Архива | Ukradene pričice RSS feed for this section

Kažnjavanje askete

8 нов

Jedan asketa živeo je čitav svoj život bez žena i posvetio se borbi protiv polnog nagona u sebi i drugi­ma. Kada je umro, jedan njegov učenik umro je ubrzo posle njega. Stigavši na drugi svet, učenik nije mogao da poveruje očima – u krilu njegovog obožavanog uči­telja sedela je najlepša žena koju je ikad video! Prišao je učitelju i došapnuo mu: »Dobri učitelju, sada znam daje Bog pravedan, jer nagrađuje na nebu za odricanja na zemlji.«

Učitelj je mrzovoljno rekao: »Idiote, ovo nije raj i ni­sam ja taj koga nagrađuju. Ona je ta koju kažnjavaju.«

Kada je cipela komotna, zaboravljamo na stopala;

kada je pojas dovoljno dug, zaboravljamo na struk.

Kada je sve harmonija, zaboravljamo na svoje ja.

Čemu onda služe odricanja?

(priča sa neta)

zenski_kais_546-1butik13

Hipik sa jednom cipelom

5 нов

Čovek je ušao u autobus i seo pored mladića koji je izgledao kao hipik. Imao je samo jednu cipelu.

– Šta je, momak, izgubio si cipelu?

– Naprotiv –  odgovorio je ovaj – Našao sam je.

Poruka: Ono što je nama potpuno očigledno, ne znači i da je istinito.

( iz knjige Antoni de Meloa)

16654273794982e3b32e237401506187_extreme

Nije sve onako,kako se na prvi pogled čini…

30 окт

Dva anđela su se zaustavila da  prenoće pred jednom ogromnom kućom, u kojoj je stanovala ugledna i dobrostojeća porodica. Porodica ih je hladno primila i nije im željela ponuditi gostoprimstvo u velikoj  gostinjskoj sobi. Umesto toga ponudili su im hladni i neugledni podrum. Dok su prostirali ležajeve na tvrdom i vlažnom podu,  stariji anđeo primeti rupu u zidu i odmah je popravi. Kada je mlađi anđeo upitao zašto, stariji mu odgovori:  „Stvari nisu uvijek onakve kakve se čine“.

Iduće noći čudesan se par našao pred skromnom kućom u kojoj su stanovali jedan stočar i njegova žena. Oni su ih rado ugostili,  bračni par je prepustio i svoj krevet gostima koji su izgledali prilično umorni. Kada je ujutro sunce počelo izlaziti, stočar i njegova žena bili su u suzama. Njihova najvrednija  krava je uginula i eno leži nepomična na polju.

Mlađi anđeo je bio ljutit i upitao je starijeg: “ Kako si mogao da dozvoliš da se to dogodi ? Prvi čovek je imao sve, nije se prema nama lepo poneo, a ti si mu pomogao. Druga porodica je imala malo i to je spremno podelila s nama. Čak su nam i svoj krevet ustupili, a ti si dopustio da im ugine najlepša krava!“

„Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine“, odgovori stariji anđeo.

„Kada smo boravili u podrumu vile, primetio sam u zidu rupu gdje je bio sakriven novac. Budući da su vlasnici bili toliko zaslepljeni pohlepom, ja sam zapušio rupu tako da ne nađu bogatstvo. Druge noći, kada smo boravili kod stočara, anđeo smrti došao je po njegovu ženu koja je bila na smrt bolesna, a da to nije ni znala. Ja sam ga zamolio da umesto nje uzme kravu.“

Ponekad je ono što mi doživljavamo kao zlo u stvari velika sreća…  Ako čovek smogne postojanosti, nada se u teškim trenucima i usprkos padovima čini dobro, sve će biti dobro. Možda ne odmah, kako bi mi želeli, ali će biti.

(priča sa neta)

angelman

Leptir

29 сеп

“ Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste, zaglavljena u balonu svojih snova. Leptir zna sve o ovom svetu, a ustvari ne zna nista, jer nista nije imao priliku doziveti. Leptira upoznamo bezazleno, slucajno, i isto ga tako zavolimo.. slucajno.. iskreno. Leptira primetiti ne mozemo, dug je njegov let i borba oko nas, a mi to ne vidimo sve dok Leptir od umora ne krene padati, a mi pruzimo dlan i ponudimo mu utociste…I tek tada pocinju svi nasi problemi.

Onako malen, prestrasen uvuce nam se pod kozu i mi pocinjemo jedan potpuno novi zivot.Toliko malo ljubavi treba, a mi mu ponudimo tako mnogo. Leptir nam postane sve ono sto smo uvek zeleli, ono o cemu smo sanjali.. sve ono sto nam treba u zivotu. I niko nije sretniji od nas. Zivimo svaki trenutak u nadi da ce potrajati sto duze. Vreme nam nikad krace ne bude, snovi nikad realniji. Cak ljude gledamo drugacije. Sa osmehom prelazimo ulicu… zracimo. Leptir probudi leptira u nama.

Ali, kako Leptir ojaca, i spozna mnogo toga, kad prodjete mnogo toga s njim i mislite da je on jedini sa kim se mozete zamisliti, Leptir se umori od vase toplote i podje traziti novi dom. Leptir pozeli imati nekog, ne znajuci da vec ima sve. Leptir pocne nerado da slece na nas dlan. I onda nas zivot izgubi smisao i boli jako, prejako.

Ali, onog trenutka kad tuzni i skrhani od bola ipak pustimo Leptira i dozvolimo mu da ostvari svoje snove i nadje nekog kog zeli, kad mu mi nismo ono sto zeli, tog trenutka trebamo znati da smo na vrhuncu ljubavi prema tom istom..
Al’ opet zaboli, kad ga vidis u svojoj blizini, a znas da spava na tudjem dlanu.“

Priča sa neta

(Autor Insolitus)

alfalfa_butterfly_on_lessingia

Kralj, luda i cipele

14 сеп

U jednom kraljevstvu je vladao glupi i razmazeni mladi kralj. Posebno su ga ljutile neravnine na cestama njegovog kraljevstva. Spotaknuo bi se svaki put i padao kad bi krenuo u setnju. Stoga je izdao naredbu da se cijelo njegovo kraljevstvo prekrije mekanim zivotinjskim krznom.

Kad je to cula dvorska luda,obuzeo ju je gromki smeh.Bez imalo bojazni posavetova kralja:

„Ha,ha, pa to je nemoguce! Zasto ubijati zivotinje? Ha,ha, bolje uzmite dva komada krzna pa ih pricvrstite za svoja stopala! „

Kralju se svideo predlog dvorske lude, prišio je krzna za svoja stopala i tako su nastale prve cipele.

Poruka:  Deo sveta koji trebas da promjenis je tvoje srce.

Indijanski mitovi – Narod Jokut

luda

Veštice

9 сеп

Znam jednu staru priču, koju nije na odmet ponovo čuti. Ponoviću je zbog naše drugarice čarobnice, jer me zanima njeno mišljenje o tome 🙂

Mladi kralj Artur je bio uhvacen od susednog Kralja, dok je kradom lovio u njegovim sumama.Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladoscu i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno tesko pitanje.
Šta ustvari žele žene?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reci i najstarije mudrace i mladom Arturu se cinilo da je prosto nemoguce odgovoriti na njega. Vratio se u svoje kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike. Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, casnim sestrama,mudracima, pa cak i sa dvorskom ludom . Jednom recju, sa svima. Ali, niko mu nije dao zadovoljavajuci odgovor.
Medjutim, svi su mu savetovali da potrazi odgovor kod stare vestice, jer ga je ona jedina i znala. Cena bi bila visoka, jer je stara vestica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama. Ona je pristala dati odgovor, ali u zamenu za sledecu cenu:
zelela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola.
Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ruzna, imala je jedan jedini zub, sirila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povracanje i ispustala je neobicne krike i zvukove. Nikad Artur nije u svom zivotu video odvratnijeg stvorenja.Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da ozeni ovo storenje,uplasio se i posustao.
Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlucno rekao da je zrtvovanje za zivot svog prijatelja vredno toga. Najavljeno je vencanje, nakon cega je stara vestica u svojoj paklenoj mudrosti rekla: ”Svaka zena zeli da bude vlasnica svog zivota!”
Cim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu. Isto tako, da je i mladi Artur spasen.
Tako je i bilo. Cim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na zivot. Vencanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osecao i olaksanje i tezinu u isto vreme.
Sir Gawain je bio nasmesen sve vreme, a stara vestica je napravila pravi skandal svojim najgorijim nacinom ponasanja: zdrala je kao zvjer, bez koriscenja pribora za jelo-rukama i uz to proizvodila zastrasujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnosljivi smrad. Konacno je doslo i vreme prve bracne noci i dok je cekao svoju novovencanu mladu da mu dodje u krevet…
Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepse zensko stvorenje koje je ikad u zivotu mogao zamisliti. Sav ocaran je upitao sta se dogodilo, na sta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona, vestica, ali da ce pola vremena provesti s njim kao vestica, a pola kao mlada devojka i to sve zato sto je on bio dobar prema njoj sve vreme. Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt zeli preko dana, a koji prekonoci.
Koje okrutno pitanje!
Gawain je pozurio sa razmisljanjem. Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moci svima pokazivati bez straha i srama, a nocu u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu vesticu??? Ili pokazivati prijateljima preko dana vesticu, a trenutke bracnog sladostrasca provoditi sa divnom devojkom???
Sta biste vi izabrali?
Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pusta na volju da sama odluci.
Cim je to cula, vestica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i nocu, jer ju je on postovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog zivota.

Naravoučenije:  Nije bitno da li je zena lepa ili ruzna, u sustini – uvek je vestica!

DVA BRATA KOJA SU SE VOLELA

1 сеп

Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obilnu letinu. Pola je žita pripadalo jednom bratu, a druga polovina drugom.
Na početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio i mislio:
– To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobiva polovinu uroda s farme. Sa mnom je žena i petoro dece i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, ko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više staviti na stranu za budućnost nego što to čini sada, i stoga je njemu potrebnije od mene.“

S tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu.

Neoženjenog brata počele su saljetati iste takve misli. Povremeno bi se budio i govorio: „Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petoro dece, a dobio je polovinu uroda sa zemlje. Ja ne moram nikoga prehranjivati osim sebe. I je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očito veće od mojih, dobije tačno toliko koliko i ja?“

Tada bi ustao iz kreveta i odneo bi punu vreću žita u žitnicu svog brata. Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vrijeme i naišli su jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.

Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vijest. I kad su ljudi hteli podići hram, izabrali su mesto na kom su se dva brata susrela, jer u celom kraju nisu mogli naći svetije mesto od toga.

(priča sa neta)

šš (4)