Svaki put kada se vratim kuci sa nekog dužeg puta, iznova se zaljubljujem u svoj dom. Možda tome doprinosi i to što pre svakog putovanja obavezno generalno sredim stan, da me onako izmorenu kada se vratim ne dočekuje musav 🙂 .
Kad spustim torbe i pakete, okrenem se oko sebe, uvek se iznova divim svim mojim stvarima. Svakom ušuškanom kutku, pogledu sa terase, udobnosti drage stolice za odmaranje, pa čak i rasporedu stvari u kuhinji…Iznenadi me i čudesan miris mog cveća koje je (zahvaljujući kiši ili revnosnoj komšinici koja ga je zalivala u mom odsustvu) podivljalo u svom rastu i eksploziji šarenila …
Uvek se iznova upitam, zašto ja uopšte negde idem, kada moj mali raj ovako utiče na mene. I najviše mi prija. Možda zato treba putovati, da bi spoznali kako je lepo vraćati se.
malabreskva
Malabreskva's Blog 
pa, sretan ti povratak domu…!
🙂
Hvala Nedođijo. I ova moja kućica na blogu je nekakav dom. Samo ga ne održavam redovno … Pa mi pomalo zapuštena. 😉 Ali miriše na leto. I sezona breskvi još uvek je u jeku 🙂
Breskvice Mala, još jedan dokaz da je najbolje kod kuće 🙂 i da na odmor idemo ne da se odmorimo, već da se dobro umorimo, kako bi smo se bogovski naodmarali na poslu 😉 Lepi pozdravi!
Ha,ha, Stevo – genijalan si!! Baš tako !!! 🙂 😉
Dobrodošla kući. 🙂
Hvala Ivo!!!
A zato teb nije bilo!? Svuda podji-svojoj kući dodji… 🙂 Dobra baza mora da postoji, mesto koje nam daje energiju-za nova putovanja… Dobrodošla!
Hvala Perlice 🙂 🙂
He,he, gde me nađe … 🙂
slažem se da je kući najljepše
uvjek se radujem povratku, baš kao i ti
Doli, neverovatno je da se uvek radujem što sam kući. Eto, nije to loše 🙂
Ma, dacu ja tebi…
Stepski? Gde si ti nevaljalče 🙂 😉
Tvoja kućica – tvoja slobodica. 🙂
Crno/belo, ima toliko tih izreka, mudro i tačno 🙂
Taj osećaj spokoja ali i uzbuđenja što se vraćaju svojoj oazi mira, ljudi koji žive u Beogradu, dožive kad ugledaju Avalski toranj, verujem da neka svoja prepoznatljiiva obeležja imaju i stanovnici drugih mesta.
Kad bi po povratku zatekla sve pod prašinom, ne bi te to toliko pogodilo, kao kad bi zatekla uvelo cveće, zar ne ? Dobro je imati dobru komšinicu.
Eh, Saveta, komšinice su zlata vredne. Imam dve koje kao i ja obožavaju cveće, pa ne moram da brinem da će mi cveće propasti ako negde odem. Blago. 🙂
Volim kada pročitam ovakav post. Isti osećaj imam i ja. Moj dom je moj spokoj, moja oaza mira i sigurnosti.
Drago mi je što se i ti veseliš svom domu. Nadam se da ću i zateći cveće onakvo, kakvim ću ga ostaviti, ćerki na brigu! 🙂
Dudo, samo opušteno putuj, sigurna sam da će cveće biti još bujnije kada se vratiš. Baš kao i moje 🙂
Dada… svuda pođi, kući dođi… Ko je ima, naravno 🙂
Branko, ništa bez svoje oaze. Nisu ni puževi ludi što svoju nose na leđima 🙂
Slazem se, dobrodosla kuci 🙂
Hvala Zelena 🙂
Blago tebi Breskvice i ja se vratih sa putovanja…
Vratih se i ja u svoju 😉
prelepo 😀
Sarah, nadam se da si srećna kao ja 🙂
Mila, očekujemo izveštaj. Sa nestrpljenjem!
I mi se vratili. A mogli smo baš i da ostanemo još, da se uželimo više 🙂 . Inače,naučila sam dete da na put krećemo s rečimo:
– Zdravo, kućice naša, vraćamo se uskor.
I kad se vratimo:
– Pozdrav kućice draga, evo nas opet.
Uživaj u svom gnezdu :-).
Hvala Plava baklavice, dobro se vratili 🙂
Mala B,
sve te raz’mem. Pravac omiljena stolica i kafa u omiljenoj šolji uz pogled na cveće, dok u pozadini Đole pevuši staru stvar. 🙂
Eh, slika je … no coment 🙂
Ja ne moram da otputujem da bih se pri povratku obradovala svom stanu. Dovoljno je da odem do grada i da me obuzme zadovoljstvo kada otvorim vrata svoga doma.
Svaka čast, divan je osećaj.