E, mladosti…

7 дец

Tmuran dan. Probudim se i vidim da pada kiša. Ne ustaje mi se iz kreveta. A napolju hladno. I bljuzgavica. Utrčavam u prepun tramvaj gurajući se sa klincima koji idu u školu… Vadim neku knjižicu „iz rukava“ kojom često „kamufliram“ ovakva putovanja. Klinci oko mene se kikoću, do mene dopire smeh i fragmenti razgovora…  Tog trenutka mi iz sećanja ispliva slika mog društva iz srednje škole, naših usputnih zezanja i tog bezbrižnog života…

I onda se setim jedne rečenice koju je Đole izgovorio na  koncertu:

(pričao je o tome kako je skupljao sličice fudbalera iz čokoladica „Sport“ i kakva je to sreća bila  kada  pronđeš sličicu koju dugo niko nije imao…)

i rekao je:

“ Ljudi su uvek nezadovoljni. I kad sam bio klinac bili su nesrećni – zbog komunista, straha da „ne upadaš u oči“… Kao što sada kukamo zbog  krize, lošeg vremena, političara i sve nas strašno nervira…

Ali tada sam ja bio mlad i nisam razumeo što odrasli gunđaju, jer  sve nedaće ovog sveta ne mogu ti ništa kada si mlad

Eh, kako je to tačno… Pa se odjednom i u meni nekako to jutro  podmladilo. Kiša je ubrzo stala, a ringišpil se okrenuo u glavi. Divan dan…

Advertisements

40 реаговања to “E, mladosti…”

  1. some old piano децембар 7, 2010 у 7:48 pm #

    He he he..još i da sačekamo onu fazu da nama ustaju i ustupaju mesto..i događaj je onda kompletan 🙂 🙂 🙂

  2. savetapetkovic децембар 7, 2010 у 9:08 pm #

    bitno je ostati mlad u srcu

    • markonelius децембар 7, 2010 у 9:43 pm #

      Lepo napisan tekst, pozitivan i pojmljiv 🙂

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:20 pm #

      Saveta, divim se onima koji to mogu.
      Ali ta bezbrižnost nestaje sa brigama i obavezama. A ružičaste naočare kroz kojih gledamo svet nekad izgube magiju… Ili mi se to samo čini…

  3. Stepski Galeb децембар 7, 2010 у 9:39 pm #

    Stvarno, što matori stalno nešto gunđaju? :mrgreen:

  4. shunjalica децембар 7, 2010 у 9:50 pm #

    Mala B,
    dok god imamo neki Djoletov stih i priču u rukavu, nema tog jutra u kom ćemo osvanuti ni zero stariji. 🙂

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:17 pm #

      Šunjalice draga, postidela sam se kako sam tmurnog raspoloženja svakog jutra… Možda je to neki period… Ili jednostavno sam postala mrgud 🙂

  5. dudaelixir децембар 7, 2010 у 10:27 pm #

    Breskvice, mlada jesi, ali vreme čini svoje, čim si počela da se prisećaš kako je to bilo u „tvoje“ vreme!

    Matori gundjaju zato što su svesni svega oko sebe, svesni da ne cvetaju ruže, a preturili svašta preko grbače, odgojili decu, pa, u autobusu gledaju klince kako se kikoću na sedištima, umorni od noćnog života, dok babe i dede balansiraju u strahu da će slomiti nogu ili, ne daj bože kuk, i strahuju ko će ih tada negovati. Deca imaju svoje poslove, svoje familije.
    A klinci? Klince boli uvo za sve, jer imaju matorce koji brinu o svemu!
    Tako je i red. Ali, porašće i oni…
    Srećan ti svaki lep i manje lep dan, Breskvice! 🙂

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:16 pm #

      Dudo, nisam baš počela da govorim „u moje vreme“ 🙂 al sam blizu 🙂

  6. Deda децембар 7, 2010 у 10:57 pm #

    Danas kukaju i mladi i stari, nema razlike…:P

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:14 pm #

      Deda, mladi su opušteni, ako kukaju kukaju roditeljima da im nešto kupe 😉

  7. Sanjar u prolazu децембар 7, 2010 у 11:40 pm #

    i Tin Ujević je to opisao u „Svakidašnja jadikovka
    „Kako je teško biti slab,
    kako je teško biti sam,
    i biti star, a biti mlad!“
    mlad, star je nekako relativno zavisi kako se čovek oseća

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:13 pm #

      Sanjaru, blago tim starima koji su uvek mladi. Ja sam priznajem baš detinjasta, ali me zapanjilo poređenje sa prošlim danima kada sam UVEK bila dobre volje. Postajem namćor s godinama 🙂

  8. stevo децембар 7, 2010 у 11:45 pm #

    Breskvice draga, da nema Boga, verovatno bi ga zamenio Djole 🙂 Inače, čini mi se da je najsrećniji onaj koji je poneo kišobran, iako nije padala kiša, jer nikad se ne zna… kada će sreća zakucati na tramvaj u prolazu 😉

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:10 pm #

      He,he, tačno tako 😉
      Ovde baš i nije bila poenta u Balaševiću, već u činjenici da pozitivnost koju imamo u mladosti izgubimo pre ili kasnije ;(
      Ali ima Balašević još neke stihove za to:

      Leto bese tad duze nego sad
      ili su dani duzi kad si mlad

      stari kraj, prosut caj
      i odjednom sjaj
      u tvome oku kao tamni zar…
      🙂
      Sad razumeš 🙂 ?

  9. zelenavrata децембар 8, 2010 у 10:45 am #

    Kad nadjes nacin da utesis i oraspolozis sebe, nista bolje ne postoji.

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:12 pm #

      Slažem se, ali često nam ne padne na pamet da bi trebalo da se tešimo… Nego prenosimo negativnost na druge…

  10. Alex децембар 8, 2010 у 11:41 am #

    Sad si Breskvice u pravom dobu, da citiram Balaševića, kad možeš da sagledaš i mlade i stare, i one ispred tebe i one iza tebe. 🙂

    • Stepski Galeb децембар 8, 2010 у 5:10 pm #

      Hahahahahahahaha, Alex, igraš se vatrom…

      Breskvice, šali se on, ti si još na ovoj našoj strani. 😉

      • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:23 pm #

        Stepski, ja sam uvek skakutala sa jedne na drugu stranu. Nekad sam baš derište, a nekad prava baba 🙂 🙂 🙂
        Nego… ta „naša strana“ malo je osedela, a ?

    • malabreskva децембар 8, 2010 у 5:11 pm #

      Nekako me porazilo kad sam shvatila koliko sam nekad bila vedrija, pozitivnija… Počela sam sve više da gunđam, čak mi i kiša smeta!! 😉

  11. milininsvet децембар 8, 2010 у 7:48 pm #

  12. nektarina децембар 8, 2010 у 7:56 pm #

    Klinci znaju znanje…
    Blago onom ko ga nikada ne izgubi.
    Ja ga jedva vratih.

    • malabreskva децембар 13, 2010 у 5:01 pm #

      Nekatarino, teško je biti uvek pozitivac, a da nisi pomalo „blesav“ 🙂 Zato treba biti blesav 🙂

  13. veshtichanstvena децембар 10, 2010 у 8:25 am #

    …. i divna priča Breskvice, za dobar dan )))))))))

    • malabreskva децембар 13, 2010 у 5:03 pm #

      Veco, tebi je uvek dobar dan, kad imaš sebe (magiju) uvek pri ruci 🙂

  14. sarah децембар 11, 2010 у 11:04 am #

    Breskvice
    vidis kako je potreban samo trenutak, da nas izvadi iz faze „mrgud“-jutarnji:D
    Lepo secanje…
    i za svaki slucaj imaj negde uvek jedan kisobran 🙂

  15. dollybel децембар 11, 2010 у 11:33 am #

    opaka ću i ja džora biti, da se ne lažemo 😀

  16. tangolina децембар 13, 2010 у 7:10 am #

    Pa u stvari, važno je da shvatimo da je to NAŠ izbor. Možemo da primetimo kako ptičice prelepo cvrkuću, a možemo da primetimo i kako su pritom pokakile našu terasu, auto.. Naravno da je i jedno i drugo sastavni deo života i da ćemo primetiiti obe stvari, ali čemu ćemo pridati pažnju? Možemo da biramo da li ćemo da slušamo vesti ili muziku, da čitamo dnevnu štampu ili blogove. Nekako mislim da smo svi odabrali? 🙂
    Kod tebe je uvek lepo 🙂

    • malabreskva децембар 13, 2010 у 5:07 pm #

      Eh, Tangolina nije baš sve u životu potpuno naš izbor… Eto, kad razmislim malo – ja sam u školu volela da idem, a na posao ne volim. U razredu sam imala drugove, na poslu direktore… Zato kad mi dođe ponedeljak… ili ujutru dok ne popijem kafu… mrgud sam pravi 🙂

  17. Suzana J. децембар 14, 2010 у 8:42 am #

    a ti bas volis djoleta, ha? 🙂 nego, super ti je post! kad zapostavimo dete u nama, sve izgleda mracnije i besmislenije…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: