Архива | октобар, 2010

Sajam knjiga

27 окт

Gužva, šarenilo i miris knjiga… Dok ulazim u halu, grozničavo isčekujući, unapred sam opijena šarenim naslovima. Tražim po džepovima spisak koji sam danima pravila vrebajući internet knjižare, ali zaboravljam šta sam htela čim naidjem na prve štandove. I posle sa kesama, telefonom, novčanikom, manitlom i ko zna čim u rukama ne znam ni gde sam ja, a ne gde mi je spisak…

Vratila sam se ruku otegnutih do poda od vučenja kesa i kesica, ali sa osmehom trijumfa na licu! Opet nisam pronašla ni kupila gotovo ništa od onoga što sam planirala, ali sam naletela na mnogo zanimljivih knjižica koje su me obradovale. Moraću da nabavim novu policu za knjige.

Ovoga puta kupila sam više klasičnih knjiga koje nisam imala, a bile su zaista povoljnih cena. Našla sam Selimovićev roman „Tišine“, zbirku pesama Vaska Pope i Tagorea, Pasternakov „Doktor Živago“, opet nešto od Vladete Jerotića, „Dnevnik druge zime“, neke knjige koje sam planirala da poklonim… itd.  Biće štiva za čitanje, pa  i za skladištenje. Opet sam istresla novčanik do poslednje pare, čak sam i za kusur uzela neke knjižice od 100 dinara :).  Na samom izlazu naišla sam na Bodlerovo „Cveće zla“ u crnom povezu, koje sam ranije tražila da kupim, ali nažalost… drugi put.

Čini mi se da je ove godine bilo znatno više štandova, nego što to inače biva, jer nisam uspela sve da obiđem. A gužva je nenormalna, iako sam otišla baš kasno, oko šest popodne.

Biće ovo duga, ušuškana zima, a ja je spremno očekujem!

Savršen jesenji dan…

23 окт

Sumorni hladni dani sporo se kotrljaju.

Ušuškana u šarene snove bežim od dosadnih vetrova…

Tek ponekad blještavi sjaj karmina zablista  u osmehu,

i zvuk poljupca probudi zaspalu jesen…

Majušni osmeh…

12 окт

Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
„Jel’ gazda Mujo, kad bi me mog’o ošišat’?“
„Za dva sahata, neb’ moglo prije.“
„Hajd’ uzdravlje!“
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča…
„Za sahat i po dođi“ veli mu Mujo…
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
„Kad bi moglo?“
„Za sahat“.
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
„Kemo, sine, deder vid’ kud ide ova budala, kad se ni jednom ne vrati na šišanje“.
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji…
„Đe ode, Alaha ti, ona budala?“
„Kod gazdarice, gazda…“

*********************

Tinejdžerska poređenja:

Smorio se ko Džej na Egzitu.

Udara se ko opštinski pečat.

Smorio se ko Spajdermen u Vojvodini.

Natekao ko pčelar pripravnik.

Smorio se ko Ciga u solarijumu.

***************************

Pričaju dvije komšinice:
“ Draga moja, što je to sa vama? Da li ste jako bolesni?“
“ Ja? Bolesna?! Zdrava sam k’o dren! A zašto me to pitate?“
“ Pa,  vidim da vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.“
“ Oprostite, molim vas, kad je vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim kako je možda počeo rat.

**********************

„PRVO NEMAŠ S KIM, ZATIM NEMAŠ GDE, ONDA NEMAŠ KAD I NA KRAJU NEMAŠ ČIME!“

******************

Koja je razlika između lepote i recesije? Lepota je prolazna 🙂



Kiša…

10 окт

Nekad bih samo da šetam po kiši… Da brojim korake i ćutim. Sama.

Nisu nam trebali pričati bajke o raju, sada od života očekujemo previše…

Nije mi se desilo ništa loše, ali sam čula neke loše vesti. Koje se dešavaju drugima.

Život nema opravdanja. Eto, tek tako te razbije…

Spustim glavu i krenem…Ogrnem se mrakom…

Kao da pada kiša, iako  pljušti tuga…

Заштићено: Promene

6 окт

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод: