Sloboda

28 апр

Čitajući P. Koelja “ POBEDNIK JE SAM “ pronašle su me ove reči…

“ … You know what I think about the world we live in: that we’re being suffocated by lies, encouraged to put our faith in science rather than in spiritual values and to feed our souls with the things society tells us are important,when, in reality, we’re slowly dying because we know what’s going on around us, that we’re being forced to do things we never planned to do, and yet even so, are incapable of giving it all up and devoting our days and nights to true happiness, to family, nature, love. And why is that? Because we feel obliged to finish what we started, so that we can achieve the financial stability we need in order to enjoy the rest of our lives devoting ourselves to each other because we’re responsible people…“

Znaš šta mislim o svetu u kome živimo? Da se gušimo u lažima, dok nas ohrabruju da više verujemo u nauku nego u svoje duhovne vrednosti i da hranimo naše duše stvarima za koje društvo misli da su vredne… Polako umiremo jer u sebi OSEĆAMO šta se dešava oko nas i  da smo primorani da radimo stvari koje nikada nismo hteli ili planirali, a nesposobni smo da sve to napustimo i posvetimo naše dane i noći istinskoj sreći, porodici, prirodi, ljubavi… A zašto to radimo? Zato što se osećamo primoranim da završimo to što smo počeli, tako da možemo postići finansijsku stabilnost koja nam je potrebna kako bi uživali u ostatku naših života i posvetili se jedno drugome, jer mi smo odgovorni ljudi…“ (ovo je moj nespretni pokušaj prevoda 🙂 )

Čitajući ovo, setih se mog nesrećnog rođaka, koji je tek kad je oboleo od teške bolesti dao sebi pravo da ide na pecanje…

Pitam se zašto smo toliko surovi prema sebi zbog nekih „viših ciljeva“… U poslednje vreme pokušavam da se dovoljno razmazim i trudim se da se ne zamaram ambicijama. Teško je u životu pronaći pravu stazu, sunčanu i primamljivu a ne previše komplikovanu…  Znam jer  sam uvek tražila staze van domašaja… Ipak, kako sazrevam, sve više svesno zabušavam u igri… Jer život nije samo borba… Ima i toliko cvetova koje valja mirisati… Uživajte u praznicima, a ja sam već spremna za izlet 🙂

Priroda nas  zove, uskladite sa njom svoje korake 🙂

Advertisements

27 реаговања to “Sloboda”

  1. stevo април 28, 2012 у 2:42 pm #

    Breskvice draga, kada bi smo svi mi u ovom životu radili korisne stvari za nas same, jamačno život ne bi bio toliko lep kao što nam se to sada, ovog trenutka čini. Kada bi smo svi mi bili prebogati Rokefeleri, život bi izgubio smisao, jer bogatstvo ne postoji bez siromaštva, a tako je i u obrnutom smeru; ili još slikovitije: Kada bi svaka zemlja, država bila efikasna kao Nemačka, svet bi prestao postojati, jer efikasnost njihova (u Nemačkoj) zahteva puno puno neefikasnosti u drugim državama! Rebus? Nije, jer BMW, Mercedes znaju Nemci da prave, drugi ne znaju, tj. hteli bi, ali ne ide, no ipak svi mogu da voze te automobile, a to košta para, i zna se od čega živimo! Dakle, kada bi smo se posvetili onome o čemu si čitala kod Kuelja (uzgred, ne volim Kuelja, niti ga smatram izuzetnim), veoma brzo bi smo poumirali što od gladi, što od nedostatka, ne televizije, kompjutera ili mobilnog, već osnovnih stvari za svakodnevni život. Lepa je ta filozofija, ali je neostvarljiva za preko sedam milijardi duša na kugli zemaljskoj! Ergo, ostaju retki praznici kada damo sebi oduška, odemo u prirodu sa rodbinom i prijateljima… no, sve to brzo prodje, i vraćamo se u pravi život. To što pojedini ljudi mogu sebi dozvoliti, ne prolazi kod ostatka sveta, a ostatak sveta je daleko brojniji od ovih „izabranika“ koji nemaju „više ciljeve“! Breskviću Mali, želim ti dobar odmor, ali i dobru zabavu za praznike!

    • malabreskva април 28, 2012 у 5:35 pm #

      Stevo, ne pokušavam da dam pravila za funkcionisanje idealnog sveta, već da živim najbolje što mogu. Tužno mi je kako su ljudi nesvesni pravih vrednosti i tek kada osete da im se život ruši možda dozvole sebi da se opuste…
      Smatram da nikako ne bismo umirali od gladi kada bi svako više poštovao sebe, a manje brinuo o „zarađivanju“. Ne propagiram ja ovde lenstvovanje, već svest da sve to što zaradimo žrtvujući SVOJE VREME nije toliko vredno… Ipak, svako ima pravo da bira svoj put, bez obzira na posledice 🙂
      Hvala ti na lepim željama, uzvraćam istom merom 🙂

  2. Stepski Galeb април 28, 2012 у 3:34 pm #

    Bravo Breskvice!

    Stevo, svijet je postojao i prije Rokefelera, i prije Njemačke i prije „Mercedesa“ i prije „BMW-a“. I napredovao je sasvim lijepo. Razmisli malo o tome.

    • stevo април 28, 2012 у 5:01 pm #

      Galebče dragi, da ne pričamo o onome o čemu nije reč; medjutim, ako ti veruješ u sedam milijardi ljudi i u neko spokojstvo, samo napred, niko ti ne brani! Nazdravlje!

    • malabreskva април 28, 2012 у 5:37 pm #

      Stepski, drago mi je da si svratio, a ja sam sve bliže tome da se preselim u neko indijansko pleme 🙂

      • Stepski Galeb април 29, 2012 у 9:31 pm #

        Možemo li zajedno? 🙂

        • malabreskva април 30, 2012 у 8:05 pm #

          Naravno 😉

        • Stepski Galeb април 30, 2012 у 8:35 pm #

          U stvari, nas dvoje bismo trebali da osnujemo sopstveno pleme. Ne bismo morali ni da mijenjamo imena. Ha ha „Haug, Mala Breskva.“ -„Haug, Stepski Galeb.“

  3. Alex април 28, 2012 у 9:41 pm #

    Breskvice, lepo je Kueljo to objasnio, ali lepo nam je i Stevo to pojasnio. Stvar je u umerenosti… i to je sva filozofija…
    Tvor rođak recimo da je non stop bio na pecanju, kad se razboleo on bi možda počeo da radi baš ono što je do tada mrzeo.
    Uostalom, ništa nije konstantno, pa i kad se udaš, kad dobiješ dete, kad ti umre neko bližnji, kad se razboliš… sve te to izbaci iz koloseka i tada se setiš da postoji mnogo dimenzija življenja.

    • malabreskva април 30, 2012 у 8:04 pm #

      Alex, upravo o tom balansu je ovde reč. Dugo mi je trebalo da se otrgnem od opsednutosti poslom, a ljudi oko mene samo o poslu misle… Teško je kad upadneš u tu zamku…

  4. Branko Baćović април 30, 2012 у 6:08 pm #

    Materijalna pizdarizacija društva je potrebna da bi manjina uživala dok većina rmbači za neku pizdariju koja mu ne treba… pa čak i pizduni na vrhu često ne uživaju zato što su se previše ubacili u igru KO IMA VIŠE pizdarija… A mi ko miševi jurimo od rupe do rupe… 🙂

    • malabreskva април 30, 2012 у 8:07 pm #

      Prinuđeni smo da živimo u mraku… Niko nas ne uči gde da tražimo svetlo… Dok ne počnemo da ga tražimo sami…

