„Imamo voz tek u pet ujutru, gde ćemo da budemo do tada?“ Ma ne brini, nema šanse da nam bude dosadno u Novom Sadu…“
„Hej tek si krenuo iz Kragujevca? Požuri čoveče, mi smo već stigli…“
Čuli su se glasovi sa akcentima iz cele Srbije…
Juče je Dunavski park bio prepun ljudi, koji su kao hodočasnici pohrlili u Novi Sad zbog najavljenog koncerta našeg Đoleta i Panonske mornarice.
Mi smo stigli u sedam, taman na vreme da prošetamo gradom i probamo onaj slasni sladoled u Dunavskoj… Novi Sad je i dalje isti – blistao je okićen muškatlama, kao u poznatoj pesmi – čekajući da „ko mačor sumrak prede“…
Neverovatan je osećaj da hiljade ljudi igraju i pevaju na ulicama, na balkonima i terasama, uz zvuke violina i tamburica… Tu iskru nade da „ima još nade“ za ovu zemlju u kojoj se sve urušava nisu mogle pokvariti nikakve provokacije. Ne zanima me ko je bio u publici. Ne zanimaju me ni čaršijske priče o tome ko je u kojoj stranci. Đole je pevao za „nas“ i drago mi je da nas još ima.
Danas je rođendan nekome koga ja puno volim, oni koji me dobro poznaju odmah će pogoditi kome. Hvala mu što postoji, u ime svih nas…
malabreskva
Malabreskva's Blog 
komentari