Sećanje ili raj?

5 феб
„…Ne postoje lepote detinjstva, postoje naše fantazije o tome, postoje retuširane slike starozavetnih bogova u sećanju, koje zapravo predstavljaju naše roditelje, postoji misao koja je gotovo senzacija, na miris uvojaka s glave nekog kliktavog Kupidona, neku od naših ranih strasti iz vremena ranih jada. Istina je da je sećanje jedini raj iz koga ne možemo biti prognani. Takodje je istina da je sećanje jedini svet u kome mi vladamo i u kome ukus jednog parčenceta ušećerenog raja umočenog u vreli aromat nečega što se zove čaj, a mogao bi se zvati i nektar i tečno zlato i melem za otečene žlezde u doba dečijih bolesti, otvara dveri nečega što mislimo da smo zaboravili, a što možda nikada nije ni postojalo. Stvaran svet samo je sirova gradja, opiljak, okrajak onoga što je moglo biti. I čega će možda biti negde drugde. „Djubrište“, rekao bi Šejka. „Prokleta avlija“, rekao bi Andrić. „Davos“, rekao bi Tomas Man i osmehnuo se…“
Sanja Domazet BOZANSTVENI BEZBOZNICI
Da li ste često u svom raju??

Advertisements

28 реаговања to “Sećanje ili raj?”

  1. dedodoflim фебруар 5, 2010 у 10:39 pm #

    Baš razmišljam u kolikoj je meri „krečena“ neprijatelj sećanja, jer ako nema sećanja nema ni uspomena!

    • malabreskva фебруар 6, 2010 у 10:22 am #

      To je tačno Dedo 🙂
      Ali ovde je reč o ulepšavanju tih uspomena u našim glavama 🙂

  2. Exxx фебруар 6, 2010 у 7:43 am #

    Ja sam zato i napisao knjigu o detinjstvu svoje dece, da deo raja zauvek sprečim od zaborava 😉

  3. dedodoflim фебруар 6, 2010 у 8:06 am #

    Tako ti je kada ne proveravaš napisano, a i to je deo „krečane“!

  4. SanjaKokica фебруар 6, 2010 у 11:50 am #

    Ja breskvice, iskreno…nisam. Ne stignem. Kao što je Exxx napisao knjigu da ne bi zaboravio važne momente detinjstva njegovih dečaka, tako se i ja trudim da tu i tamo na blogu ostavim svoje emocije. Jednom sam napisala da ne stignem da se sećam i toga mi je žao. No…tu su fotografije, koje, ako poželim, uvek mogu da me vrate u naš raj 🙂

  5. als011 фебруар 6, 2010 у 1:22 pm #

    Ja sam opet vodio dnevnik, sta se desavalo u mom zivotu svakog dana od 1992 do 2000 gofine. Dan za danom. Tu je i rat, i inflacija, i bombardovanje, i radjanje moje dece, i smrt mog oca… i ponekad volim da slucajno otvorim neku stranicu i iznenadim se nekih dogadjaja koje sam potpuno zaboravio. Zato Dedo je u pravu sto se tice „krecane“. 🙄

    • malabreskva фебруар 7, 2010 у 7:39 pm #

      Super je to voditi dnevnik, a i to dodje kao neki vid psihoterapije… Ja sam nekada davno, više ne, možda na blogu ponekad 🙂

  6. milininsvet фебруар 6, 2010 у 3:51 pm #

    Cesto sanjam moje detinjstvo,a to je bio raj za mene.Svima bih pozelela takav raj,mozda nekad i smognem hrabrosti da vam o tome pisem.Secanja su vazna esencija zivota,bar ona lepa.

  7. dudaelixir фебруар 6, 2010 у 6:54 pm #

    U svom raju sam onda, kada mi se strašno zagorča u životu pa moram malo da pobegnem!

    U poslednje vremen, dosta često! 🙂

  8. sarah фебруар 7, 2010 у 11:30 am #

    Cini mi se da sam dosta toga zaboravila ili pamtim samo ono sto je meni nekako bilo vazno… sada pisem dnevnike tj,dva u kojima belezim dogadjaje odrsatanja mojih malenih… mislim da ce mi biti na tome zahvalni jednog dana, bar za onaj period koga se nece secati… 🙂
    vise se nekako vracam u mladost (ranu mldadost :mrgreen: )

  9. Charolija фебруар 7, 2010 у 2:00 pm #

    Nekako sam sigurna da je baš juče bio dan kada sam sedela na grani jorgovana i letela daleko svuda po svetu. Nije to kobajagi, nego stvarno…kad ti kažem, veruj mi. 😉

  10. veshtichanstvena фебруар 7, 2010 у 3:01 pm #

    Uvek…Uvek sam delic u svom raju, to mi niko nikada ne moze oduzeti…
    Lep tekst Breskvice…)))

  11. nektarina фебруар 7, 2010 у 6:30 pm #

    Ne vraćam se često u sećanja, jer umem da se zaglavim u retuširanim slikama, a onda povratak zna da surovo otrezni. Ipak više volim da živim u sadašnjosti, ma kakva da je, usput prikupljajući građu za sećanja, nekada tamo 🙂

    • malabreskva фебруар 7, 2010 у 7:45 pm #

      Nektarino draga, kako kažu – život je nekad previše siv i previše surov, a sećanja… onakva kakvim ih mi napravimo. Zašto nekada ne uživati u samo svom divnom svetu uspomena. Ja to vrlo često radim 🙂

  12. sanjar u prolazu фебруар 7, 2010 у 11:17 pm #

    upravo izadjoh iz raja, al u paklu je žurka :mrgreen: 😆

  13. Archibald57 фебруар 8, 2010 у 11:08 am #

    Ja sam često u tom raju. To se može videti i po mojim teytovima. neki su me kritikovali zbog toga, ali ja sam izgleda nepopravljiv. Mada mi sada izgleda kao Raj, kad bolje razmislim bilo je tu više Pakla… Na kraju će ipak biti Božanstvena komedija…

  14. crnaperla јун 8, 2011 у 5:20 pm #

    Pisanje vidim kao jedini način da pojedine scene života i način na koji sam ih doživela otrgnem neumitnom zaboravu. I često se vraćam tom RAJU 🙂 Pročitaću ovu knjigu, hvala ti 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: