Архива | 5:38 pm

Dok jurim za letom…

4 сеп

Bosonogo leto

Vraća se u moj zagrljaj

nestašno lupkajući nožicama,

a onda opet nestane

skrije se ispod nekog kišobrana

pa samo naglo iskoči

i ciči veselim dečjim smehom…

Taman da prepadne

prefinjenu gospodju jesen

koja graciozno gazi

u svojim laganim štiklicama

šušteći zlaćanom haljinom

i setno spuštajući darove

u naše pletene korpice…

Miris poznate sete

gnezdi se u mom pogledu

gde voli da prezimi…

I dok se okrećem

da uhvatim to razigrano čedo

koje mi opet beži…

Svileni pokrivač njenog pogleda

miluje mi ramena

podsećajuci

da je već sa nama.