Davljenje u blogu (o blogu i pobogu… )

14 Sep

Neću više da kukam što brišete blogove.

Svako ima pravo da ode, kada i ako to poželi. Mi ostali možemo da žalimo, ili da ćutimo i pravimo se da nam je svejedno. To je dokaz da je „blogovanje“ samo igra… koju previše ozbiljno shvatamo.

Nedavni odlazak jednog „blog drugara“, a zatim i brisanje drugog bloga koji sam pratila bacio me je u razmišljanje – čemu sve ovo?

Čovek ima potrebu da piše- napravi blog i počne da ostavlja trag…Otvori svoju dušu (više ili manje) i pokaže se ponekad i više nego što želi.

Mnogi od nas pišu na blogu nešto što ne bi rekli svojim prijateljima… Što ne bi ispričali porodici… Zašto? Zato što je pisanje lakše od govora… Zato što deluje kao pisanje dnevnika… kao obraćanje svom drugom „ja“…

Redovnim čitanjem blogova, upoznajemo ljude. Zalazimo u dubine njihove duše koje nam možda nikada ne bi otkrili da nam žive u komšiluku. Saznajemo šta misle… šta osećaju… šta i kako žele… Naziremo tanane niti nečije duše, bez maske kojom se na „dnevnom svetlu“ skrivamo.

Zaključila sam da smo svi ovde postali neka vrsta mentalnih egzibicionista. I baš se pitam da li se puno razlikujemo od onih što sede na Farmi i u Velikom bratu . Isto dajemo sebe „na izvolte“, ko zna kome … a samo je pitanje „zašto“?

Da li je problem u tome što u svom životu nemamo kome da se poverimo? Što smo usamljeni? Ma ne, imamo mi prijatelje… Samo nemamo za njih vremena, sramota nas je, nećemo da ih „davimo“… Ovde sve može i uvek je lepo, lepršavo… Opušteno, bezbrižno…

Ili je problem u našoj potrebi da nešto kažemo, što će neko negde prepoznati? Trudimo se da svoju emociju prenesemo, bez bojazni da će nas ismejati, poniziti, uvrediti… Ne znam…

I ja se osećam glupo, što neke snove tako ostavljam na vetrometini…

Izložene svačijem pogledu…proceni… kao da su na buvljaku starih stvari… Opipajte, možda je neka emocija još sveža…

Ipak, ne znam da li bih izbrisala ovaj blog… Nemam srca da to uradim. Kao ni onaj koji sam prethodno pisala… Ostao je da čami i skuplja paučinu, jer mi je žao ljudi koji su ga posećivali, i dalje su mi dragi ti „nestvarno- stvarni“ posetioci…

I sve ovo navelo me je da shvatim – nerealan je moj osećaj da sve vas „dobro poznajem“. Neralan je i stav da sve ovo ne može biti loše…
Piši, ili ne… Odluka je na tebi.

Ono što je najvažnije – ne očekuj previše od bogera… Nismo mi porodica… Mi smo stranci koji se ponekad „dodirnu“ rečima… I možda podele neku emociju… I ništa više od toga.

Blog, kao ni život, ne treba shvatati suviše ozbiljno…


53 реаговања to “Davljenje u blogu (o blogu i pobogu… )”

  1. Sanjar u prolazu септембар 14, 2010 у 10:55 pm #

    sad bi neki crnogorac rekao, „E svaka ti je ka u Njegoša!“
    Posebno mi se dopada zadnja rečenica koja govori sve.🙂

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 4:52 pm #

      He,he, koji to Crnogorac?? Nemamo više nijednog, hvala Bogu🙂🙂

  2. shunjalica септембар 14, 2010 у 11:52 pm #

    Počeh svašta da pišem i odužih (verovatno će prerasti u post), ali ono što htedoh reći je da ljudi kad iskreno dođu, iskreno i budu tu, a neki od njih vremenom još iskrenije odlaze, baš kao i u životu, ipak su blogeri,i pre i posle svega, samo ljudi.

    ALI, nekako mi se čini da ne bih mogla da obrišem svoj blog, iako tek treba da proslavim prvu godinicu.😀

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 4:53 pm #

      Kad reče godišnjica, ja nemam pojma kad mi je godišnjica!!! Joj sad da imam onaj smajlić glavom u zid

  3. sarah септембар 15, 2010 у 6:56 am #

    Odlican tekst. Necu davati odgovore, na ova ili ona pitanja. Nastavljamo dalje ko kako zeli i koliko. Ja verujem da ne bih imala srca da obrisem saru, bas onako kompletno. Previse je tamo lepih prica i divnih komentara, veselih i pokadkad i tuznih, bas onakvih kao i nas zivot, to si ti sve lepo rekla i da se ne bih ponavljala, jako mi je zao zbog Ib, jer se citamo vec godinama-…
    Breskvice, nastavi dalje bez da se pitas, izivam u tvojim tekstovima iako se nikada necemo mozda sresti… 😀
    poz

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 4:54 pm #

      Ko zna Saro, možda se i sretnemo! A čitamo se!

    • hiljadarko септембар 15, 2010 у 5:43 pm #

      sarah ne zali…
      znas ti da ib caskom dozivi reinkarnaciju…
      sve mu je kompletno arhivirano i cuva se na localhost-u… samo je dovoljno da opet sve to osvane, ali ne zeli blog, zeli nesto vise od bloga. Razumeces… samo je potrebno vreme.

  4. stevo септембар 15, 2010 у 8:10 am #

    Ostavih komentar na prethodni tekst, i sada pročitam ovaj tekst (ne volim kada se kaže POST, to me asocira na poštara koji nam donosi pisma, a i počeo sam da mrzim strane jezike i reči koje prisvajamo preko noći, jer su tako KUUUUUL!). Slažem se sa rečenim, medjutim imati svoj blog znači mnogo više od samo imati blog! Ja imam tri bloga i razmišljam o četvrtom; svakako da mi je dobra vežba za ono čime se bavim, a ne moram da se držim krutih pravila. E sad, da dodam: NAPRED BLOGOPISCI!

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 5:00 pm #

      Tako je Stevo, ko voli neka piše,
      ko neće neka ide.
      Samo je moj zaključak – sve je ovo igra.

  5. milininsvet септембар 15, 2010 у 8:18 am #

    Breskvice, dobro nam je ovako.U mojoj Dzungli zivota blogovanje je tanani zracak sunca…Ziveli

  6. Alex септембар 15, 2010 у 9:09 am #

    Breskvice, mnogo ti je dobro i iskreno ovo razmišljanje. To nije suvoparna analiza i mozgovanje tipa nekog „profesionalca“, ovo su reči emotivne i zrele osobe, i ovaj tekst bi trebalo čitati ako se želi istraživati fenomen Blogovanja.
    Blog je kao život, neko dolazi, neko odlazi, neko nam se dopada , neko ne… za nekoga se više vežemo, pa kad ga ne bude, nije nam lako.
    I ja imam 10-tak blogera koje redovno pratim. Više od toga je prosto nemoguće i ko ima milion prijatelja i kontakata, po meni je jako površan. Meni isto tako teško pada kad neko od njih nedostaje, kao Zelena sada, ili Veca ili Afrodita ranije. Ali, ne mogu da razumem zašto neko briše tekstove i uklanja svaki trag o sebi. Možda ću razumeti kasnije – možda ću i ja to učiniti – kao neka vrsta okretanja drugog lista, potpuno belog gde sve krećemo iz početka. (Zato valjda neko ugasi jedan nickname, pa odmah otvori drugi prazan blog sa drugim identitetom).
    Breskvice, ostaju sećanja, i to je lepo, a tvoja završnica teksta ja sasvim dobro sve objasnila. Nismo mi porodica, mi smo svi slučajni prolaznici, koji proćaskaju u blogosferi i idu dalje svako svojim putem.
    Ajd živeli…😉

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 5:02 pm #

      Tako je Als, malo naglas razmišljamo, morala sam to da napišem, iako sam verovatno već dosadila🙂

      • Alex септембар 17, 2010 у 6:36 pm #

        Iskreno, mislim da ti je, u ovoj kategoriji, ovo najbolji tekst koji sam pročitao🙂

        • malabreskva септембар 26, 2010 у 9:28 pm #

          Ha,ha, i nemam neki izbor tekstova, malo pišem – još manje razmišljam🙂

  7. crnaperla септембар 15, 2010 у 11:43 am #

    Vezujemo se jednostavno Breskvice i to ti je. Za ljude,dogadjaje,toplinu,vedrinu,mudrost,ljubav, suštinu – reči…Možda je blogosfera čudan teren i način za upoznavanje ljudi, ali meni se dopada. Možda jesmo svi u „mraku“ jer se realno ne vidimo,možda blogomdani nismo onakvi kakvi zaita jesmo ( nameće mi se pitanje da li smo u realnosti zaista onakvi kakvi u duši jesmo )ali, sigurno je da postoji nešto što nas povezuje…i što nam prija. A to što prija-ne može da šteti. I imamo pravo i mogućnost da pišemo o svemu. Pa i o tome da nam je žao kada nas neko napusti ili nam uzme jedan deo sebe na koji smo navikli i bez koga sfera dobija ozonske rupe…

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 5:05 pm #

      Lepo si to opisala – ozonske rupe🙂
      Još uvek smo tu, veći deo nas, pa ćemo da se krpimo🙂

  8. Charolija септембар 15, 2010 у 12:16 pm #

    Puno blogova „pratim“ čitam, ima 35 blogova (brojala sam) koje sam obrisala „sa praćenja“ jednom prilikom kada mi je pukao film i definitivno sam bila u pravu, jer mi ti ljudi ne nedostaju, ali ima onih koje nikako ne bih volela da „izgubim iz vidokruga“. Zašto? Zato što su to neki ljudi koji mi vremenom postaju pravi prijatelji, koji šire to neko moje JA na neke strane o kojima nikada možda ne bih razmišljala. Ego u svakom slučaju. Čitam blogove zbog sebe, ne zbog pisaca. Je l’ da? Pišem zbog sebe, ne zbog drugih, ali ALI…ako neko u tom mom pisanju može da pronađe bilo šta što mu može pomoći da proširi njegovo JA, onda sam srećna što sam uopšte u svemu ovome. Razumeš me?

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 5:09 pm #

      Dobro si to opisala „šire moje ja“… Otvaraju vidike… Teše nas, savetuju, inspirišu… Kao da su „naši“… Ali uvek tvrdoglavo zaboravljamo da na ovom svetu ništa nije „naše“…

  9. Exxx септембар 15, 2010 у 4:30 pm #

    Ja sam obrisao blog na kome sam pisao pod punim imenom i prezimenom i to zbog razloga koji nemaju veze sa blogosferom već sa ljudima iz „stvarnog“ života… Jednu činjenicu ipak ne smemo zaboraviti ovo je Srbija (Balkan), bila ona real life ili virtuelna…

    Ja ću blogovati dokle god osećam potrebu da pišem i dok mi sve oko cele te priče ne dosadi ili postane opterećenje… Sad možda će i taj dan doći a možda i ne… Ko bi to znao ?

