Ljudi

2 Jan

Kolega sa posla svaki dan posle radnog vremena „skuplja“ i razvozi saradnike kućama. Nekada čeka i više od pola sata da sve pozove, pronađe i dočeka na parkingu. Bilo mi je neobično što stariji čovek na položaju toliko brine o mladim početnicima. Jednom sam uhvatila priliku da ga upitam zašto toliko brine o mladim saradnicima, a on mi je sasvim jednostavno objasnio:

–  Kada sam bio pripravnik, radio sam u jednoj firmi u Novom Beogradu i trebalo mi je oko 2 sata da stignem do posla. To je po zimi bilo pravo mučenje, a onda sam upoznao komšiju koji je radio u blizini i on se ponudio da me svakoga dana vozi kući. Zamislite moju sreću kada sam znao da ću se onako umoran udobno voziti, taj čovek mi je uvek ulepšao dan. Najmanje što ja danas, posle trideset godina rada mogu da učinim je da pomognem drugima. Moja je dužnost da vratim taj stari dug. To mi ne predstavlja teškoću, a njima olakšava život – objasnio je on…

Zaključila sam da bi ceo svet bio mnogo bolji kada bi svako bar ponekad uzvratio primljena dobročinstva.  Tada bi ovaj smrznuti život postao mnogo topliji…

37 реаговања to “Ljudi”

  1. Alex јануар 2, 2011 у 2:50 pm #

    Jeste, Breskvice, mudar covek… i lepa prica iz zivota… nadajmo se da ce omladina rado prihvatati takve price😕

  2. savetapetkovic јануар 2, 2011 у 3:25 pm #

    Dobra pouka i starijim i mlađim osobama.
    Uzimam slobodu da proširim temu i na sledeće; nemoj nikada činiti nešto loše drugima samo zbog toga što su tebi nešto loše učinili drugi.
    Moje iskustvo je sledeće. Moj prvi šef kada sam bila pripravnik nije nikome verovao, imala sam običaj da kažem da kada ga neko pita za ime, pogleda u svoju ličnu kartu. Recimo, pozove saradnika i pita ga za nešto, ovaj ako zna kako je određeno pitanje regulisano propisom, kaže a šef odgovori-donesi propis da vidim i da ne nabrajam dalje.
    Jedva se izvučem odatle kad novi šef odličan stručnjak ali bahat, na primer, uvali se u široku stolicu i drži predavanje saradniku koji u stavu mirno kao posilni stoji i sluša.
    rekla sam sebi, kad budem u prilici, neću se tako ponašati prema sardnicima i nisam. saradnicima za koje sam znala da su dobri stručnjaci, dala sam ovlašćenje da samostalno odgovaraju na određenu poštu a sa mladim saardnicima sam zajedno radila na formulisanju našeg stava i tako su učili.
    I nikada nisam dozvolila da ja sedim a saradnik da stoji.
    Ima puno toga što pojedinac na poslu može da učini bez teškoća i da svima bude bolje i rezultati u radu kvalitetniji. Tako je i u privatnom životu.

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:27 pm #

      Eh, Saveta, ljudi su skloni da se svete drugima jer su prema njima nekad bili loši. A dobro koje im je neko učinio brzo zaborave. Kako bi bilo lepo da je obrnuto…

  3. milininsvet јануар 2, 2011 у 4:00 pm #

    E Breskvice moj tata je bio sofer i proputovao pola sveta sleperom i na tim putovanjima ga snalazile razne nevolje,nije bilo mob.telefona a cesto nije znao ni jezik zemlje u kojoj se nalazio,sve u svemu uvek su se nasli dobri ljudi koji su mu pomogli.Noc pred Bozic,ispred moje kuce zaustavio se sleper i brunda li brunda…Neko zvoni na moja vrata i trazi pomoc,mladjahni sofer sav smrznut trazi vruce vode…Vratila sam bar malko…

  4. crnaperla јануар 2, 2011 у 4:13 pm #

    Divna priča, a najlepše u njoj je to što je istinita.. Ma, raZmrznućemo mi ovaj svet, ček, ček🙂

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:28 pm #

      Kad bi se svako samo malo potrudio da bude bolji… ne bi bilo zime za nas🙂

  5. stevo јануар 3, 2011 у 8:41 am #

    Naravno, Breskvice draga, katkad se bajke dogadjaju, ali veoma retko, i još redje se primećuju. Jednu si baš ti registrovala da se dešava🙂 Pozdrav!

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:31 pm #

      Stevo, drago mi je da ima još „normalnih“ ali te male ljude uglavnom niko ni ne primeti.

  6. Archibald57 јануар 3, 2011 у 9:07 am #

    Kad je neko dobar čovek, nebitno je na kom je mestu u svom ili našim životima. Ali postoji ona narodna: „daj čoveku vlast u ruke da vidiš kakav je“. Milion puta sma se uverio u istinitost te mudrosti.

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:33 pm #

      Vidiš da to ne mora biti pravilo… Ima ljudi koji su uspeli, ali nisu izgubili ljudskost

      • Archibald57 јануар 4, 2011 у 5:07 pm #

        Da, ta izreka se ne odnosi smo na loše ljde na vlasti. Mnogi od njih su bili i ono sto se kaže „soul man“🙂

  7. zelenavrata јануар 3, 2011 у 2:09 pm #

    On je naucio zivotnu lekciju, dobro se oseca dok ispunjava svoju misiju i svaka mu cast!
    Uciti od takvih koji su retkost!

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:35 pm #

      Da, ja sam bila iznenađena jer retko se tako nešto danas sreće…

  8. electrasdreams јануар 3, 2011 у 2:25 pm #

    Sjajna prica i sjajna pouka.

  9. shunjalica јануар 3, 2011 у 4:09 pm #

    Ono što znam je da si i ti, Mala B, divan čovek kao i tvoj stariji kolega.🙂

    http://www.kd-pavza.si/datoteke/200412231201341.swf

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:37 pm #

      Šunjo, hvala na komplimentu i na divnom poklonu🙂
      Svi mi trebamo i možemo da budemo bolji, samo da to shvatimo na vreme🙂

  10. skoljka јануар 3, 2011 у 6:43 pm #

    Poučno Breskvice! Ima takvih ljudi, na sreću svuda, mada su retki,ali se pamte i poštuju zbog toga. Srećna ti Nova!🙂

    • malabreskva јануар 3, 2011 у 7:38 pm #

      Tako je Školjko, zaslužili su naše poštovanje, pa neka nam budu primer i uzor

  11. nektarina јануар 3, 2011 у 8:05 pm #

    Uvek je čast naići na Čoveka. Iz takvih susreta oblikuju se i neki novi Ljudi.
    Divna ti je priča, Breskvice, prava za početak godine, koju ti i ovom prilikom čestitam🙂

    • malabreskva јануар 5, 2011 у 5:51 pm #

      Nektarino, zato sam je i napisala kao prvu ove godine, da povuče ostale takve priče🙂 Sve najlepše i tebi

  12. Sanjar u prolazu јануар 3, 2011 у 9:26 pm #

    svako ima svoju misiju, svaka mu čast!🙂

    • malabreskva јануар 5, 2011 у 5:52 pm #

      Sanjalice, blago onima koji su shvatili šta im je činiti i koji su mirne duše i čiste savesti

  13. rainbowica јануар 4, 2011 у 11:54 am #

    Steta sto vecina zaboravlja da su nekad bii pripravnici, i koliko su se mucili, strasno je kako posle silni postanu.. Divan covjek, stvarno je to rijetkost.

    • malabreskva јануар 5, 2011 у 5:53 pm #

      Rainbowice, baš tako, retko ko se toga seća. Sve najbolje u Novoj draga

  14. Plava Baklava јануар 6, 2011 у 2:25 pm #

    Divna prica, i jos ej divnije sto je deo tvog zivota🙂🙂🙂

  15. dudaelixir јануар 6, 2011 у 9:53 pm #

    Da znaš, dobar je on čovek i zna da ceni i uzvrati ono što mu je ulepšalo i olakšalo život. E, kamo lepe sreće da su svi takvi! A tako malo nam treba da usrećimo i sebe i druge!🙂

  16. dollybel јануар 6, 2011 у 10:09 pm #

    sve su već rekli prije mene
    ja samo klimam glavom i kažem
    svaka mu čast

  17. malabreskva јануар 3, 2011 у 7:30 pm #

    Opet eksperimentišeš nešto?🙂🙂

  18. Stepski Galeb јануар 5, 2011 у 12:03 am #

    Bože sačuvaj… 8)

  19. malabreskva јануар 5, 2011 у 5:56 pm #

    😛

Trackbacks/Pingbacks

  1. Ljudi (od Breskvice) « Stepski Galeb - јануар 2, 2011

    […] Stepski Galeb Uncategorized Ostavite komentar Kolega sa posla svaki dan posle radnog vremena „skuplja“ i razvozi saradnike kućama. Nekada čeka i više od pola sata da sve pozove, pronađe i dočeka na parkingu. Bilo mi je neobično što stariji čovek na položaju toliko brine o mladim početnicima. Jednom sam uhvatila priliku da ga upitam zašto toliko brine o mladim saradnicima, a on mi je sasvim jednostavno objasnio: –  Kada sam bio pripravnik, radio sam u jednoj firmi u Novom Beogradu i trebalo m … Read More […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: