Granice

Ne volim januar. Nema mog  voljenog sunca, hladnoća mi duva za vratom, a blatnjave ulice uspavljuju korake.

U takvim danima volim da ispitujem svoje granice. Obično razbijam glavu o ivice izdržljivosti, ili se kotrljam po obroncima strpljenja. Nekad, kao ovih dana, prepadnem se od svoje negativnosti. Pogledam dole u ponor i poželim da pljunem život.

Jer mi je dosta prepiranja sa sobom. Jer mi je dosta prestrojavanja, okretanja i zanovetanja. Ne mogu čak ni da shvatim gde sam, a već me odnose drugi vetrovi. Poželim da se okliznem, samo da bih dublje udahnula…

Ali… Život je čudna igračka. Baš kad odlučiš da ga baciš preko glave, on te lupi po čelu. I pokaže ti da si glup. Da uzalud lupaš glavu… Možda bi trebalo vežbati osmehe. I pevušiti uz vetar. Neka ide januar.

Meni je osmeh lajt motiv :))

 

 

Dani nirvane, kolača i zvezda

Četiri neradna dana – hej, to je sloboda!

Već danima maštam o tome kako ću da se odmorim. Dok oko mene sve blista i svetluca, brojim preostale sate na poslu… Ovo je jedan od retkih praznika kada ne želim da se umaram, samo da budem kući. Bajkovita nirvana praznika već me uspavljuje.  Mirisni kolačići, leškarenje popodne, lampioni kao šarene zvezde koji trepere u mraku…

Možda se nateram da sredim onu fasciklu u kompjuteru pod nazivom „svašta“  jer u toj hrpi svačega nikad ništa ne nalazim… Ili da konačno ispraznim  fioke u radnom stolu. Ambiciozni planovi lako se zagube u magli, jer  znam da ću se opet zaneti ko zna čime i proleteće dani…   Mogao bi neko da mi poželi  makar malo organizovanosti u ovoj Novoj Godini.  Lepo bi bilo da  za početak sortiram misli.

A vi?

Pripreme za čaroliju… počinju :)

 

 

Ogist Renoar – izlet na reci

Divan je osećaj kad se probudiš ranije da bi nastavio sa čitanjem. Skoro sam zaboravila kakvo je to uživanje!

Najbolje stvari u životu nalazite slučajno, tako je i ova knjiga došla do mene dok sam kupovala hranu u jednom marketu. Korice su  me magnetski privukle, eto dokaza da još postoje  ljubavi na prvi pogled.

Knjigu o životu francuskog slikara Ogista Renoara i stvaranju njegove slike „IZLET“ napisala je  Suzan Vrinland.

Ako želite prošetati Parizom krajem 19 veka, upoznati  slikare u njihovoj borbi za preživljavanje, njihove treperave ljubavnice i muze, pratiti pogled umetnika dok upija svetlost sa reke i meša boje u svojim očima… Pravi melem za misli u ovim tmurnima decembarskim danima.

Sa vetrom u očima

Nekad se umoriš od borbe sa Vetrenjačama… Ko je još uspeo da pobedi vetar?

U startu mu dajemo preveliki značaj.

Na tren  mi dođe da skočim u vodu, potopim sve i zaboravim.

Onda ponovo zatvorim oči, stisnem zube i ćutim.

Kao da uopšte ne boli…

Oči se naviknu na prašinu.

Neka duva.

                                                                                                     Artist: Lorna Millar

Nostalgija… ili nešto treće …

Ima tih dana kada me hvata nostalgija… Kada pogled pluta po stvarnosti i nestaje negde u međuprostoru.

Tada obično zanemarim obaveze, ne slušam sagovornike i trudim se da pobegnem svima. Učaurim se u svojoj tišini i uživam. Ako mi ne uspe, otvorim neki prozor sa ovakvom pesmom… Ili u telefonu tražim ovakvu muziku… I mesečina mora da se pojavi… Makar u snovima

Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

…Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje…

(Milan RAKIĆ)

Nikad zadovoljan…

Moja draga šolja

Čekam danas red  u čajnoj kuhinji firme noseći svoju roze  šoljicu sa cvetićem na samom vrhu. Tek u toj gužvi zapažam da svako od nas ima različit ukus, koji šoljice potpuno oslikavaju.

Imam koleginicu bivšu darkerku koja pije uvek iz crne šolje, mračne i spolja i unutra, prosto ne mogu zamisliti da pijem iz nje (meni je bitno iz čega pijem i jedem…oduvek).  Druga koleginica, vesela mlada pravnica ima šarenu šolju sa bombonama. Sekretarica firme ima šolju sa crno belim printom u zebrastom fazonu. Naš šef nema svoju šolju, već se uvek grebe od drugih i to najčešće koleginice koja je na porodiljskom odsustvu (što je džaba i bogu je drago ). Stariji kolega koji je šefov zamenik pije iz šolje na kojoj piše “ ja sam super genije“ što dosta govori o njegovom liku, dok njegov sused iz kancelarije ima šolju svog ribolovačkog društva, a mlađi kolega koji je tek počeo da radi pije iz fensi reklamne šolje svog automobila… Imam drugaricu koja ima isključivo sve bele šolje raznih oblika i veličina, a imam i drugaricu koja ima isključivo dečije šolje, što luđe to bolje…

I onda se setim kako sam u onom megamarketu pre neki dan videla devojke koje nose dve ljubičaste šolje od providog stakla, predivne… I u toj gužvi zaboravih da ih potražim tamo…Uh…

I tako, dok ja ne sipah kafu, nastala je ova zavrzlama u glavi… A kakve su vaše  omiljene šolje?

Baš me zanima…

Sreća, sreća, radost :))

Jeste, bila je gužva. Ali je bio i dobar ulov.  Ovo je nešto iz moje kese Čitali?  Meni deluje zanimljivo… Jedva čekam da krenem sa čitanjem.