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 5:12 pm #

      Nikad se ne zna… Možda se i breskvica otkotrlja u neku kotaricu🙂😉

  10. dollybel септембар 15, 2010 у 9:29 pm #

    ako neko poželi da ode
    želim mu srećan put

    i mašem mu sa perona
    nije da mi nije žao, jeste, ali…

  11. zelenavrata септембар 16, 2010 у 3:37 pm #

    kad bi covek bio pametan pa da se ne vezuje.
    ja jos patim za nekim blogerima koji vise ne pisu i koji su izbrisali blogove, ali smo se nasli i druzimo uzivo, ali faledu bre.
    i ja sebi falim od kada nemam komp pa ne mogu da vas obidjem i nista da napisem kada na kratko od komsinice dobijem lap top…
    mozda se nekada i obrisem, ko zna, sada to ne mislim ali za buducnost ne smem nista da kaze, izem ti recenicu ala sam je sklopila ko dete slagalicu :evil;

    • malabreskva септембар 16, 2010 у 7:59 pm #

      Mogu ti reći da i ti baš fališ, nikako da se setim da to kažem!
      A nešto su mi i blogeri utanjili, ova jesen nas je dotukla

      • Alex септембар 17, 2010 у 6:32 pm #

        Breskvice, u pravu si 100%. Ne znam razlog, ali stvarno od septembra Blogeri su se baš utišali…😦

      • zelenavrata септембар 18, 2010 у 12:51 am #

        falim i sebi ovde, valjda cu uskoro dobiti komp, pa cu biti kao i pre tu..

  12. dudaelixir септембар 17, 2010 у 5:01 pm #

    Dovoljno sam matora da sve shvatam ozbiljno pa i blogovanje. Čovek se po nekada razbesni, što ne bi trebalo da bude razlog brisanja bloga. Pošto je ovo mesto na dobrovoljnoj bazi, u to spada i pisanje. Vreme nije ograničeno kao i raspon izmedju tekstova. Lično, pišem kada imam potrebu nešto da vam saopštim. Ma, pisala bih ja i kada nemam baš nešto naročito da kažem, čisto iz želje da vas „čujem“. Jeste, vezala sam se za sve vas ovde, koje pratim, naravno i uvek mi je žao kada neko ode. Nekolicinu blogera sam upoznala i lično, mada bih volela sve da vas upoznam. I baš navijam da svakog od vas sretnem iznenada, da se prepoznamo i izljubimo.😉

    • malabreskva септембар 26, 2010 у 9:27 pm #

      E, Dudo, ja sam shvatila da NIŠTA ne treba shvatati ozbiljno, a ponajmanje život. Tako mi došlo nešto… videćemo dokle će da drži🙂

  13. Milica септембар 17, 2010 у 7:10 pm #

    Delimično se slažem sa tobom, Breskvice, jer je ovo ipak virtuelni svet. I možda treba više da se okrenemo onima koji su tu, u stvarnosti pored nas, a ne tražiti nešto na drugom mestu, a već imamo pored sebe.
    Ali, sa druge strane, da nam ovo ne prija, ne bismo ni provodili vreme ovde. Tako da treba se organizovati, uskladiti sve, biti umeren i svi če biti zadovoljni.🙂

  14. SanjaKokica септембар 22, 2010 у 6:48 am #

    Breskvice, volim svoj blog i nikada ga ne bih mogla obrisati, barem ne trajno! Tamo sam ostavila mnogo emocija, naročito vezano za moju decu i to bi bilo kao da uzimam deo nas i deo našeg života.

    • malabreskva септембар 26, 2010 у 9:35 pm #

      Dodje svakom „žuta minuta“, ali važno je da prođe🙂

  15. savetapetkovic септембар 27, 2010 у 8:01 am #

    Neko ko se dvoumi da li da registruje blog, treba da pročita ovo tvoje razmišljanje sa kojim se uglavnom slažem ali bih dodala i sledeće:

    Pitaš se da li se puno razlikujemo od onih na Farmi a ja mislim da se razlikujemo :većina učesnika frame su precvale zvezde ili zvezdice sa estarde koje na ovaj način pokušavaju da skrenu pažnju na sebe ili mladi ljudi koji žele bez ozbiljnijeg rada da steknu novac i popularnost.dalje, poruka farme je žalosna- što si prostiji , više ćeš zaraditi. Žao mi je jedino Eve Ras koja je verovatno bila prisiljena da pokuša na ovaj način da zaradi nešto novca za goli život.

    S druge strane, većina blogova je registrovana pod šifrom što znači da ljudi ne žele da pod svojim imenom privlače pažnju javnosti i što je posebno važno, ne pišu postove zbog novca.posebno mi se svidelo to što je način međusobnog obraćanja kulturan i tolerantan.

    kažeš „..i podele neku emociju… i ništa više od toga.“. verovatno je tako u mnogim slučajevima ali ne uvek. neki pišu o ozbiljnim stvarima i možeš od njih nešto novo da naučiš ili te navedu da o nečemu razmišljaš iz nekog drugog ugla.

    komunikacijom preko blogova stvaraju se nova poznanstva ali imam utisak da su pojedinci na taj način uspostavili i bližu komunikaciju preko mejlova pa čak i živu komunikaciju i prava prijateljstva.započeta druženja u stavrnom životu ponekad je mučno prekinuti ako nešto ne ide a ovde je lako, samo zaćutiš.

    i dosta za prvo javljanje. blogove sam počela da upoznajem preko spiska Crneperle i nije mi jasno kako tebe nisam ranije otkrila, sviđa mi se kako razmišljaš i pišeš.

    • malabreskva септембар 27, 2010 у 4:42 pm #

      Saveta, dobrodošla kod mene, sećam se da te je Perlica hvalila pa moram da skoknem do tebe čim nadjem vremena🙂
      Hvala ti na podeljenom „razmišljanju“…
      Znam da nismo isti kao oni sa Farme, pre svega jer ne širimo nekulturu (bar većina nas🙂 )
      Ali svesno puštamo „voajere“ da nam čitaju misli… Nekad nas i zagrebu po rani, nekad nas iz prikrajka prate i možda ismevaju…
      E, po tome smo slični… Ponekad🙂
      Čoveku se čini čudnim što neko toliko vremena, energije, živaca, strpljenja… posveti nečemu „virtuelnom“, pa tako i virtuelnim prijateljima. I tek kad neko tek tako ode, nestane, shvatiš da si u zabludi – da ovo nije stvarno…
      Inače, ja sam za blog, i volim blog, samo ponekad me nešto „izbaci iz koloseka“… Kao tada Slavko… Kao ranije kada su mi ukrali blog… Onda shvatim da je najbolje sve ovo shvatiti kao hobi, razonodu, razbibrigu… nikako kao neku vrstu „življenja“…
      Blogovati treba na kašičicu, najviše dva puta dnevno🙂

  16. savetapetkovic септембар 29, 2010 у 1:14 pm #

    I u stvarnom životu nas neko
    zagrebe i povredi, ne pridajemo tome značaj ili malo odbolujemo i idemo dalje ili
    nas napusti neko drag, ne treba sebe mučiti pitanjem zašto jer odgovora nema.
    Ako nas zauvek napusti neko posebno blizak (dete, brat, sestra, roditelj ili neko drugi izuzetno blizak),samo to je nedoknadiv gubitak.

    Ovim postom si me ipak navela da i ja nešto napišem na svom blogu i slažem se da blogovanje treba tretirati
    samo kao jednu od aktivnosti koja prija, dok prija.

    gde pronalaziš toliko lepog cveća.

    • malabreskva октобар 1, 2010 у 6:02 pm #

      Saveta, zaista je praktično tvoje razmišljanje, nema tu ZAŠTO i nema kukanja…
      Samo što ja pomalo detinjasto posmatram svet🙂

      Cveće nalazim svuda🙂

  17. Slavko септембар 30, 2010 у 5:59 pm #

    Breskvice, mila, sve ovo jeste stvarno. Makar koliko i sve duge stvari i događaji na svijetu… A ja bih rekao: možda i stvarnije. Tačno je, nema imena, nema plemena, nema vjeroispovjesti, nema JMBG-a, ali sve drugo, SVE ŠTO JE BITNO, SVE ŠTO ZAISTA VRIJEDI U SVIMA NAMA – tu je, ogoljeno. S nekim se „dodirneš“, s nekim ne, Bože moj, to je prirodno, ali ne može se desiti da pogriješiš. Ili jeste, ili nije. Odmah znaš. Nema slojeva koje trebaš da guliš, nema pretvaranja(uglavnom, je li) – odmah vidiš nečiju srž, pa ko voli nek’ izvoli.

    Ja sam blog otvorio sasvim spontano, bez neke posebne namjere, iz zezanja i radoznalosti, ni ne sluteći koje će razmjere i oblike sve to da poprimi. Pisao sam po malo, i uvijek prilično zavijeno, ali džaba, posle dvije godine – otkriješ se, pa makar i bio majstor skrivanja. A to nije dobro, u „realnom“ životu, u svakodnevnici, ne možeš dopustiti svima da ti trčkaraju kroz um i dušu, da te upoznaju i prije nego što su te upoznali. Postavljaš sebe u neravnopravan položaj. Dovoljno je da neko na Google-u ukuca „slavko scekic“ i eto ti ga… Slavko Šćekić, go golcijat, k’o od majke rođen… A mogu da kažem da je priličan broj njih koristio ovu mogućnost. Toliko da sam se iznenadio. Za Jelenu Karleušu, Slavicu Ćukteraš, onog žutog Milana, Tomu Nikolića i slične mega extra vrh zvijezde to je vjerovatno zanemarljiv broj, ali za Slavka Šćekića – previše je, brate. U početku mi je, moram priznati, to prijalo (ego i sve to…), ali kasnije… Prestravilo me je. I eto, zbog toga sam obrisao sve one fenomenalne, najbolje tekstove na svijetu 8) i prestao da pišem. Što ne znači, ponavljam, da sam otišao i nestao. Probao sam, ali nisam mogao, navukao sam se… Ne na blogovanje, nego na vas.😉

    A poslednja rečenica teksta stoji, nema šta…😛

    • malabreskva октобар 1, 2010 у 5:59 pm #

      Razumem te Slavko… Sličan problem imao je i naš drug Reminder… Ali ga je uspešno rešio😉
      Drago mi je da si tu!

  18. someoldpiano октобар 5, 2010 у 9:43 pm #

    Vidi,ne umem da pišem kao ti..ili kao ostali blogeri.Ovaj sajt mi je preporučila moja drugo ja,zato što me poznaje.
    Često u našim nekim kilometarskim razgovorima spomenem kako zavidim piscima i pesnicima zato što u nekoliko rečenica uspeju da opišu ono zašta je meni potreno..pa recimo…7 dana neke tribine….

    I gledam ovih dana sve ovo što kuckate…jbt,pa predstave nisam imao da je to ovoliko…ozbiljno.Stvarno možeš da se vežeš za nekoga ko jednostavno iskucka neke misli???I da ti kasnije nedostaje…neverovatno

    • malabreskva октобар 6, 2010 у 4:17 pm #

      Umeš, samo napred.

      • someoldpiano октобар 6, 2010 у 7:58 pm #

        Vidi,što više čitam šta je sve i kako je napisano….plašim se da ću se ipak zadrž
        ati na proučavanju Vaših blogova🙂

  19. nektarina октобар 18, 2010 у 10:24 pm #

    „Čemu sve ovo?“ Pitam se i ja ponekad, naravno, pa zaključim da pojma nemam, ali da treba da postoji. Ako ikada nađem odgovor na pomenuto pitanje, definitivno ću izbrisati nalog, jer dobar deo čari blogovanja upravo je u neobjašnjivosti potrebe za istim, bar u mom slučaju.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: