Devojka sa pomoranžama

28 мај

„ … Ne mozes da mi kazes da priroda nije cudo! Nemoj mi reci da svet nije bajka. Onaj ko to nije uvideo, mozda nece ni shvatiti pre nego sto bajka vec bude pri kraju. Naime,tada dobijamo jos jednom, priliku da skinemo povez sa ociju, da protrljamo oci od iznenadjenja, priliku da se prepustimo tom čudu s kojim se tada oprastamo i napusatmo ga. Niko se ne oprasta, guseci se u suzama, od Euklidove geometrije ili periodicnog sistema elemenata. Oprastamo se od sveta, od zivota, od bajke. A oprastamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi. “

Ovo je odlomak iz knjige  „Devojka sa pomorandžama“. Kada dečak pročita pismo koje mu otac piše na samrti, ostaju neke poruke nad kojima se možeš samo zamisliti…

Da je život BAJKA

Šta mislite – da li je život zaista BAJKA?  Meni jeste, jer ga stalno posipam čarobnim prahom mašte… Ne želim da ga ogolim banalnostima koji su svuda oko nas…  ne priznajem važnost svim glupostima koje uporno nastoje da dominiraju… Imam svoj  svet… možda daleko od stvarnosti… ali blizu mene… onakve kakva želim da budem i kakva sam u suštini…

Priznajem – nekad me preplave loše stvari,  povredi me bahatost, zloba, mržnja nekih ljudi… ljudi koji prodaju dušu, koji su slepi i gluvi da bi razumeli prave vrednosti…Ipak… život jeste BAJKA… probajte da zanemarite sve gluposti koje se dešavaju, loše ljude i loše događaje… Skupite u šaku zrnca emocija koje vam dotiče dušu… Pomislite zašto je lepo živeti… Šta nam to ostaje od svega što smo proživeli… kao trag našeg postojanja u srcima drugih ljudi. I ? Uživajmo u svojoj bajci dok još možemo, jer sve nas čeka isti kraj.

Mi smo SREĆNICI jer smo rođenjem dobili to čudo- život!

Da, mi smo „dobitnici na lutriji“ što smo uopšte rođeni, jer toliko je detalja trebalo da se poklopi da bi došlo do stvaranja našeg života! I sve se to i uklopilo!

Kako su se upoznali vaši roditelji?

Moji su se upoznali u diskoteci ! Tata je bio prevejani mačor, od dvadeset i osam godina, a mama mlada devojčica, mamina princeza, od 18 godina…  I zamolio je za ples…  I tako je sve počelo…  Stvarno je trebalo mnogo toga da se poklopi da bi se rodila jedna obična breskvica… Mislite li da sam imala sreće?

Nikad ne odustaj od traganja za pravom LJUBAVI

Po svaku cenu treba tragati za pravom ljubavi… Ovo se baš i ne slaže sa mojim razmišljanima. Ja više verujem u to da prava ljubav pronalazi nas. Da je samo treba osetiti i prepoznati. I takvoj ljubavi ne možeš se oteti… Inače, džaba je gledati po ulici, i tražiti ..Mislim da se jednostavno poklope zvezde … I nema tu puno filozofije… Znam mnoge ljude koji beže od vezivanja,  žive u nekom haosu pomešanih emocija… Znam mnoge koji jure za ljubavlju, i zaleću se na svaku vetrenjaču… Mislim da ljubav ne možeš uloviti mrežicom za leptire… Treba samo otvoriti sve prozore…  I to je dovoljno…

Ili nisam u pravu? Šta vi mislite?

Advertisements

29 реаговања to “Devojka sa pomoranžama”

  1. zelenavrata мај 28, 2010 у 9:30 pm #

    Ja sam trenutno u raspolozenju da se ne slazem uopste.
    Kakva crna bajka, zivot je basna!
    I sta je lepo u zivotu? Nas izmisljeni svet, e pa cvrc ne zivimo u njemu ni od njega, iza svakog coska nas ceka neko cudo da nas mune u glavu. Oko mene je gomila bolesti, nemastine, tuge i razocaranja, nema ni b od bajke.
    Ljubav je nesto, sto mene nepopravljivu odrzava na povrsini da ne potonem. I ne cekam je, imam je u svakome, o princu i konjEVIMA sam odavno prestala da mastam.
    I sta si pitala koji moj kad samo sipam negativnosti 😛

    • malabreskva мај 29, 2010 у 8:15 am #

      Sto si negativna Zelena, pogledaj malo oko sebe…
      Bolesti i nemastina jesu gadne, ali mi ne znamo da cenimo zdravlje dok ga imamo, zanemarujemo sebe i svoje drage… tek kad nam zivot klizne kroz prste pocnemo da ga hvamo grcevito, tek onda shvatajuci sta smo upropastili …
      Sto se nemastine tice, moja deviza je – niko nije siromasan kome malo treba da bi bio srecan.
      A konji… O konjima ovoga puta necu 🙂

  2. zelenavrata мај 28, 2010 у 9:31 pm #

    A knjiga je fundamnetalna citala sam je pre 5 godina prvi put i jos par puta posle toga.

  3. stevo мај 29, 2010 у 7:14 am #

    Breskvice draga, ma sve je bajka i sve je čudo; čudo su oni koji se slažu sa ovim tekstom, a čudo su i oni koji se ne slažu. Ja kažem da je život gadno lepa stvar, uživali u njemu ili ne, a ljubav je kada pivo voli pivopije 🙂 Lepi pozdravi!

    • malabreskva мај 29, 2010 у 8:18 am #

      Stevo :
      Direktori – Volimo pivo

      Kada pijem pivo ponosito stojim,
      posle sedme flaše prestajem da brojim,
      Lekar mi je reko da prestanem da pijem,
      ma nisam mogo da se smirim..počeh da ga bijem.

      Piću pivo i na nebu jer to je divota,
      biću veran pivu do kraja života,
      Sveti Petre eto mene skoro ću ti doći,
      siđi dole, sačekaj me, peške neću moći.

      …mi volimo pivo
      mi volimo pivo
      mi volimo pivo
      i pivo voli nas!

  4. shunjalica мај 29, 2010 у 9:32 am #

    Čitala knjigu davno i dopala mi se. Život ume da bude bajka, posebno kad se neko prepozna u njoj i ostane da čeka kraj priče. 🙂

    • malabreskva мај 30, 2010 у 11:58 am #

      Ja sam sad tek uspela da je nabavim, a upravo čitam jednu još bolju od istog pisca „Kći direktora cirkusa“

  5. Exxx мај 29, 2010 у 9:50 am #

    Da budem arhaičan ali „čovek je sam kovač svoje sreće“. Biti srećan i zadovoljan zbog onog što imaš a ne biti nesrećan, tužan i bedan zbog onog što nemaš
    je geslo kojim se rukovodim

  6. Alex мај 29, 2010 у 1:07 pm #

    Ha, ha, dobre ste i ti i Zelena. Dve osobe i dva oprečna pogleda na jedan isti fenomen – život. I u pravu ste i jedna i druga. Život i jeste nekad bajka a nekad basna.
    Knjiga mi izgleda primamljivo, potržiću je i pročitati 🙂

    • malabreskva мај 30, 2010 у 12:00 pm #

      Alex, valjda previše verujem u bajke… pa i u prinčeve na belim konjima… Zelena je prestala da veruje u prinčeve, ali nije svesna koliko se vara…

  7. dollybel мај 29, 2010 у 4:24 pm #

    Život je lijep onoliko koliko ga učinimo lijepim.

    • malabreskva мај 30, 2010 у 12:01 pm #

      Doli, lepota je individualna stvar, a sto puta sam doživela da ja zbog nečeg uživam i topim se od sreće, a ljudi oko mene me gledaju zabezeknuto uz reči „to me smara“… svako po svojoj meri…

      • dollybel мај 30, 2010 у 8:34 pm #

        O individualnom činjenju i govorim.
        I nimalo me ne zanimaju ljudi koje moja sreća „smara“ niti uopšte obraćam pažnju na njih. Majke mi.

  8. ivanb мај 29, 2010 у 4:35 pm #

    devojka sa bananom je jos bolja knjiga :mrgreen:

    • malabreskva мај 30, 2010 у 12:02 pm #

      Ivane, sram te bilo!!!

    • malabreskva мај 30, 2010 у 12:02 pm #

      Ivane sram te bilo, to je zato što se previše motaš po Exxxovom blogu!!!

      • ivanb мај 30, 2010 у 5:35 pm #

        nisam rekao devojka sa sargarepom XXL size, vec devojka sa bananom (sloboda citaoca da zamisli bananu koje god zeli velicine) 😀 heeehehe

        Malo se salim u ovim kisnim i tmurnim danima 😦
        a cele nedelje ce ih biti

  9. electrasdreams мај 30, 2010 у 9:11 pm #

    Volim zivot ma sta mi doneo.

    Ivane, da znas da si u pravu. Devojci sa bananom je uvek bolje nego sa pomorandzama. /Namig/

  10. milininsvet мај 31, 2010 у 8:03 am #

    Zato smo tu da uzivamo i uzivamo,neko s bananama neko uz pomorandze.Potrazicu knjigu Breskvice a prozori su otvoreni.

  11. dudaelixir мај 31, 2010 у 4:26 pm #

    Na svaku od ove tri tvrdnje, mogla bih da kažem i jeste i nije i možda i jeste, i tačno i nije.

    Život jeste čudo, a u čuda spadaju i bajke, pa u svakoj od njih ima i ljubavi i čekanja i čežnje i traženja.

    Ljubav se desi, tražili je mi ili ne, ili se ne desi, ili se ne prepozna!

    Ju, baš je komplikovano i teme za duga pisanja! 🙂

  12. Slavko мај 31, 2010 у 10:14 pm #

    Neko reče: „Postoje dva načina da prođeš kroz život. Prvi je: da ništa ne posmatraš kao čudo, a drugi – da SVE posmatraš kao čudo.“ I eto, to je suština.

    Ja stvarno ne znam šta više da mislim o ljubavi i zaljubljenosti, nisam ih osjetio poslednje četiri godine. Nadam se samo da ovo neće pročitati neko ko ne treba da pročita… A ako i pročita – šalio sam se, ljubavi, ti znaš da te ja volim najviše na svijetu! Eh, kako sam jadan… A bježi, jadna, koliko te noge nose! 😆

    U svakom slučaju, mislim da život nije ni bajka ni čudo, već proizvod dobro osmišljenog Sistema, koji mi nismo u stanju da razumijemo svojim ograničenim umovima. Što je, opet, dio plana i Sistema. Nego, puno ja lupam… Oprosti što unosim mrak u ovaj divni, lepršavi, tekst. Pijan sam. 🙂

    I ne znam jesam li ti rekao: ti si jedna divna osoba. A ja sam patetičan. 😀 Ajde zdravo… „Burn after reading.“

    • malabreskva јун 1, 2010 у 8:47 pm #

      Slavko, ne lupaš, drago mi je da izneseš svoje mišljenje. Znam, nema tu puno „istine“ i „objašnjenja“… sve se svodi na određeni trenutak kad sklopiš neke kockice pa misliš da si sagradio zamak… a život ima još milijardu delova kojih nisi ni svestan…

      Da vidiš tek šta bih ja lupala da popijem samo pola čaše 😉

      p.s. I Balaševiću svi govore da je patetičan, ali NEMAJU ONI POJMA šta je mrak 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: