E, zao mi konja…

13 сеп

Nisam htela da kukam sto nas je napustio jos jedan vredan bloger. (Ne mislim vredan u smislu obimnih i cestih postova, nego u onom drugom smislu.) Moram da kazem da mi je zao. Znam da ce neko pomisliti – vidi ove budale, kao da nema stvaran zivot, kuka za nekim koga uopste ne zna… Nije bas tako…

Mozda sam ja neko ko tako olako zavoli coveka…Sa svim borama i neravninama… A onda ne moze da se pomiri da neko mora da nestane. I moram da ponovim – da mi je zao, sto zabeli ekran kada odem na taj link… Sto nema nekog ko me nasmeje, oraspolozi, baci u razmisljanje ili u nesvest. Niti  da me brani herojski se suocavajuci sa hordom maloletnica koje kradu tudje blogove… I sto cu verovatno uskoro i zaboraviti da je neko tamo negde nekada pisao… Zivot nam odnosi i donosi ljude, neki odlaze, a neki ostaju. Ipak, reci ponekad same dolete, ugnezde se u srce i ostaju… A reci su ono sto pamtim. Vise je dobrih ljudi na svetu, nego zlih… Biti narcis je plod postovanja prema sebi 🙂 … Ivo Andric… Volije zemlju i konje, neg ljude… I tako …

Nedostajace njegova „matora“ razmisljanja… I njegov ego cirkuskog artiste…

(ps. ova pesma me podseca… zato je taj naslov…)

Advertisements

26 реаговања to “E, zao mi konja…”

  1. Sanjar u prolazu септембар 13, 2010 у 8:17 am #

    sve se vrti u krug, tu smo gde smo .. 🙂

    PS. lepo ti stoji ova žuta haljina desno :mrgreen:

  2. shunjalica септембар 13, 2010 у 10:37 am #

    Mala B, ali da bi se ljudi vratili, moraju prvo da odu, a on kad se vrati i vidi sunce u tvojoj haljinici i novo izdanje bloga, neće više nigde da odlazi. 🙂

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:28 pm #

      Ovakve stvari teraju me da se zamislim… Dođe mi da i ja ugasim blog…

  3. dollybel септембар 13, 2010 у 4:42 pm #

    Nisam informisana, ali svako od nas bira sam. I dobro je što je tako, dok želimo – tu smo.

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:30 pm #

      Tako je to u životu, svako bira, a onaj drugi što bi nekog da zadrži može samo da kuka i udara glavom o zid… Znam da nema svrhe, ali eto

  4. ib септембар 13, 2010 у 4:58 pm #

    Eeeee, pametan momak…
    i kod mene dvoje vec napustilo „farsu“ zvano blogovanje
    znas kako… da nemam mogucnost da cackam po blogu tj. ispod haube, verovatno bih do sada i sam odleprsao. Ovako nesto me ipak veze (tj.cackanje), ali…

  5. dudaelixir септембар 13, 2010 у 9:16 pm #

    Žao je i meni što ljudi odlaze odavde, stvarno. Ja zaista ne znam šta bi me nateralo da više ne pišem. Ja ovo sve VOLIM.
    No, različiti smo i svako ima izbor: DA, blogovanje ili NE, blogovanje! 🙂

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:34 pm #

      Znam Dudo, ali ti bude žao… Meni je žao jer svako koga čitam meni nešto znači… Nije stvar u tome što želim na silu nekog da zadržim, već stvarno ne vidim više svrhu u takvom „druženju“ kad se neko okrene i nestane kao da nikad nije ni bio… Ne znam da li shvataš…

  6. Charolija септембар 13, 2010 у 10:54 pm #

    Ode Slavko bez pozdrava. Dobro, svako bira svoj put i ovde i u životu, ali žao mi je što ljudi obrišu sve svoje tekstove.

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:35 pm #

      Pozdravio se Slavko, nisi videla zadnji post. I tebe je pomenuo… jbg.

  7. Exxx септембар 14, 2010 у 2:21 pm #

    Razumem ga u potpunosti a razumem i tebe

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:36 pm #

      Ma, stvarno sam razočarana, veruj mi da bih sve što sam pisala sada odmah izbrisala… Samo ne znam šta me još drži ovde.

  8. sarah септембар 14, 2010 у 5:53 pm #

    eto otisao i Ivan, a ja bi o njemu mogla da napisem ovakav tekst 😦
    poz

    • hiljadarko септембар 14, 2010 у 6:51 pm #

      Sarah… tu sam ja. Cek za 2 meseca kad se ja pojavim u novom svetlu… mozda i na televizijU 😉

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:36 pm #

      Otišao???

  9. Alex септембар 14, 2010 у 6:01 pm #

    Ajde šta toliko jadikujete, otišao čovek, vratiće se, pa nije umro, pu, pu, pu…
    Možda je slušao Balaševića, (pa ti Breskvice barem znaš).

    • malabreskva септембар 14, 2010 у 9:38 pm #

      Aleh, hvala ti na divnom tešenju!
      Znam da je to izbor, moranje… šta već.
      Nije on kriv i nije on problem…
      Moraću da napišem još neki post o tome….

  10. stevo септембар 15, 2010 у 7:57 am #

    Vidi, ja na blog gledam kao nečiji dnevnik, tj. autor nam otkriva ono što želi otkriti, ili sakriti. Dakle, postoje ljudi koji vode dnevnik, od početka do kraja, a postoje ljudi kojima je dosadilo da i dalje vode dnevnik, prestali su, što ne znači da se neće vratiti pisanju dnevnika. Breskvice, lepi pozdravi!

    • malabreskva септембар 15, 2010 у 4:59 pm #

      Znam Stevo, sve znam… Ništa ne traje večno ni u životu, a ne u ovim „mutnim vodama“. Samo sam ti ja kao BRŠLJEN… Kad se za nekog uhvatim, ne možeš me otresti dok me ne počupaš 🙂

  11. Charolija септембар 15, 2010 у 10:59 am #

    Žao mi je što nisam pročitala taj post, možda ga ima u readeru, pa ću pogledati.

  12. Charolija септембар 15, 2010 у 11:18 am #

    Ostalo je samo ovo od poslednjeg posta: „Kažu, najteže je znati kad treba prekinuti… Meni to nikad nije bilo problem. Uvijek sam znao. I gotovo uvijek momentalno prekidao i prestajao, čim bih počeo da znam. Jednom, samo jednom, sam ignorisao ovu potrebu; Bog mi je svjedok da sam dugo i teško ispaštao zbog toga. U svakom slučaju, došlo je vrijeme da…“. Zna čovek kada je dosta. 😀

  13. Slavko септембар 15, 2010 у 12:24 pm #

    „…prekinem i sa ovim. Blogovanjem, ili kako već hoćete da ga zovemo…“ 🙂

    Ivana, kažu da Bog nikada pred nas ne stavlja izazove za koje nismo spremni i koje ne možemo da savladamo. Don’t give up. Sjeti se darova. Tebi moram da zahvalim što si me naučila da nije strašno reći JEBEMMUMAMICUDAMUJEBEM ako je to ono što osjećam. Eto, to je otprilike bilo namijenjeno tebi. 🙂 Ja jesam džukela, ali nisam TOLIKA džukela. Ha,ha

    Moram priznati da sam od Breskvice očekivao ovakvo nešto, ali ipak sam iznenađen snagom ovog teksta. Zadovoljio je čak i moj ego. 😆

    Ako sam obrisao blog, nisam umro, što reče Alex, tako da neću prestati da čitam po malo, kao i do sada.

    Breskvice, ♥

  14. Charolija септембар 16, 2010 у 9:05 pm #

    Slavko neke vajde i od mene. 😆 Iskuliraj malo, pa ti možda padne na pamet i da se vratiš. Pozdrav i sve najbolje. 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: