponekad

6 мај

“Imamo voz tek u pet ujutru, gde ćemo da budemo do tada?” Ma ne brini, nema šanse da nam bude dosadno u Novom Sadu…”

“Hej tek si krenuo iz Kragujevca? Požuri čoveče, mi smo već stigli…” 

Čuli su se glasovi sa akcentima iz cele Srbije…

Juče je Dunavski park bio prepun ljudi, koji su kao hodočasnici pohrlili u Novi Sad zbog najavljenog koncerta našeg Đoleta i Panonske mornarice.

Mi smo stigli u sedam, taman na vreme da prošetamo gradom i probamo onaj slasni sladoled u Dunavskoj… Novi Sad je i dalje isti  – blistao je okićen muškatlama, kao u  poznatoj pesmi – čekajući da “ko mačor sumrak prede”…

Neverovatan je osećaj da hiljade ljudi igraju i pevaju na ulicama, na balkonima i terasama, uz zvuke violina i tamburica… Tu iskru nade da “ima još nade” za ovu zemlju u kojoj se sve  urušava nisu mogle pokvariti nikakve provokacije. Ne zanima me ko je bio u publici. Ne zanimaju me ni čaršijske priče o tome ko je u kojoj stranci.  Đole je pevao za “nas” i drago mi je da nas još ima.

A napolju mraz…

11 феб

” …Lunjo, ako me traze ti slazi da sam odavno mrtav.
Spusti roletne i navij sat na sredu, cetvrtak.
A napolju mraz i magla i zima.
A napolju mrak al’ ovde sve stima, od kad tebe imam.”

B.

Meni je osmeh lajt motiv :))

4 јан

 

 

Ne volem pivo, al volem Zrenjanin :))

1 сеп

Nisam bila i BAŠ  mi je žao. Nisam mogla da odem. Ali verujem da je bilo sjajno… Neka se javi neko ko je svratio, rado bih čula utiske iz prve ruke :)

Srećan rođendan

11 мај

Danas je rođendan nekome koga ja puno volim, oni koji me dobro poznaju odmah će pogoditi kome. Hvala mu što postoji, u ime svih nas…

Stari kafe

26 феб

Pamtim samo onu paniku hemije u vazduhu, kad se Veverica pojavila na vratima kafea “Charlie”, sa rukama u dzepovima pantalona od tvida, ogrnuta mirisom decembra i pecenog kestena koji vise ni jedan fajront nije uspeo da izjuri iz lokala. Da, nedavno sam svratio na cugu. Taj kafe jos uvek tako mirise…

(Đ. Balašević – Tri posleratna druga)

Salaš ni na nebu ni na zemlji ♥♥♥♥

30 нов

…Sva se mudrost može svesti na par božjih zapovesti i par ljudskih grehova…

…ima salaš odmah iza svega

nit ko svrati nit ko zna za njega…
poznajem ga po bluzi od tila.

Na mom je štriku jedared bila

Za oblakom u spokoju lebdi

salaš ni na nebu ni na zemlji…

Nedostupan ni drumom ni morem

- valja mi tamo dok parlog tuge ne preorem…

Čarobnjak u Madlenianumu

30 нов

Konačno – koncert Đorđa Balaševića u Madlenianumu!!! Jedva se vratih kući sa ovim ringišpilom u glavi :)

Đole je bio šarmantan, razdragan, naravno na momente i setan.

Jedan od koncerata na kome je više pričao nego pevao.

Kao i uvek u njegovom prisustvu čovek oseća neku jezu i leptiriće u stomaku…. Đole je takav. Pajac i sanjalica – istovremeno.

Pevao je balade, “Divlji badem”, ” Nedostaje mi naša ljubav” ” Badnje veče”, “Jednom su sadili lipu” … A   pričao o novoj knjizi “Kalendar mog detinjstva” koju još piše. Otpevao je i novu pesmu posvećenu majci, koju sam snimila ali ne čuje se baš toliko dobro…

Nedostaju reči da se opiše ta atmosfera.  Suze i smeh. Zato vam pišem sutra. Odoh da odsanjam reprizu.

 

San…

5 нов

Ponekad te sanjam tako stvarno
Da pred svitanje svud po sobi svetlucaju zaboravljene šnalice i
brošići…
Ali buđenje me uvek sačeka na kvarno…
Kao dokoni pandur na pustom drumu…
Kojim kad-tad moraš naići…

A ti, mila…
Samo baneš u snove s nekog puta dalekog…
I tad se zbunim…Tad se potpuno sludim…
Jer…
Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog…
A u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim…

Đorđe BALAŠEVIĆ



Učila me rečima kojima se priziva tišina…

16 сеп

Jesen je…
Jesen je već…
I opet?
Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one večeri kad je njena pozlaćena parada umarširala u našu varoš?
Eh, da…
Ni godišnja doba ne pomeraju me više kao nekad…
Proleće mi je uvek udaralo šamar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajući pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa…
Ali Jesen me je najviše mazila…
Spuštala mi se na ramena nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišća, i učila me rečima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade pod jezikom kao brašnjave mrvice pečenog kestena…

Da, nešto se dogodilo u onom posebnom kosmičkom satiću, ugrađenom u vlažni sivi pesak, negde na samom izvoru moje kičme…
Veliki zupčanik, koji bi ranije uvek škljocnuo kad kazaljka naiđe na april ili oktobar, zarubio se kao šljunak, i točkići su odjednom počeli da se vrte neočekivano lako…
Dovraga, poražavajuće lako…
Kao na glupom okruglom časovniku u holu železničke stanice koji melje rezignirano, kao dolap, nemajući pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susnežica, oktobar ili eventualno ponedeljak…

(DJORDJE BALAŠEVIĆ)

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 140 других пратиоца