Kiša…

10 окт

Nekad bih samo da šetam po kiši… Da brojim korake i ćutim. Sama.

Nisu nam trebali pričati bajke o raju, sada od života očekujemo previše…

Nije mi se desilo ništa loše, ali sam čula neke loše vesti. Koje se dešavaju drugima.

Život nema opravdanja. Eto, tek tako te razbije…

Spustim glavu i krenem…Ogrnem se mrakom…

Kao da pada kiša, iako  pljušti tuga…

Advertisements

25 реаговања to “Kiša…”

  1. shunjalica октобар 10, 2010 у 9:36 pm #

    Loše vesti stižu sa svih strana, a mrak pomaže, jer me čini nevidljivom i za bol, ponekad. Mada, nepravedna si prema bajkama, one tad najviše greju….

    • malabreskva октобар 11, 2010 у 4:31 pm #

      Eh, Šunjalice…
      Nekad shvatimo da su bajke šarene laže za oči pospane…
      Ali guramo dalje, dok igra traje 😉

  2. Archibald57 октобар 11, 2010 у 8:20 am #

    Ovo je, izgleda, vreme loših vesti. Ali, ja verujem u onu da posle kiše dolazi sunce…

    • malabreskva октобар 11, 2010 у 4:33 pm #

      Eh, Arči… Moram ti reći o čemu se radi da bi me ti i ostali do kraja shvatili.
      Reč je o prijateljima koji su dobili bolesnu bebu…I to ne jednu nego blizance… A lekari to nisu ranije videli… I njihov život na samom početku odjednom je pretvoren u pakao…
      Tu nema sunca…

      • Archibald57 октобар 12, 2010 у 5:42 pm #

        Teško je bilo šta reći. Znaš i sama da am i ja nedavno čuo jednu jako tužnu vest. Zato i kažem da je naišlo neko vreme loših vesti. I ja ćutim pod istom kišom kao i ti. I nebitno je koga je stigla pošast, svaka u nama izaziva tu istu kišu tuge i još više od toga, nemoć da išta promenimo, i mi i oni koje je stigla nesreća.

  3. nedodjija октобар 11, 2010 у 8:57 am #

    aj` sad da vezbamo zajedno:

    svetlost je u meni…
    ja sam svetlost…
    svetlost je svuda oko nas !

    🙂

  4. stevo октобар 11, 2010 у 10:08 am #

    Breskvice draga, izadji na sunce 🙂

    • malabreskva октобар 11, 2010 у 4:35 pm #

      Stevo, meni je dobro, da kucnem u drvo… Tužna sam zbog nesreće drugih… Nije fer… Nema pravde na ovome svetu.

  5. crnaperla октобар 11, 2010 у 11:12 am #

    Kada pronadješ svoj roof i na kiši si suv… Balašević 🙂

    • malabreskva октобар 11, 2010 у 4:36 pm #

      Perlice 😀 🙂
      Svaka čast na strofi 🙂

      • crnaperla октобар 11, 2010 у 4:43 pm #

        Strašne su takve stvari Breskvice i gde god se osvrneš naletiš na nešto ili nekog tebi bliskog u problemu… Nego, ovaj oktobar je loše počeo, sve neke ružne i tužne stvari, pa se nešto razmišljam… i tiho pitam- kako bi bilo da pokušamo opet sa nekom nedeljom smeha..? U inat lošem vremenu i dogadjanjima oko nas.Baš!

        • malabreskva октобар 11, 2010 у 7:58 pm #

          Da, tu čovek prosto zanemi…A ne možemo ništa…
          Odlična ideja o nedelji smeha Perlice!!
          Mogli bi malo da razmrdamo blog i ovaj tmurni oktobar! Evo, ja ću da se potrudim da sledeći post bude na tu temu 🙂

          • crnaperla октобар 11, 2010 у 8:33 pm #

            Super! Ko se smeje-zlo ne misli :-)I ja ću onda da se bacim na „posao“

            • someoldpiano октобар 12, 2010 у 1:34 pm #

              Loše vesti,ali vezane za decu,nikada ne mogu da me ostave ravnodušnim.Na ostale sam postao ravnodušan.Mislim da znam kako se osećaš.Ebga

  6. tangolina октобар 12, 2010 у 5:42 pm #

    uh baš teško….kažeš da su na početku…nadam se da će ubrzo naći snage da nastave dalje…

    Volela bih da mogu da kažem da se radujem kiši jer posle nje dođe sunce i da tuge postoje da bi prizvale smeh, ali u ovom slučaju to ne zvuči nikako…užasan je to bol…

    • malabreskva октобар 12, 2010 у 7:13 pm #

      Pa na početku zajedničkog života… Koji uopšte ne izgleda kako bi trebalo… Strašno… Nema tu sreće…

  7. Exxx октобар 12, 2010 у 6:23 pm #

    Posle kiše uvek dolazi Sunce 😉

  8. dollybel октобар 12, 2010 у 7:33 pm #

    mogu samo da ćutim
    dječica… nije fer

    • malabreskva октобар 12, 2010 у 7:59 pm #

      Doli, šta reći osim toga da na ovom svetu pravde nema…
      I džaba je mi očekujemo…
      Kako ono kaže Djole:
      „Al danas više ne bih trebo psovati…!“

  9. Alex октобар 23, 2010 у 11:16 am #

    Breskvice, nema dobrih i losih vesti… postoji samo zivot i kao takav nas je, drugi nemamo… moramo ziveti i kad smo sretni i kad smo tuzni… pusti zaludne price dokonih baba… ja kazem; kad si tuzna – tuguj, kad si sretna – raduje se… sve ostalo nije prirodno.

    • malabreskva октобар 23, 2010 у 9:01 pm #

      Alex, tako je. Problem je jedino što tugu uvek prigrlimo, a o sreći se malo zna i govori. Drago mi je da si tu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: