Salaš ni na nebu ni na zemlji ♥♥♥♥

…Sva se mudrost može svesti na par božjih zapovesti i par ljudskih grehova…

…ima salaš odmah iza svega

nit ko svrati nit ko zna za njega…
poznajem ga po bluzi od tila.

Na mom je štriku jedared bila

…

Za oblakom u spokoju lebdi

salaš ni na nebu ni na zemlji…

Nedostupan ni drumom ni morem

– valja mi tamo dok parlog tuge ne preorem…

Čarobnjak u Madlenianumu

Konačno – koncert Đorđa Balaševića u Madlenianumu!!! Jedva se vratih kući sa ovim ringišpilom u glavi 🙂

Đole je bio šarmantan, razdragan, naravno na momente i setan.

Jedan od koncerata na kome je više pričao nego pevao.

Kao i uvek u njegovom prisustvu čovek oseća neku jezu i leptiriće u stomaku…. Đole je takav. Pajac i sanjalica – istovremeno.

Pevao je balade, „Divlji badem“, “ Nedostaje mi naša ljubav“ “ Badnje veče“, „Jednom su sadili lipu“ … A   pričao o novoj knjizi „Kalendar mog detinjstva“ koju još piše. Otpevao je i novu pesmu posvećenu majci, koju sam snimila ali ne čuje se baš toliko dobro…

Nedostaju reči da se opiše ta atmosfera.  Suze i smeh. Zato vam pišem sutra. Odoh da odsanjam reprizu.

 

Omar Akram

Pijanista, kompozitor, muzičar…

Njegove melodije otvaraju vrata novih svetova.

Zatvorite oči…

Raspremanje duše

U danima

Kad kazaljke uspore svoj hod

I oblaci se spuste do očiju

A sive magle pletu u nama niti nostalgije…

Utišam misli i mazim tišinu.

Hvatam poslednje odjeke muzike

Proteranih uličnih svirača.

Opipavam prstima ivice sećanja

I mahovine po prozorima…

Iz nekih mračnih kovčega

Skladištenih u dubokoj tami

Puštam ustajale snove.

Neka lete.

Ostavljajući paperje uspomena

Za debele zimske jastuke…

I dok spokojni koraci

Obilaze prostranstva duše

Otvaram okna zatvorena

Da poslednji sunčevi zraci

Osuše boje života

i plešući u meni

probude zaspali mir.

PROZOR

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici.

Jedan od njih je svaki dan je  mogao da  sedi u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov
krevet je stajao uz jedini prozor u sobi. Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima. Brzo su se
upoznali i razgovarali po cele dane.

Pričali su o svojim porodicama,  domovima, poslu,gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao
drugome muškarcu stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama
vanjskog svieta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo kraj, a u daljini su se
videla svetla grada.

Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči i zamišljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj
nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednoga jutra je medicinska sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla
telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je
tielo odnelo. Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namestio i ostavila ga samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet.

Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljnom svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: „A možda je hteo usrećiti vas?“

(priča sa neta)

 

Blog nagrada

Igra kreće!

Jeste malo bleskasto, al simpatično je – priznajte!

Zahvaljujem se dragoj Tangolini i već mućkam u glavi kome bih mogla da prosledim ovu nagradu! Nije fer ako to mora da bude pet blog – drugara, jer ne mogu da sračunam 😦

Prvo pravilo je da odgovorim na pitanja:
Evo pitanja:

1. Zašto si stvorila blog?

2. Koju vrstu blogova čitaš?

3. Imaš li omiljenu marku dekorativne kozmetike?

4. A odjeće?

5. Koji proizvod dekorativne kozmetike ti je najbitniji?

6. Koju boju najviše voliš?

7. Tvoj parfem?

8. Koji film najviše voliš?

9. Koje države želiš posjetiti i zašto?

Odgovori (uh, ovo mi dođe kao leksikon ) :

1. Imala sam višak vremena i inspiracije… Sada sam istrošila pola korpice, pa brzo vadim šta mi dođe pod ruku. Blog je pravo blago, ako znaš da ga trošiš 🙂

2. Najdraži su mi oni iz kategorije – život.

3. Nemam. Sve što mi dođe pod ruku moja je marka.

4. Ima ih, ali neću da reklamiram 😉 Recimo da od odeće najviše volim haljine 🙂

5.  Maskara

6. Sve!

Npr. boja lavande kada sam setna… Ili  višnje kada sam energična… Boja breskve kada sam krhka… Zlata – kada sam rakošna ili bela kada sam u oblacima 😉

7. Zavisi od situacije. Ne volim slatke i mnogo jake

8. Uz koje se plače ili smeje  🙂

Npr. Titanik, Zaljubljeni Šeksipir, Lajanje na zvezde…

9. Rusiju. Eh, zašto – da vidim bajkovite dvorce i da kupim babušku 🙂

Pošto ja treba da prosledim nagradu, ovoga puta neka to budu:

1. Veštičanstvena

2. Šunjalica

3. Zelena

4. Duda

5. Crnaperlica

6. Momci neka se ne ljute – oni se ne šminkaju pa pitanja nemaju simsla 😉

Snovi, gombice i neki tamo…

 

 

Kroz gužvu žurim

Dok mi miriše

Jedan osmejak na reveru.

Ljudi se čude

Pogledom love

Šarene gombice na puloveru…

I dok se sumorna lica mršte

Gunđaju, zvocaju i uzdišu

Prskaju snovi pod čizmicama

možda ja negde sanjam kišu…

San…

Ponekad te sanjam tako stvarno
Da pred svitanje svud po sobi svetlucaju zaboravljene šnalice i
brošići…
Ali buđenje me uvek sačeka na kvarno…
Kao dokoni pandur na pustom drumu…
Kojim kad-tad moraš naići…

A ti, mila…
Samo baneš u snove s nekog puta dalekog…
I tad se zbunim…Tad se potpuno sludim…
Jer…
Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog…
A u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim…

Đorđe BALAŠEVIĆ

Заштићено: Senka

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Лозинка:

Devojka sa bisernom minđušom

Iako sam film odgledala pre nekoliko dana, još uvek mi se vrte te čudesne slike…  Nisam očekivala da je film toliko dobar, jer je knjiga po kojoj je snimljen fantastična, a često se desi da film upropasti doživljaj knjige… Međutim, bilo je pravo zadovoljstvo odgledati ga. Najbolje kod istorijskih filmova je to „uživljavanje“ u epohu, a meni je bilo fascinantno osetiti „delić“ života holandskih slikara… Ipak,  ona prava „magija“  je u tom trenutku koji je bar delimično prenesen –  kada dvoje ljudi tako različitih „uloga“ shvate da isto osećaju boje… dok gledaju oblake… Vrh…

A scena kada joj slikar stavlja minđuše… puca od jačine..

Kako bih tek volela da se pojavi i film po još boljoj Trejsinoj knjizi „Devičanski plavo“… Mogu da zamislim te scene…