Архива | 6:03 pm

Konačno – dobra knjiga

5 мај

Upravo pročitah knjigu „Francusko zaveštanje“, koja me je u ovim tmurnim hladnim danima ispunila toplinom i obojila mi pospana kišna i vetrovita popodneva.

Čini mi se da je sa knjigama situacija slična kao sa ljubavima – kad nema – ništa nema, a kad te krene… Ne možeš da isplivaš 🙂

Ovih dana sam  se dokopala neke četiri knjge koje sam duže vreme tražila i bilo mi je malo teško da uskladim čitanje, jer imala sam kraći rok kada moram da ih vratim. To malo ograničava uživanje u čitanju, jer kada moraš da se ubrzavaš čitajući, nije baš pravi doživljaj. Posebno jer su ovo knjige u kojima se uživa. Rečenice koje se ponovo čitaju više puta, čija zvučnost u ušima svaki put dobija novu dimenziju, slike se šire i razlivaju…

Ako vas zanima, knjgu je pisao Andrej Makin, a radi se o ruskom dečaku koji raste uz žive priče svoje bake Šarlote, uživljavajući se u njena sećanja na Francusku. Odrastajući, biramo ljude koji će nas usmeravati, ljude čiji će senzbilitet odgovarati našoj duši, koji će nam dati materijal za snove o životu i predstave o nama samima.

U početku knjga mi je delovala malo konfuzno, jer nisam mogla da se naviknem na segmente sećanja stare francuskinje, isprepletane sa vremenom koje dečak pamti. Međutim, čim sam osetila miris ruskog čaja, zlaćane boje ruske stepe,  zvuke prolećne kiše, vetar koji okreće stranice Bodlerovih knjiga na seoskoj terasi, jato selica na oblačnom nebu, pijane komšije i babuške na klupici… Srce mi se otopilo 🙂

Pročitajte.

A ja… još sam u fazi čitanja ostalih knjiga, možda sam pomalo „izgubljena u prevodu“. Još mi melodija francuskih reči  odzvanja u glavi i zasenjuje ostale doživljaje.