neki novi klinci

20 Jun

„Mala“ rođaka nedavno me je uplašila svojim izgledom. Da li ste čuli za EMO grupe mladih? To su tinejdžeri koji za sebe tvrde da su previše osećajni, romantični, ali  depresivni i pesimisti, neka varijanta pankera. Nose šiške preko lica, tamnu odeću, sa nekim simpatičnim detaljima, jaku šminku, pirsinge…

Ne mogu ni da zamislim kako je roditeljima kojima dete krene tim stazama. Meni je sve to delovalo simpatično, čak sam i izjavila da bih sigurno bila EMO girl da sam rasla u tom vremenu. Međutim, saznala sam da su takvi mladići i devojke skloni samopovređivanju, ponekad čak i samoubistvu… Depresija je moderna bolest čovečanstva, ali nije moguće da je postala moderna kod klinaca…

Psihijatri, psiholozi, nastavnici, rođaci… Ima li nekog ko može da pomogne? Roditelji se plaše, krive društvo, internet, suludo vreme u kome živimo…

Kada sam ja bila klinka, bilo je darkera, pankera, šminkera i štrebera… Međusobno su se mrzeli ili distancirali, ali nekako su svi odrasli i te godine ostavili u lepim sećanjima… Svaka podkultura u sebi nosi nešto lepo, ali i nešto što nam je neprihvatljivo.  Moj jedini savet roditeljima je da pokažu ljubav. Što više pažnje, razumevanja i ljubavi. I deca će vas instiktivno prihvatiti. Nekada je život surova borba, za malo razumevanja i pažnje.

Nadam se da će i novi klinci pronaći neku meru u  svom buntu.  I suočiti se sa životnim burama.

 

 

18 реаговања to “neki novi klinci”

  1. dollybel јун 20, 2011 у 7:33 pm #

    Ja krivim roditelje.
    U trci i borbi za (minimum) egzistencije roditelji zanemaruju djecu. Nije lako raditi po 2 posla, doći, prespavati pa ponovo na posao. Ali istovremeno djeca rastu sama, prepuštena bakama, komšijama ili samima sebi.
    S druge strane preumorni roditelji rmbačeći do beskraja za svoju djecu kupuju im gomilu „besmislica“ kao kompenzaciju za njihovo odsustvo, rade za njih, pod parolom „ako se ja mučim, neka se ne muči on/ona“.
    Tu je greška.
    Djeca ne mogu da rastu izolovana od problema, da nemaju nikakve obaveze niti odgovornosti, da spavaju do podne, a da od podne idu s kafe na kafu, da ne čitaju, ne uče, bježe sa časova….
    U kakve ljude će naša djeca da izrastu?
    Kako će da se suočavaju sa problemima koji će ih neminovno u životu susretati?

    Ja sam za varijantu da roditelji ne smiju po svaku cijenu da djeci obezbjede sve materijalno. Važnije je da su uz njih u periodu odrastanja, posebno adolescentnom dobu. I da ih nauče da rade.
    Ne znam za ostale
    moja djeca ustaju svako jutrro u 08,00 i kada je raspust. Spavanje do podne ne dolazi u obzir. Ako ništa nemaju da rade neka trče, vježbaju, čitaju knjigu, brišu prašinu, kupe mlijeko, bace smeće… bilo šta, osim drincanja do podne.
    Nimalo mi nije žao da ih probudim. Ni mrve.

    Klinci će naći mjere onoliko koliko su naučeni i onoliko koliko im je pokazano primjerom. Ne sporim uticaj društva, ali ono što se ponese iz kuće je naš životni lični pečat. Zato roditelji ne smiju biti kasice prasice nego oni koji će saslušati svoje dijete, kojima će djete da povjeri male i velike brige, oni koji će uvijek znati gdje im je i sa kim dijete…

    Raspisah se, baš😉

    • malabreskva јун 20, 2011 у 9:40 pm #

      Eh, Dolly, kako je lako detetu da sklizne, da izgubi kompas… Bilo bi mi žao da ova malena ode u krajnost… A granice su tanke…

  2. Exxx јун 21, 2011 у 5:19 am #

    Novo vreme, novo breme. Ja čuo da su u tamo nekoj zemlji (ne mogu da se setim koja zemlja je u pitanju) EMO klinci izvršavali grupna samoubistva i to je direktno objvaljivano na netu… E posle toga su oni shvaćeni kao problem društva

  3. Branko Baćović јун 21, 2011 у 7:57 am #

    Ma verovatno je tih anomalija bilo i u naše vreme… ali se manje o tome pisalo… Nije bilo ni interneta, ni blogova… Jedno znam da kada ti je previše potaman, ne valja. Dok si se pre kupao u znoju lica svog, negde na njivi, nije ti padalo na pamet da razmišljaš o smrti i ostalim bakračima, nego si mislio o tome kada ćeš da pokosiš i požanješ, da ne bi umro od gladi. Sada kada se za život ne treba toliko boriti – sada bi da se ubiješ. Pošto, jel i tako nije vredan :I

    • malabreskva јун 21, 2011 у 5:25 pm #

      Slažem se Branko, obaveze su bitan faktor vaspitanja… Ko kakve će fore klinci još da smisle.

  4. stevo јун 23, 2011 у 7:38 am #

    Naravno da su roditelji krivi! Ili, mozda komsija, prodavac sladoleda… Inace, nemam komentar na ove klince. U svojoj petnaestoj godini sam bio uveren da je svet moj; sada neka uzme ovaj svet ko god hoce! Breskvice draga, lepi pozdravi sa Zapada!

    • malabreskva јун 23, 2011 у 10:26 am #

      Jooj, Stevo, baš si to dobro rekao. Svi smo mi bili „gospodari sveta“ u tim godinama… Sada je međutim zavladala neka nesigurnost, pa vrlo rano počinju frustracije, buntovništvo…

  5. Iva јун 23, 2011 у 10:01 am #

    Ma, to su mala govanca, da prostiš. Opsednuti samim sobom, samo hoće da neko obrati pažnju. I muka mi je bilo kad sam ih videla u reklami za Next sokove.

    • malabreskva јун 23, 2011 у 10:27 am #

      Ne znam šta da mislim. Nisu deca kriva ako žele pažnju roditelja – to je normalno. Više su po meni krivi rodtelji koji jurcaju za poslom… Mada, lako je bilo kome suditi, ko zna šta nas sutra čeka …

  6. tangolina јун 23, 2011 у 5:47 pm #

    Da ne ponavljam sve što je rekla dolly, u potpunosti se slažem. Roditelji premalo vremena posvećuju i provode sa decom, a u to ne ubrajam sedenje i spavanje u istom stanu…I u naše vreme je bilo buntovnika, jeste svet bio naš i gledali smo na njega svako iz svog ugla..Ali smo brate znali i koje su granice. Deca sada znaju samo prava, malo ko se upusti u to da im nametne i obaveze. A i to je tek nadogleadnja na ono neophodno pružanje ljubavi i razumevanje dece. To najviše fali EMO-vcima…ali i mnogim drugim klincima danas…

  7. sarah јун 23, 2011 у 7:30 pm #

    Breskvice
    pojma nisam imala o ovim klincima, mislim grupaciji,
    slazem se sa Dolly u potpunosti, ne bih se sad ponavljala ….

  8. nedodjija јул 3, 2011 у 6:08 pm #

    evo i mene sa malim zakasnjenjem: evo ovako: Dolly je sasvim u pravu svojim tumacenjem – uzimaju nam sve vreme i uposljavaju nas da radimo do besvesti da bismo samo obezbedili golo prezivljavanje i opstanak, a to ima za posledicu da postajemo nesvesni opasnosti da smo decu prepustili „drugima“ … drze ih u pokrornosti time sto osnazuju u njima osecanja bespomocnosti, beznadeznosti, krivice,…. deca pristaju na sve da bi imala malo paznje necije, pa makar i pogresne…. to govori na zalost o nasoj nesposobnosti da izadjemo nakraj sa situacijom u kojoj smo se nasli i da smo napustili ono sto nam je najvaznije, a to su nasa deca…
    Dolly je takodje u pravu u tome, da decu treba drzati u svojoj blizini, pokazivati im i kako se radi, i kako se izlazi na kraj sa nedacama svakodnevnice, i hrabriti ih u iznalazenju novih resenja situacija u kojima se nalaze…. kreativna, neocekivana….
    jos jedna stvar je u tome, sto takva deca cesto samo u ogledalu odslikavaju psiholosku situaciju sopstvenih roditelja….
    resenje ti je Breskvice, toj devojcici ne povladjivati u njenim raspolozenjima, nego joj pruziti podrsku i davati cvrstu osnovu… prica o kreativnim resenjima njihovih problema…..

    • malabreskva јул 7, 2011 у 7:45 pm #

      Nedođijo, hvala ti na savetima. Slažem se da je problem jer njeni roditelji ne nalaze vremena za nju… Nadam se biće bolje. Mora.

  9. shunjalica јул 20, 2011 у 4:59 pm #

    kasnim sa čitanjem teksta, ali slažem se sa većinom i Dollyinim komentarom…

    • malabreskva август 3, 2011 у 9:56 pm #

      😉 Dobro se vratila Šunjo. Nedostajala si mi kao i svi sa moje liste🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: