Sivi trenuci

24 дец

Trčeći prostranstvima života nekad ispustimo klupko snova. I njihove zlaćane niti pokidaju  se pod nogama. Tada zabodemo nos u realnost i davimo se u svakodnevnici. Koračajući u sivilu, čini nam se da je iz života isceđen sav sjaj. Zapadamo u apatiju,  dok mehanički odrađujemo dosadne poslove. Maskom ravnodušnosti skrivamo se od tuđih kritičkih pogleda. Reči se lome o naše štitove i ne dopiru do srca. U sebi uspavljujemo vetrove izazova, a strune melanholije vezuju nam krila…

I ko zna koliko ćemo proći staza, na kojima će svenuti nerođeni snovi. Sve dok se jednom, možda slučajno, ne vidimo u nekom ogledalu. I zbuni nas snaga tog pogleda. Koja nas usisa u sebe i oduva nam prašinu s duše. U nama kao domine sruše se stare iluzije.  Sunovrate strahova pokriju magle novih nada.  I  vatra života u blatnjavom srcu ponovo probudi snove.

Advertisements

30 реаговања to “Sivi trenuci”

  1. dedodoflim децембар 24, 2010 у 7:31 pm #

    Slažem se, Breskvice!

  2. stevo децембар 24, 2010 у 7:37 pm #

    Biće ponovo onako kako se na fotografiji vidi 🙂

  3. nedodjija децембар 24, 2010 у 7:43 pm #

    amin na to Breskvice…! ovo si lepo srocila…
    (cak sam i ja razumela, al` nemoj nikom da kazes…!)
    🙂

    • malabreskva децембар 26, 2010 у 9:55 pm #

      Nedođijo, nemoj više da me razumeš postaćeš ko ja, a to nije baš dobro 😉

  4. some old piano децембар 24, 2010 у 8:04 pm #

    A ko je tebi dao dozvolu da zaviriš u moju dušu??

    • malabreskva децембар 26, 2010 у 9:55 pm #

      Piano, neću više, obećavam 😉

      • some old piano децембар 26, 2010 у 10:06 pm #

        Pa sada je već kasno 🙂
        Samo nemoj da iznosiš sve što vidiš …filtriraj malo 🙂

  5. Alex децембар 24, 2010 у 9:32 pm #

    Naše snove postepeno zamenjujemo našim obavezama. Smetaju nam, teško se nosimo sa njima, ali ih nikako ne ispuštamo iz ruku. One su naše objašnjenje za svo sivilo u kojemu se nalazimo. 😕
    Lepo si ovo sročila Breskvice – zaista !

    • malabreskva децембар 26, 2010 у 9:54 pm #

      Alex, najgore je kad nema snova. A nekih dana čini se da ih nema. Srećom, mene to ne drži baš dugo 😉

  6. Peščana децембар 25, 2010 у 8:21 pm #

    Glasam za probuđene snove!… 🙂

  7. milininsvet децембар 25, 2010 у 10:35 pm #

    Breskvice,ponekad ispustimo to klupko snova ali uvek je dovoljno uhvatiti nit…A blata uvek ima…

    • malabreskva децембар 26, 2010 у 9:53 pm #

      Mila, nekad i nema snova, to su sivi trenuci. Mene najviše nerviraju takvi dani 🙂

  8. Stepski Galeb децембар 26, 2010 у 2:36 pm #

    Život je leeeeep, eeeeeeeeej,
    život je lep…
    Došao je 21. veeek…

    Ja volim, sva ta naša mesta,
    sve te naše stanice,
    Breskvice,
    ovde nikad nisu postojale graniceeeee
    mmmmmmm, jer život je LEP! 😀

    • malabreskva децембар 26, 2010 у 9:52 pm #

      Ha,ha, odličan odgovor Stepski 🙂

      • Stepski Galeb децембар 27, 2010 у 5:48 pm #

        Kao i obično. 8)

        • malabreskva децембар 27, 2010 у 9:29 pm #

          (…Ona zadivljeno gleda i trepće okicama. Diže pogled da bolje vidi visokog mladića u blještavom viteskom oklopu sa isukanom sabljom spremnom da juriša na neprijatelja… A onda, zaslepljena tom blistavom aurom, lagano spušta glavu i kroz senku trepavica vidi samo taj beskrajni dečački osmeh. Ošamućena harizmom i šarmom, zbunjena rečima govornika, ona samo zatvara oči i lebdi uljuljkana u snove. Ne, nije to meni došao Deda Mraz 21. veka, samo mi je bljesnula slika jednog viteza plemenitog srca, koji spasava dame u nevolji i ponekad im dobaci cvetić. Hvala za inspiraciju – i osmeh 🙂 …)

  9. Sanjar u prolazu децембар 26, 2010 у 6:05 pm #

    vreme ja za budjenje a tek je zima počela 🙂

  10. zelenavrata децембар 27, 2010 у 12:52 pm #

    Mislicu o tome sutra 😉

  11. dudaelixir децембар 27, 2010 у 6:19 pm #

    Pravo da ti kažem Breskvice, mene više ništa ne može iznenaditi. Prošla sam „sito i rešeto! Za vas MORA biti nade u bolji život! 🙂

    • malabreskva децембар 27, 2010 у 9:30 pm #

      Naravno Dudice. Od tebe ništa drugo i ne očekujem, samo pozitiva. Znaš, ja ponekad koristim blog kao psihoterapiju za neke svoje neuroze, ali u suštini mislim da imam nade da ostanem normalna 🙂 🙂

  12. Archibald57 јануар 3, 2011 у 8:49 am #

    Ni zvezde na nebu ne stoje jedna do druge. Između je mrak.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: