… a to je bilo leto neko..vozio sam nekim kotarima na kraj sveta…nekim krajevima koje ni u ovoj pesmi ne mogu nazvati svojim…
I odjednom sam primetio kako putokazi kraj puta…kako tornjevi crkava…kako senke brda promiču u drugom pravcu..odjednom sam znao da se vraćam…ne znam kako ali sam znao zašto…I tek tamo u Žablju…na starom putu za Zrenjanin… zaustavio me jedan besni brkati milicajac…
“De ćeš ti sada“-rekao je
“Idem da zaprosim jednu devojku“-odgovorio sam..
“Sad u pola četri ujutro?!“ -reče milicajac malo zbunjeno..
“Sada ili nikad“-rekoh ja
“…pa dobro“ -završi milicajac …
“…pa dobro“ -reče i devojka pod jednim mostom
…nešto kasnije …svom srećom …
i eto to je ta pesma….
Balasevic
malabreskva
Malabreskva's Blog 
da to je ta 🙂
Sanjar, da ti kažem koja?
kaži…??
To je „Provincijalka“
Eh, taj Balašević, čovek neiscrpnih inspiracija… 🙂
Moram da priznam Balašević – pisac mi je potpuno nepoznat, 😦 za razliku od Balaševića – kantautora. 😉
Tu sam ja da pomognem 🙂
Šta devojka je bila policajac ?
He,he nije službeno, privatno jeste sigurno 🙂
Šmeker čovek 😉 Ipak, više mu leže pisanija o ne tako srećnim ljubavima…
Ovo je jedna od priča sa koncerta 🙂 uvek je zaista simpatično ispriča