Bosonogo leto
Vraća se u moj zagrljaj
nestašno lupkajući nožicama,
a onda opet nestane
skrije se ispod nekog kišobrana
pa samo naglo iskoči
i ciči veselim dečjim smehom…
Taman da prepadne
prefinjenu gospodju jesen
koja graciozno gazi
u svojim laganim štiklicama
šušteći zlaćanom haljinom
i setno spuštajući darove
u naše pletene korpice…
Miris poznate sete
gnezdi se u mom pogledu
gde voli da prezimi…
I dok se okrećem
da uhvatim to razigrano čedo
koje mi opet beži…
Svileni pokrivač njenog pogleda
miluje mi ramena
podsećajuci
da je već sa nama.
malabreskva
komentari