Архива | април, 2011

Jedna laganica

19 апр

Zašto ne voliš sebe?

14 апр

Potraga za sobom…

5 апр

Mnogo je u meni hodnika, koje pokušavam da osvojim. U toj večitoj potrazi za samom sobom ponekad se izgubim u njihovim prostranstvima… I onda dugo stopalima opipavam staze, vrebajući bar neko poznato svetlo… Desi se da se isečem krhotinama poraza, strahova  i nesigurnosti, pa se  šćućurim kao dete u ćošku i plačem.

Ili … zavedena pogrešnim vetrovima mesecima tapkam u mestu, zaboravljajući na stare izazove.  Blatom umrljam kolena,  a glavu ispunim paučinom… Zbijena u svojoj ljušturi, zaboravljam da širim krila…

I ponekad,  iznenada, šareni leptir proleti tek da mi pokaže put. Mahne mi ispred nosa prozirnim krilima i odmah podseti zašto sam tu, kao da moju suštinu bolje od mene zna.

I opet se zaletim, slepo i bezglavo. Instiktivno jureći svoje senke, osećam da sam na tragu svog odraza… Vidik se širi, a prostor postaje beskajan. Kao da ću se konačno videti u čarobnom ogledalu…

Dok opet ne zalutam… I tako… U krug…

Kad su cvetale breskve ;)

2 апр

Proleće! Čitav svet oko mene cveta, pupi, klija i miriše…  Osećam da gubim korake u ovakvim danima, kada svaka grana krade uzdahe, a svaka ulica otvara vrata nekog svog raja… Rasute poglede ostavljam da se praćkaju u svoj toj lepoti, dok pokušavam da uhvatim slike rađajućeg života… I njima obložim rapavu koru zimske postelje… Dugo ću sanjati na laticama…

Mika je to umeo bolje da objasni…

Sunce se, eno, kao vreteno
nad gradom vrti i glavom klima.
Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno.
U nama svima šarenog ima.

Bila je zima.
Prošla je zima.

Tu negde, blizu al ne znam gde je,
vetar se topli vrti i smeje,
čupka nam kosu i krošnje njiše.

Bile su kiše.
Prošle su kiše.

Sad sunce, eno, kao vreteno
ispreda gradom nešto šareno
i – miriše.

Reci mi zašto s tobom u hodu
odjednom danas govorim tiše
i zašto misli nekud odu,
pa samo trepćem i ništa više?

(MIKA ANTIĆ)