Živa sam :)

Brisala sam neke aplikacije na telefonu i ugledah wordpress… Čekaj malo, pa ja sam tamo ŽIVELA!

Toliko se stvari izdešavalo u međuvremenu da sam ja zaboravila da sam imala blog. Ne prepoznajem ni radnu površinu, o lozinci da ne govorim…

Setih se odmah dragih ljudi, Exxx-a, Slavka, Steve, Dude,Veštice, Zelene, Labilne, Stanimira, Šunje, Talasa, Bore… uh, koliko vas je a meni je pamćenje zamućeno 🙂

Šta sam htela da vam kažem – Živa sam, zdrava sam, srećna sam (što i vama želim i u ovoj novoj 2016. godini!)  Postala sam mama jednom dečaku, koji je odmah ispunio ceo moj svet i nikada ne bih verovala da će mi se to desiti – ali reči su utihnule i već mesecima ne čitam i ne pišem baš ništa. Uživam u toj bezgraničnoj i neverovatnoj ljubavi, koja je sve promenila.

Budite mi dobro, nadam se da još pišete i da ću jednom znati da vas pronađem.
Voli vas Breskvica!!!

 

Srecna 2015.

Nisam tu, nisam bas „u toku“ sa vasim zeljama i snovima, ali mislim na VAS i radujem se novom pocetku, novim nadama i novim zajednickim trenucima. Budite mi i ove godine veseli i voljeni, inspirisani zivotom i sa suncem u ocima.

Recept za uzivanje

Sajam knjiga 2014.

Zaboravila sam kakva je sreca biti deo one guzve. Listati knige i kataloge, bez zurbe satima… Obilaziti ljude koji revidiraju spiskove i koji ti kazu „izvini“kada te gurnu u prolazu 🙂 i decu koja sede na podu i citaju:)

Videla sam Vidu Ognjenovic i Isidoru Bjelicu, obe su blistale na svoj nacin…

Nasla sam sta sam trazila i srecna sam. Da li ste bili?

Ludilo sreće

„…Sreća?
Kako se samo smežurala ta beskrajna reč koja nam je nekad blistala u snovima…“

Čitam nešto… Razmišljam… U ovo vreme ultimativne sreće ne smeš sebi dozvoliti da gospodjicu Sreću ispustiš iz ruku. Makar je na lancu držao. Dozvoljeni su svi metodi od okultnog brbljanja do ispiranja mozga – svaka žrtva zarad uživanja u njenom raskošnom sjaju. Takvi smo glumci postali da nas više ni Sreća ne želi napustiti! Šta bi ona bez nas, pa tako smo lep par! Recite da to nije ljubav. Raj na zemlji ipak postoji, samo da naučim glumiti Boga 😉

Treba li odmah ubiti pesnika?

After the Dark (The Philosophers)

Pogledajte zanimljiv film o jednom školskom eksperimentu, gde 20 učenika pokušava da spase čovečanstvo od apokalipse. Tu se otvara bezbroj pitanja, kao što su: da li je bitno biti pametan ili društveno koristan i da li je pesnik (ili možda bloger?) značajan za opstanak čovečanstva. Pogledajte, pa javite utiske 🙂

Dimenzije

Svet mrvi još jedno postojanje

u ovom sazvežđu nebrojenom. 

Koraci zaglušuju treptaje zvezda

disanje magli postojanje.

A misli neke opet se lome

u prostorima nepoznatim

tražeći svoju veliku reku

da se u njenom huku utope.

 Art of Fabio Napoleoni

Pronađite smisao u besmislu :)

Po Marku Tvenu Adam je rekao Evi:

Sa tobom ništa bilo je SVE,

bez tebe sve je NIŠTA.

Pohvala ludosti 2 ;)

Došlo neko mrgodno vreme, ljudi su zaboravili da se smeju.
 Sve nešto žulja, smeta, fali i vuče se. Život je davno izgubio pravilan oblik.
 Ako je sledeća faza ludilo, bilo bi dobro da dođe što pre 🙂

Vic 1:

– Drugarice i drugovi iz ludnice cemo pobjeći ovako : 1. Ubiti čuvara i uzeti mu ključeve. 2. Otvoriti s ključevima jedna pa druga vrata. 3. Preskočiti ogradu i pobeći u totalnu slobodu. I sve oni tako urade: ubiju čuvara, uzmu ključeve, otvore oboje vrata, preskoče ogradu i iskoče na ulicu, a onda reče: – Drugarice i drugovi generalna proba je uspela , sutra bežimo!

Vic 2: Došao doktor u ludnicu da proveri stanje pacijenata. Vidi svi skakuću i guraju se međusobno. Prilazi prvom i pita ga: • Šta to radite? Ovaj mu odgovara: • Glumimo kokice! Precrta njih doktor kao još uvek lude. Kad ugleda jednog pacijenta koji leži na podu. Pomisli da je možda taj normalan, pa prilazi njemu i pita ga: • Šta ti radiš? A ovaj će: • Glumim kokicu, ja sam se zalepio za šerpu!

Simptom

Baš sam se slatko nasmejala :

„Sreo književnika Boru Stankovića neki prijatelj, pa ga posle pozdrava upita:

– Kako si, Boro?

– Ništa ne valja.

-Kako pobogu?

– Ostareo sam…

– More, izgledaš mlađi nego lane.

– E, vraga! Ja najbolje znam da je sa mnom svršeno.

– Ajde molim te, ne govori koješta. Po čemu to znaš?

– Evo po čemu : Imam u džepu tri stodinarke za koje ne zna moja žena. Sedam je sati, kafane su pune u Skadarliji, a meni se ide kući! E, beše moje…

(iz knjige „Romantično boemska Skadarlija“ Koste Dimitrijevića)“