Архива | април, 2010

Osmeh u sumornom danu

28 апр

Muškarci sa kojima radim po ceo dan razmenjuju sličice fudbalera. Pa ako ne pričaju o tome na koji tim su se kladili i koja nova ženska ima dobre grudi, oni se tapkaju sličicama. Ponekad se pitam da li  muškarci ikada odrastu, ili samo nose maske odraslih koje po potrebi skidaju 🙂

… Ipak, to me je navelo da se zamislim o našim životima, koje smo prinuđeni da osmislimo što bolje možemo. Verujem da rado bežimo u takve svetove samo da bi sebi zamaskirali surovu realnost – svet u kome smo prinuđeni da živimo, gde se radi po ceo dan, gde su samo brige i problemi, prijatelji i neprijatelji, krediti, plate i neplaćeni računi, žene, muževi, deca ili naši roditelji  koji stalno nešto hoće i zahtevaju i mi koji nemamo snage da sva očekivanja ispunimo. Otvaramo tako vrata nekog samo svog sveta, gde se osećamo svoji, gde nas niko ne juri i ne kontroliše, gde imamo sve i ništa više od toga ne želimo.

Ja sam takav svet pronašla u knjigama,  u koje uranjam sa oduševljenjem deteta, ponekad na blogu ili nekom forumu…Neko  ga nalazi u kladionici, omiljenom klubu, kafani, teretani, plesnoj sali ili stadionu… Taj naš mali zamišljeni raj koji nas odmara, daje nam snagu, ispunjava i uzdiže nekada je idealno utočište, a nekada samo privremeno skrovište kome se vraćamo.

I dok listam neki časopis u dosadnoj kancelariji gde tapkaju sličice fudbalera, ipak mi na usnama zaigra osmeh. Moje kolege misle da je u pitanju neki novi trač u novinama  i da ih ja ne primećujem. A moj osmeh je samo refleksija njihove sreće, koja me obasjala iz njihovog čarobnog sveta sporta, iako ga ja nikada neću razumeti.  Kad nečija sreća zatreperi u vazduhu, osmeh se rađa neplanirano… Jer  sreća je zarazna, verujem u to.

U koji raj vi bežite?

Rani mraz – premijera

22 апр

Najverniji Đoletovi fanovi okupili su se te večeri u holu Sava Centra, a Balašević ih je kao pravi domaćin sačekao, slikao se sa svima i neumorno delio autograme. Nestrpljivo smo sačekali onih pola sata koliko je film kasnio… Ali kada je počelo, sve je bilo fantastično, baš kao što se i očekivalo. Duhovit, na momente setan, do daske emotivan a vrcav i simpatičan. Baš kao i Đole… Glumci su sjajni, scene i kadrovi filma nezaboravni… Film ipak nije tužan iako nosi neku svoju setu… Uživala sam…

Crvena jabuka

11 апр

…samo malo tihe muzike u sobi…

Sad ili nikad?!

10 апр

… a to je bilo leto neko..vozio sam nekim kotarima na kraj sveta…nekim krajevima koje ni u ovoj pesmi ne mogu nazvati svojim…

I odjednom sam primetio kako putokazi kraj puta…kako tornjevi crkava…kako senke brda promiču u drugom pravcu..odjednom sam znao da se vraćam…ne znam kako ali sam znao zašto…I tek tamo u Žablju…na starom putu za Zrenjanin… zaustavio me jedan besni brkati milicajac…

“De ćeš ti sada“-rekao je

“Idem da zaprosim jednu devojku“-odgovorio sam..

Sad u pola četri ujutro?! -reče milicajac malo zbunjeno..

“Sada ili nikad“-rekoh ja

…pa dobro“ -završi milicajac …

“…pa dobro“ -reče i devojka  pod jednim mostom

 …nešto kasnije …svom srećom …

i eto to je ta pesma….

 Balasevic

Rani mraz u proleće

7 апр

Ljudi kupila sam karte za premijeru Đoletovog filma „Kao rani mraz“ u Sava Centru 20. aprila!!!

Film je snimljen je po knjizi Đorđa Balaševića „Nikolina priča o Vasi Ladačkom“.
Scenario, režija i muzika:Đorđe Balašević.
Glavne uloge: Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Mustafa Nadarević, Marko Makivić, Mira Banjac, Zijah Sokolović, Jovana Balašević, Peđa Bjelac, Danijel Kovačević, Ivan Đurić, Danica Jurčova, Radoje Čupić, Aleksa Balašević.
Ovo je uvod u film o Vojvodini:

„Vojvodina onakva kakva je… Plodna… Rodna… Različita…
Vojvodina, uvek tako vredna… Čista… Uredna…
Širom otvorena, kao kuća spremna za svatove…
Sa muzikom sa sve četiri strane, i još malo pride, za svaki slučaj…
Sva protkana akcentima, kao šareni panonski svadbeni peškiri…
Vojvodina, divna, radoznala… izmešana… slojevita… Aj’te, molim vas…
Zar ne zaslužuje i da bude u najboljoj formi?“

Jedva čekam 20. april!!!!

još jedan :)

5 апр

Nadam se da se niste ovako dobro proveli 😉

————————–

Kaže zet tasti:

– Vi tako dobro izgledate… Bili bi idealan model za nekog kineskog slikara.

Tasta, sva ushićena, upita:

– A zašto baš kineskog?
– Pa, oni vole slikati zmajeve.

*****************************

Nedjeljna školska misa. Mali Franic kleci u ispovjedaonici…

– Sinko, što si zgriješio?
– Velecasni, u srijedu sam poslije škole iza šupe imao s jednom djevojkom intimne odnose!
– Sinko, pa bez svetoga sakramenta, to je smrtni grijeh. Koja je to bila djevojka ?
– Velecasni, ne smijem vam reci…
– Je li to bila Ivanka Martinova?
Velecasni, obecao sam…
– Je bila Marica Ferdina?
– Velecasni, šutim kao grob…
– Da nije slucajno bila udovica Jožefa?
– Velecasni, moja su usta zašivena…
– Pa nisi valjda s Terezom Francickom?
– Velecasni, poštujte moje obecanje…
– Je li to možda bila Micika Filipova?
– Velecasni, prije cu se dati ubiti…
– Sinko, tebi nema pomoci! Za kaznu, tri mjeseca ne smiješ u crkvu.

Idi sad…

Vrati se Franic natrag u klupu gdje ga ceka njegov najbolji prijatelj
Ive.
– I, koliko si dobio?
– Tri mjeseca poštede i pet novih imena seoskih slobodnijih ……

*********************************************************

Pita sinčić oca:

– Tata, kada prestaje medeni mesec?

– Onda, sinko, kada čovek prestane da pije sa ženom i počne da se opija zbog nje.

*********************************************************************

Nesretno oženjen čovek vraća se kući i sasvim pijan
Žena mu otvara vrata, a on kaže:
‘Dakle, ja stvarno nemam sreće.’
‘Kako to?’
‘Cijelu noć sam pio da te zaboravim, a sada te vidim duplo!’

*************************************************

-Haso danas sam ti spasao zenu od silovanja!
-Hvala ti puno, a kako se to desilo?
-Uspeo sam da je nagovorim.

*************************************


April…

2 апр

Vragolasti april ušao je na prstima u naše sive, mračne

živote. Zamirisao na zumbule i nevene.

Grli nas promrzle i sive, zavodi i razbuđuje.

Purpurni prolećni dani golicaju osmehe.

Klijaju u nama zaspale želje, plave i nežne kao ljubičice.

Bujaju sokovi života iz mračnih pukotina uspavanih snova.

I dok sve živo pupi i cveta, u naše zenice opet se useliljava

sunce, kao bezbrižni stanar u oronulu kuću.

Da širom otvori stare prozore i pusti muziku u zaspalo srce.

Dragi blogeri, želim vam srećan, šaren i veseo  Uskrs!!!