Namćor

16 Mar

Da li ste se nekad osećali kao vanzemaljac na ovoj planeti? Ako jeste, znate o čemu vam pričam. Celoga života trudim se da se prilagodim. Svuda oko mene su totalno površni ljudi, sa kojima ne pronalazim mnogo toga zajedničkog. Ne razumeju me, ja ne razumem njih… Pitam se često, da li sam postala snob?

Trudila sam se da se uklopim u te prazne razgovore, da se smejem glupim šalama, prostačkim upadicama…Da glumim nekog drugog, ubeđujući sebe da to što zaista jesam nije baš sasvim normalno…

S vremena na vreme, osetim se usamljeno. Pitam se zašto sam baš morala da se rodim ovakva. Zašto ne uživam u praznim ćaskanjima, o nekim tamo rialiti stvarima i estradnim zvezdama, zašto tražim tu tanku nit koja uvek fali…

Tek ponekad, kada bih srela nekog „bistrookog“, to bi me podsetilo da nisam sama na svetu… Da moj šašavi vidik deli još poneko. Držala bi me ta euforija, dok me ne zatrpa sivilo dosadnih ovaca…

Možda zato i volim blog, jer ovde ima „drugačijih“. Ovde mogu da budem to što jesam, bez straha da se neću uklopiti. Gde ste vi „nenoramlni“ u „stvarnom“ svetu, sve manje vas tamo srećem?

 

38 реаговања to “Namćor”

  1. Alex март 17, 2011 у 7:10 am #

    Breskvice, svi se ponekad tako osećaju, pa i oni koji govore o Farmi i Dvoru. Nisi ništa manje vredna tim svojim osećanjem. To samo znači da si se zaglavila u jednom krugu ljudi sa kojima nemaš mnogo zajedničkog. Rešenje – više muvanja sa svetom. (Mi lavovi smo dosta lenji po tom pitanju – pa te razumem šta govoriš🙂 ).

  2. stevo март 17, 2011 у 8:45 am #

    Breskviću draga, smatram da mi blogeri ipak pojma nemamo kakvi su drugi blogeri, jer se poznajemo samo preko blogova; niko nikoga ne vidi, pročita onog drugog ili ne pročita… pomalo idealiziramo jedni druge, a zapravo ni ne poznajemo se; virtualne osobe su baš takve kakve mi želimo da budu. Naravno, ako dovoljno dugo pratiš blogere, onda si primetila da su se oni podelili medju sobom: ovaj mi se svidja, onaj mi se ne svidja. Pogledaj naše blogovnike i sve će da ti bude ako ne jasno ono sigurno jasnije. Lepi pozdravi, Breskvice!

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:23 pm #

      Ma dosta toga se može pročitati Stevo, dovoljno je pročitati nekoliko tekstova i već vidiš o čemu neki bloger najčešće razmišlja. Zar to nije dovoljno da nekoga upoznaš?

  3. savetapetkovic март 17, 2011 у 1:39 pm #

    malabreskvice,
    nisi ni snob ni namćor,
    ti si pesnička duša i kao takvoj nije ti lako baviti se ogovaranjem, pričama u stilu pošto su jaja na pijaci, itd.
    nisam pesnička duša ali često mi je bilo dosadno sa ljudima kojima sam okružena jer su moja interesovanja drugačija, ne krivim ni njih ni sebe, jednostavno, različiti smo.

    ko nije ponekad usamljen, pa čak i onaj ko živi u velikoj skladnoj porodici ili ima bogat društveni život,
    ne opterećuj se time.

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:24 pm #

      Saveta, ne opterećujem se puno, samo ponekad me nerviraju svi oko mene🙂🙂 Onda poželim da sam okružena srodnim dušama… Al nema šanse🙂

  4. Jovanine hronike март 17, 2011 у 1:58 pm #

    „Ponekad bacim kartu il’ napisem stih. Stvari teku, ja se drzim izvan njih.“

    Ma,samo se ti breksvice drzi van stvari…ja licno volim sto sam crna ovca,bijela vrana,iskacem iz svega..jer kad god se pokusam uklopiti u kalup,otkrijem da ili imam manjak ili jedan visak dio…:) I nekako mi ljepse u mom licnom kalupu..sve je taman !

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:25 pm #

      O, Hipatija nam se vratila! A imaš i novu sličicu i novi naziv… Lepo je da si opet ovde, a znam nekog ko će se posebno obradovati😉

  5. nedodjija март 17, 2011 у 2:03 pm #

    „Pitam se zašto sam baš morala da se rodim ovakva“
    mislim da nam bas takva trebas… sve ima svoj razlog….!
    strpljenja, videces…!🙂

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:26 pm #

      Nedođjijo, mislim da budale mnogo bolje prolaze u životu. Baš bih volela da sam budala… Al šta ćeš🙂

  6. ib март 17, 2011 у 6:21 pm #

    pa, neces da se okrenes kad te dozivam… a ovde pitas gde smo, cccc…😉

  7. dudaelixir март 17, 2011 у 9:12 pm #

    Dok si mlada, trudiš se da se prilagodiš, što je normalno. Učiš! Onda u jednom momentu, kao što je ovaj tvoj post, ukapiraš da je to sve „borba sa vetrenjačama“ i da treba da olabaviš. E, eto, sve sam ti rekla! Niti si namćor (dok ovaj što peva, to zaista i jeste), niti si vanzemaljac, već jedna romantična, prijatna, dobra dušica! Veruj meni, nenormalnoj!😉

  8. dollybel март 17, 2011 у 9:25 pm #

    mnogo volim ovu Đoletovu pjesmu, a tekst ti je odličan

  9. shunjalica март 17, 2011 у 9:49 pm #

    Nemam pojma o kom osećaju pričaš, savršeno se uklapam u svaku priču. Odoh iz ovih stopa na wikipedii da nadjem samo šta su ta ‘prazna ćaskanja’, ‘rialiti stvari’ i ‘estradne zvezde’, tek da bih bila još savršenije uklopljena, ako je to ikako moguće.😀😆

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:28 pm #

      Šunjo, mogla bi da mi objasniš ko se ženi, ko se razvodi, a ko juče nije obukao gaće🙂🙂 Da imam temu za razgovor u nekoj drugoj prilici🙂

      • shunjalica март 20, 2011 у 11:59 pm #

        Moj ti je savet da naučiš da zviždućeš, znaš ono kao ptičica, kad im se tako obratiš svaki razgovor prestaje i dobijaš šansu da ti izabereš sledeću temu.😀

  10. zelenavrata март 18, 2011 у 1:12 am #

    Ja rekoh,dok nisam sebe upoznala bila sam normalna, sada…😀
    Uzivaj u sebi bas takvoj, ko je video vajde od normalnih?!

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:31 pm #

      Normalni su posebno ugroženi na ovim prostorima, ako ih uopšte ima. Ponekad bih volela da sam sličnija okolini, ali… Kad bolje razmislim… ne hvala🙂

  11. sarah март 18, 2011 у 8:42 am #

    Volim Djoleta i volim tvoje tekstove i etoti ga sada, nadju se slicni…, pa ono bar po tekstovima i izlozenim mislima u ovim kucicama😉
    Iz tog razloga sam i pocela da pisem blog 😀 postoji kod mene jedna prica mislim da se zove „i bogati placu, zar ne..“ nisam mogla da slusam isprazne price, rupa u grudima je postajala sve veca, … i onda naletoh na Blog😆
    Hajde Breskvice, okreni se malena, sledeci put kad te Ivan zove😆

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:32 pm #

      Saro, blog je pravo čudo, postala sam zavisnik od njega🙂
      Sledeći put će se Ivan iznenaditi😉

  12. Branko Baćović март 18, 2011 у 2:34 pm #

    E i ja sam imao tu istu foru. Onda sam se šalio da bi u stvari bilo dobro da dobijem tu i tamo na po jedan dan mozak od nekog površnjakovića pa da se malo odmorim. Ovako imam utisak da mi se društvo s vremenom srozava na porazne nivoe iz sličnog razloga zbog koga si ti mislila da si drugačija. Prazno me baš i ne privlači i nekako nemamo baš šta zajedničko. Tako, da to ti je to. Budi ono što jesi sa onom ljudima koji te cene… i to je to…🙂

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:35 pm #

      Branko, ovo je više izazvano mojim frustracijama na poslu, sa rođacima, komšijama… Primetila sam da me mnogo ljudi prosto nervira… Srećom ima i onih drugačijih. Prijatelje – srećom biramo sami, pa tu nemam problema🙂

      • Branko Baćović март 23, 2011 у 4:43 pm #

        E onda je to u redu. Mada neki put i sa prijateljima, kroz decenije, dođemo na različite koloseke. Ljudi se ipak kroz godine menjaju🙂 Nekada na-žalost a nekada i na-sreću.

  13. milininsvet март 18, 2011 у 4:21 pm #

    Tu smo Breskvice,daleko od sivih…a kad je Djole tu bas volem.Ne brini Malabreskvo,ima nas puuno ovako normalnih,nismo vanzemaljci….Uzivajmo,ja se vise i ne trudim da shvatim sivo🙂

  14. Exxx март 18, 2011 у 5:37 pm #

    Partibrejkersi su dali odgovor na ovaj post:

    Biti isti, biti poseban
    biti slobodan
    biti samo svoj

    • malabreskva март 19, 2011 у 10:36 pm #

      Exxx, dobar odgovor na moju zavrzlamu. A posle kad sednem u ćošak, kažu mi da sam uobražena😉😛

  15. cakulanje март 20, 2011 у 12:57 am #

    Misliš, ovako se osećaš?

    😀

  16. Plava Baklava март 20, 2011 у 3:49 am #

    I sedeli su i citali i prepoznavali se i cudili se kako ti normalni uopste mogu da postoje i to u tolikom broju. I nervirali se sto i samo moraju da glumataju i cudili se kako tako slabo srecu ostale vanzemaljce, kad ih, eto, izgleda ipak u prilicnom broju ima (gle samo koliko ihs e oglasava🙂 ). A onda se neko zapitao: a da to nije zato sto se u onom obicnom zivotu, u prolazu, na popodnevnoj kafi, toliko trudimo da budemo normalni, da se pod maskama vise ne prepoznajemo?🙂

    • malabreskva март 21, 2011 у 10:42 pm #

      Maske su postale toliko obavezne, da više ne znamo ko se iza njih krije😉

  17. Stepski Galeb март 21, 2011 у 9:02 pm #

    Ma, svi ste vi nenormalni… 8)

    Don’t let them fool ya,
    Or even try to school ya! Oh, no!
    We’ve got a mind of our own,
    So go to hell if what you’re thinking is not right!
    Love would never leave us alone,
    A-yin the darkness there must come out to light.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: