Архива | 7:45 am

E, zao mi konja…

13 сеп

Nisam htela da kukam sto nas je napustio jos jedan vredan bloger. (Ne mislim vredan u smislu obimnih i cestih postova, nego u onom drugom smislu.) Moram da kazem da mi je zao. Znam da ce neko pomisliti – vidi ove budale, kao da nema stvaran zivot, kuka za nekim koga uopste ne zna… Nije bas tako…

Mozda sam ja neko ko tako olako zavoli coveka…Sa svim borama i neravninama… A onda ne moze da se pomiri da neko mora da nestane. I moram da ponovim – da mi je zao, sto zabeli ekran kada odem na taj link… Sto nema nekog ko me nasmeje, oraspolozi, baci u razmisljanje ili u nesvest. Niti  da me brani herojski se suocavajuci sa hordom maloletnica koje kradu tudje blogove… I sto cu verovatno uskoro i zaboraviti da je neko tamo negde nekada pisao… Zivot nam odnosi i donosi ljude, neki odlaze, a neki ostaju. Ipak, reci ponekad same dolete, ugnezde se u srce i ostaju… A reci su ono sto pamtim. Vise je dobrih ljudi na svetu, nego zlih… Biti narcis je plod postovanja prema sebi 🙂 … Ivo Andric… Volije zemlju i konje, neg ljude… I tako …

Nedostajace njegova „matora“ razmisljanja… I njegov ego cirkuskog artiste…

(ps. ova pesma me podseca… zato je taj naslov…)