Архива | Ukradene pričice RSS feed for this section

Leptir

29 сеп

“ Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste, zaglavljena u balonu svojih snova. Leptir zna sve o ovom svetu, a ustvari ne zna nista, jer nista nije imao priliku doziveti. Leptira upoznamo bezazleno, slucajno, i isto ga tako zavolimo.. slucajno.. iskreno. Leptira primetiti ne mozemo, dug je njegov let i borba oko nas, a mi to ne vidimo sve dok Leptir od umora ne krene padati, a mi pruzimo dlan i ponudimo mu utociste…I tek tada pocinju svi nasi problemi.

Onako malen, prestrasen uvuce nam se pod kozu i mi pocinjemo jedan potpuno novi zivot.Toliko malo ljubavi treba, a mi mu ponudimo tako mnogo. Leptir nam postane sve ono sto smo uvek zeleli, ono o cemu smo sanjali.. sve ono sto nam treba u zivotu. I niko nije sretniji od nas. Zivimo svaki trenutak u nadi da ce potrajati sto duze. Vreme nam nikad krace ne bude, snovi nikad realniji. Cak ljude gledamo drugacije. Sa osmehom prelazimo ulicu… zracimo. Leptir probudi leptira u nama.

Ali, kako Leptir ojaca, i spozna mnogo toga, kad prodjete mnogo toga s njim i mislite da je on jedini sa kim se mozete zamisliti, Leptir se umori od vase toplote i podje traziti novi dom. Leptir pozeli imati nekog, ne znajuci da vec ima sve. Leptir pocne nerado da slece na nas dlan. I onda nas zivot izgubi smisao i boli jako, prejako.

Ali, onog trenutka kad tuzni i skrhani od bola ipak pustimo Leptira i dozvolimo mu da ostvari svoje snove i nadje nekog kog zeli, kad mu mi nismo ono sto zeli, tog trenutka trebamo znati da smo na vrhuncu ljubavi prema tom istom..
Al’ opet zaboli, kad ga vidis u svojoj blizini, a znas da spava na tudjem dlanu.“

Priča sa neta

(Autor Insolitus)

alfalfa_butterfly_on_lessingia

Kralj, luda i cipele

14 сеп

U jednom kraljevstvu je vladao glupi i razmazeni mladi kralj. Posebno su ga ljutile neravnine na cestama njegovog kraljevstva. Spotaknuo bi se svaki put i padao kad bi krenuo u setnju. Stoga je izdao naredbu da se cijelo njegovo kraljevstvo prekrije mekanim zivotinjskim krznom.

Kad je to cula dvorska luda,obuzeo ju je gromki smeh.Bez imalo bojazni posavetova kralja:

„Ha,ha, pa to je nemoguce! Zasto ubijati zivotinje? Ha,ha, bolje uzmite dva komada krzna pa ih pricvrstite za svoja stopala! „

Kralju se svideo predlog dvorske lude, prišio je krzna za svoja stopala i tako su nastale prve cipele.

Poruka:  Deo sveta koji trebas da promjenis je tvoje srce.

Indijanski mitovi – Narod Jokut

luda

Veštice

9 сеп

Znam jednu staru priču, koju nije na odmet ponovo čuti. Ponoviću je zbog naše drugarice čarobnice, jer me zanima njeno mišljenje o tome 🙂

Mladi kralj Artur je bio uhvacen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim sumama.Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladoscu i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno tesko pitanje.
Šta ustvari žele žene?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reci i najstarije mudrace i mladom Arturu se cinilo da je prosto nemoguce odgovoriti na njega. Vratio se u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike. Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, casnim sestrama,mudracima, pa cak i sa dvorskom ludom . Jednom recju, sa svima. Ali, niko mu nije dao zadovoljavajuci odgovor.
Medjutim, svi su mu savetovali da potrazi odgovor kod stare vestice, jer ga je ona jedina i znala. Cena bi bila visoka, jer je stara vestica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama. Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledecu cenu:
zelela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola.
Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ruzna, imala je jedan jedini zub, sirila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povracanje i ispustala je neobicne krike i zvukove. Nikad Artur nije u svom zivotu video odvratnijeg stvorenja.Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da ozeni ovo storenje,uplasio se i posustao.
Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlucno rekao da je zrtvovanje za zivot svog prijatelja vredno toga. Najavljeno je vencanje, nakon cega je stara vestica u svojoj paklenoj mudrosti rekla: ”Svaka zena zeli da bude vlasnica svog zivota!”
Cim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu. Isto tako, da je i mladi Artur spasen.
Tako je i bilo. Cim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na zivot. Vencanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osecao i olaksanje i tezinu u isto vreme.
Sir Gawain je bio nasmesen sve vreme, a stara vestica je napravila pravi skandal svojim najgorijim nacinom ponasanja: zdrala je kao zvjer, bez koriscenja pribora za jelo-rukama i uz to proizvodila zastrasujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnosljivi smrad. Konacno je doslo i vreme prve bracne noci i dok je cekao svoju novovencanu mladu da mu dodje u krevet…
Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepse zensko stvorenje koje je ikad u zivotu mogao zamisliti. Sav ocaran je upitao sta se dogodilo, na sta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona, vestica, ali da ce pola vremena provesti s njim kao vestica, a pola kao mlada devojka i to sve zato sto je on bio dobar prema njoj sve vreme. Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt zeli preko dana, a koji prekonoci.
Koje okrutno pitanje!
Gawain je pozurio sa razmisljanjem. Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moci svima pokazivati bez straha i srama, a nocu u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu vesticu??? Ili pokazivati prijateljima preko dana vesticu, a trenutke bracnog sladostrasca provoditi sa divnom devojkom???
Sta biste vi izabrali?
Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pusta na volju da sama odluci.
Cim je to cula, vestica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i nocu, jer ju je on postovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog zivota.

Naravoučenije:  Nije bitno da li je zena lepa ili ruzna, u sustini – uvek je vestica!

DVA BRATA KOJA SU SE VOLELA

1 сеп

Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obilnu letinu. Pola je žita pripadalo jednom bratu, a druga polovina drugom.
Na početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio i mislio:
– To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobiva polovinu uroda s farme. Sa mnom je žena i petoro dece i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, ko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više staviti na stranu za budućnost nego što to čini sada, i stoga je njemu potrebnije od mene.“

S tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu.

Neoženjenog brata počele su saljetati iste takve misli. Povremeno bi se budio i govorio: „Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petoro dece, a dobio je polovinu uroda sa zemlje. Ja ne moram nikoga prehranjivati osim sebe. I je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očito veće od mojih, dobije tačno toliko koliko i ja?“

Tada bi ustao iz kreveta i odneo bi punu vreću žita u žitnicu svog brata. Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vrijeme i naišli su jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.

Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vijest. I kad su ljudi hteli podići hram, izabrali su mesto na kom su se dva brata susrela, jer u celom kraju nisu mogli naći svetije mesto od toga.

(priča sa neta)

šš (4)

Fenjer

30 авг

Kada je neki slepac odlazio od svog prijatelja, ovaj mu stavi u ruku fenjer da ga ponese sa sobom.
„Ne treba mi fenjer. Meni je svejedno je li mrak ili svetlo“ – rece sliepac.
„Znam, ali ne budes li imao svetlo uza se, neko bi u mraku slucajno mogao naleteti na tebe.“ I slepac se uputi s fenjerom.
Malo kasnije neki se prolaznik sudari s njim.
„Zar ne vidis da nosim svetlo pred sobom!?“ – povice slepac.
„Hej, covece! Tvoje se svetlo ugasilo…“

Preuzimanjem tudjih ideja za svoje prosvetljenje postajemo poput slepca koji nosi fenjer – svetlo se putem moze ugasiti, ali mi to necemo znati.

(Zen prica)

svetlo

Nesretniku se ne može pomoći

25 авг

Za nekakoga čoveka govorilo se da je nesrećan i da mu se nikako ne može pomoći. Jedan bogat čovek namisli da vidi da li je to istina, pa uzme jednu kesu novaca te metne na brvinu preko kojeg je trebao da pređe onaj nesretnik. Kad nesretnik dođe blizu  brvinu, on rekne u sebi: „Dosta sam puta preko brvna prelazio, hajde sad da probam da li mogu žmureći preko njega preći. I tako zažmurivši pređe preko brvina i prekorači kesu s novcima.

Narodna priča

jez

Pandorina kutija

20 авг

Po legendi, Prometej je svome bratu Epimeteju rekao da ne prima nikakve darove od bogova. Ali nesrećni  Epimetej ga nije poslušao, jer čim je video Pandoru koju su mu bogovi poslali, odmah se zaljubio u nju. Bogovi su upozorili Pandori da ne otvara posudu, koju su joj dali kao miraz.
Ali radoznala Pandora  ju je otvorila, pa su  sva  zla izašla na dotada bezbrižno čovječanstvo – kuga, tuga, siromaštvo, zločin, očaj, pohlepa, starost, bolest, ludost, prkos, glad, prijevara… Unutra je ostala samo – nada. Svijet je bio vrlo hladan i turoban, a onda je Pandora opet otvorila kutiju te je nada izletjela van. Tako je čovječanstvo i u zlim vremenima dobilo i malo nade.

U poslednje vreme na fejsbuku je glavna zanimacija otvoriti Pandorinu kutiju…

Sve u nadi da će nešto dobro da ispadne. A nalaze se zanimljive stvari, od Džordža Buša do dvorske lude.  U fejsbuk verziji nema puno zla, ako se ne uzme za zlo gubljenje vremena. Pa, otvorite je, možda ćete kao ja dobiti slatku spasilačku ekipu, sa sve helikopterom koja hrli da vas izvuče iz kuće.