Juče sam videla dragu prijateljicu, zbog koje mi srce uvek zaigra.
Nekome je život igra bez prestanka, a nekome je eto sudbina da uvek bije neke neizvesne bitke.
Za sebe, za porodicu, za prijatelje, za rodjake. Za bolji zivot, za pravdu i ljubav, za budućnost.
I ma koliko ih život zasipao nevoljama, takvi ljudi se prepoznaju po pogledu.
Po nedostatku straha, po energiji.
Uvek sve mogu i nikada se ne predaju, čak i u trenucima kada bi mnogi zabili glavu u pesak.
Čuvaj mi bože moje borce, koji kroz život gaze isturenih grudi.
Koji nemaju štitove i ratnu opremu, ali imaju srce ratnika.
Koračaju smelo i uzdignute glave, pa čak i kada u trnju zalutaju.
Čuvaj ih, jer sami sebe ne čuvaju.
I nikad ne znaju kada da stanu…
malabreskva
Malabreskva's Blog 
Amin!
Eh, kad bi neko to i cuo…
Uze mi Zelena reč iz usta !
Zelena ume to 🙂
otkud samo znas !?
🙂
Pa znam…
Nije lako biti borac, ali samo hrabri pobedjuju.Pozdrav Breskvice,lakse je borcima koji imaju prijatelje.
I ja sam borac, ali mnogo manji… Ja cesto znam da odustanem, da kazem – ja to ne mogu…
Ona ne zna…
I sto me najvise boli, zivot joj stalno stavlja na put takve uzasne stvari…
Ni krivoj, ni duznoj…
A neko se, sto kaze Mesa Selimovic “ u zlatnoj kolevci rodi i medom i mlekom zivot ga doji…“
Nepravda… Moj borac bije svoje bitke…
Dokle god je ziva… izgleda…
odličan post, ugledaj se na nju, samo trebaš biti malo hrabrija i ne treba osustajati 🙂
Sanjar, ne mogu ja bas da se ugledam na nju… Ne znam da li se bas secas onog mog posta kad sam zakljucila „ako se rodis kao slepi mis, ne trudi se uzalud da budes ptica noj“… Budi to sto jesi… A ja jesam borac, samo nisam bas u prvim borbenim redovima 🙂
Divno je što si prepoznala to sve u svojoj prijateljici i posvetila joj ceo post!
Svaka čast takvim borcima. 🙂
E, Dudo, ti to znas. I ti si zena koja kroz zivot koraca sa sabljom u ruci…
Mnogo je onih malih heroja, koje ne vidimo… koji nisu bitni…
I nismo svesni kakav teret jedna devojka moze da nosi na svojim plecima. I da ostane pozitivna. I da ostane normalna…
Jedino borci opstaju i uspevaju…
Exxx, „ovde kome ne porastu zubi… ej, kukala mu mati :)“
I treba svi mi da se borimo za naše stvari! Eto, ja se stalno borim (od rodjenja pa naovamo) da ne radim ništa 😀 i… za sada mi uspeva 🙂
Ha,ha, Stevo, vazno je da se boris i da pobedjujes 🙂
Svi smo mi borci, pišeš o svojoj prijateljici a verovatno misliš na sve nas, obične, prijatne, porodične, komšijske ljude… 🙂
Baš mi se dopada kako si opisala tu svoju prijateljicu i njen životni put 🙂
Als, izbegla sam da navodim detalje njenog zivota… koji su stvarno neverovatni… Ali, ono sto je sustina sam rekla…
Breskvice, zna ona da jedino kao borac može uspeti. Volela bih s tobom i njom podeliti jednu prelepu pesmu, zove se: Podji http://freebook.comlu.com/?do=1&id=303&PHPSESSID=0001d5d8b1d7df13a8ec137513089a3f .
…………Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra…….
Super je pesma. Da, deca imaju tu upornost! Mnogo toga imaju cemu se treba diviti 🙂
Breskvice, imala sam i ja jednu priču o ženi borcu. Zove se Dora, ali se ne sećam kako se zove post.
Neverovatno je koliko je snage u takvim ženama. Eto, vidiš, ja sebe ne vidim kako borca, ali, ako ti tako kažeš, hvala ti! 🙂
Ne secam se tvoje price, mozda cu pogledati na tvom blogu nesto sto nisam citala 🙂
Borac si nego sta !
Jedino to i umem. Da se borim. Majku mu.
Odlicno! To je najbitnije da prezivis u ovakvoj zemlji 🙂
Lepo je umeti prepoznati Andjele medju nama…
Vecoooooo! Bas mi je drago sto te vidim ovde!!! Nedostajes…