  5. savetapetkovic мај 1, 2012 у 10:12 am #

    Koeljo je mudar čovek a ti si,Breskvice ipak blagovremeno shvatila da nije sve u „višim ciljevima „.
    Slažem se sa tvojim odgovorom Stevi. Ako ne može 7 milijardi da promeni svoj život nabolje, zašto to ne bi učinili oni koji mogu.Ono što ti predlažeš ne traži da se rmbači za novac već samo da čovek makar povremeno pogleda svez oko sebe drugim očima i da makar za trenutak uživa.
    Pogledajmo , na primer, povremeno u nebo, mi u Srbiji imamo sreću da još uvek gledamo u bistro plavo nebo i bele oblake ,jedan kinez koji radi na izgradnji zemunskog mosta već mesecima je ovde i ne može da shvati da postoje takvo nebo i oblaci.
    Mnogo je tih sitnih stvari koje mogu da obraduju, mene , na primer, raduje cvrkut ptičica koje slušam uz jutarnju kafu u bašti , trenutno me raduje procvetali đurđevak, itd, itd.

    • malabreskva мај 2, 2012 у 4:15 pm #

      Saveta, drago mi je da si svratila, imaš pravo – mi imamo čemu da se radujemo samo smo to izgleda zaboravili. Verujem da je predivno imati đurđevak u bašti, drago mi je da znaš da uživaš!

  6. Exxx мај 1, 2012 у 5:36 pm #

    To je jednostavno umetnost življena. Treba znati kako živeti. Ovo je jedan od recepata…

    • malabreskva мај 2, 2012 у 4:17 pm #

      Exxx, svako od nas ponešto nauči usput i ne nadajući se… Eto, ja Koelja nisam volela a pronašla sam u njemu jednu istinu koja me je baš u ovom trenutku razoružala… Zato treba biti otvoren i nemati predrasude. Život nam nekad i sam nameće odgovore 🙂

  7. dollybel мај 2, 2012 у 8:35 pm #

    Iako volim posao koji radim, često nemam vremena da se posvetim i nekim drugim stvarima koje bi me činile srećnom. Pa u žurbi negdje izgubim sebe.

    O sebi ću misliti…sutra 🙂
    i tako se lažem iz dana u dan

  8. dudaelixir мај 3, 2012 у 9:15 pm #

    *Divan tekst i potpuno mi je jasno šta si želela da kažeš. U pravu si. Dosta grašaka smo napravili i pravimo, mada, jedino teška bolest može da nas promeni, naravno, pod uslovom da preživimo. To je surova realnost. Ti si divno i na vreme napravila prve korake, okrećući se ka sebi! Čestitam ti i srećno! 🙂

    • malabreskva мај 6, 2012 у 11:05 am #

      Dudo, nikada nije kasno da se čovek menja, svakom to dođe u nekom njegovom „pravom“ trenutku. Trudimo se da ga uhvatimo 🙂

  9. milininsvet мај 5, 2012 у 5:30 pm #

    Breskvice najbolje je izmedju jave i sna….Hajmo na koncert…zna se ciji…cim se smraci…

  10. dudaelixir мај 5, 2012 у 8:42 pm #

    Breskvice, da li si bila na koncertu tvog miljenika u Novom Sadu?
    Ja sam ga malo čula sa prozora, pošto pravolinijski do centra ima možda kilometar!

    • malabreskva мај 6, 2012 у 11:04 am #

      Bila sam Dudo, bilo je divno! Pisaću o tome, nadam se! Veliki pozdrav za divne Novosađane
      I da znaš da sam se nadala da ću te negde sresti 🙂

  11. shunjalica мај 16, 2012 у 11:55 am #

    Mala B,

    čini mi se da si ti našla ili bar na dobrom putu da nađeš balans u svemu, jedino još nedostaje par ljudi koji će zajedno s tobom balansirati. Ne može se očekivati da to uradi svih 7 milijardi, ali par odabranih će biti i više nego dovoljno. Putuj dalje, nežna voćkice! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: