Život i literatura

30 May

Čitajući dnevnike poznatih pisaca, poželeh da i sama ponovo pišem dnevnik. Lepo je negde imati  herbarijum svojih misli i osećaja…

Posle izvesnog vremena,  pogledah u sveščicu u kojoj sam povremeno beležila po nekoliko rečenica.

Pomalo me razočaralo što je najveći deo mojih misli bio o tome „šta bih trebala da uradim“. Nepregldeni spiskovi obaveza…  Desetine moranja svakoga dana, a nijedna želja ni impresija. Da li sam ja to uopšte živa? Ili sam postala robot? Škripi u meni limeno srce…

Svi smo postali toliko nesvesni sveta oko nas, zatvoreni u svoje lavirinte kao pacovi…  I ne znam kada sam poslednji put gledala oblake… Dok ovaj život ne iscedi sve osećaje, još se  ponekad setim kako je to opisao Tolstoj:

„Divna noć! Mesec tek što je izišao iza brda i osvetlio dva mala, tanušna, niska oblaka; iza mene je zrikavac pevao svoju tužnu, neprekidnu pesmu; u daljini se čula žaba, a oko sela vika Tatara ili lavež pasa; i opet sve utihne i opet se čuje samo zrikavac i klizi lagani prozračni oblak mimo dalekih i bliskih zvezda…“

LAV TOLSTOJ – MOJ ŽIVOT“

Ja se još nadam da ću pobeći iz lavirinta. Izlaz je negde tamo, osećam ga…

18 реаговања to “Život i literatura”

  1. Plava Baklava мај 31, 2012 у 4:29 am #

    Prevencija: na svaku stranu utisnuti „biti danas srećna“🙂 .

  2. diogenblog мај 31, 2012 у 8:56 am #

    tvoja misao o prethodnom je znak tvog odrastanja.uzgred,lepo napisano,uživao sam čitajući,i naravno,pronalazeći sebe u fabuli…:)

  3. stevo јун 1, 2012 у 2:59 am #

    Lav je Lav; pusti ga, neka spava! Inače, prelistaj svoj blog i videćeš da imaš pristojan dnevnik🙂 Lepi pozdravi!

  4. savetapetkovic јун 1, 2012 у 2:37 pm #

    zrela misao lepo napisana. sve što pišeš Malabreskvo, pokazuje da ti srce nije limeno.
    za bistro plavo nebo i paperjaste bele oblake, imam rešenje: ako možeš, stavi komp blizu prozora i kao ja, kad god podigneš glavu malo ulevo ili udesno, videćeš taj prelepi prizor pa ako u blizini ima i neko drvo, videćeš kako se grane povijaju u ritmu koji diktira vetar ili vetrić.

    • malabreskva јун 1, 2012 у 7:20 pm #

      Eh, Saveta, tako čeznem za tim prostim i jednostavnim stvarima, kao što je dokolica… A opet se loše organizujem i nikako da nađem način da usporim…
      Posao iscrpljuje i radni dani su sve duži… Ali tako je to u današnjem društvu ili ti je život posao, ili nemaš posao i ne znaš šta ćeš sa životom…
      Hvala ti na divnoj ideji, već sam razmišljala da moram da menjam kompjuter za laptop… onda eno me na terasi i sve je bolje… jedino mi mačor smeta jer tamo je on uvek glavni akter, nema od njega mira🙂

  5. Lugar јун 1, 2012 у 6:39 pm #

    „herbarijum svojih misli i osećaja…“🙂

  6. Exxx јун 2, 2012 у 8:30 pm #

    Don’t worry be happy😀

  7. anaberbakov-anee јун 4, 2012 у 10:34 am #

    Lepa misao, ostavlja trag svuda. Treba samo načiti korak. Vi ste to uradili.
    Pozdrav i sve pohvale za blog.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: