Архива | 9:47 pm

Blogeri u mom oku

7 мар

Ponekad sanjarim o vama moji blog drugari… Zamišljam vas u nekom dalekom svetu, svakoga u nekoj posebnoj priči…
Evo nekih slika:

Exxxa vidim kako kupuje Zabavnik na trafici,  šarmira prodavačicu,vodi decu u školu i žuri po kišnoj ulici, navlačeći okovratnik ka bradi, da se zaštiti od vetra i pevuši nešto, čini mi se da je Azra u pitanju, čujem samo melodiju, Štulić… ili nešto slično…
????

Sanjar sedi u nekom lokalu i nezainteresovano gleda prolaznike, kao da negde u polu snu pored kafe i dima cigarete pokušava da isplanira dolazeći dan, hvatajući u prolazu vlasi neke raspuštene kose, ko zna čije…


Slavko zavaljen u fotelji čita neku debelu literaturu, pravi se zanet i nezainteresovan dok ispod trepavica merka neku zgodnu studentkinju u čitaonici nekog fakulteta.


Stevo kupuje pivo u obližnjoj radnji, a zatim polako broji korake do svoga stana, u glavi premotavajući neku priču koju je nedavno pročitao dok ga gurkaju u prolazu komšinice koje on ne bi inače ni primetio… Stevo zaboravlja na priču i ćaska sa zgodnom komšinicom.

Als čita neku filozofsku literaturu, dok mu deca galame u drugoj sobi, i već ustaje da vidi o čemu se radi kad ga povuče nova zanimljiva rečenica, i on se vraća u svoju fotelju.

Arčibald sedi u nekoj kafani, sluša setne zvuke violine, i pogled mu već odlutao u ko zna koje predele sećanja, kad pesma poruši njegove brane i on baci čašu uz prasak i počinje da peva, sa ciganima.

Ivan piše neku priču, leti prstima po tastaturi, onda zastane, skine naočari… Zamisli se… I osmeh razvuče kao dete, dok rukama mazi dirke, u glavi pravi skice priče i zadovoljno gricne usnu kad smisli dobar kraj.

Duda šeta kroz Dunavsku, sa nekim drugaricama i smeje se i priča o nečemu zanimljivom, i Leci sa njom ide u kupovinu, dok predivni Novi Sad zasenjuje moj pogled i ne vidim gde su se izgubile dve drugarice, negde na Trgu Slobode  ili možda u Dunavskom parku…

Doli sipa tursku kafu u one malene šoljice, a na svakoj tacnici po jedan stručak ljubičica, onih sitnih plavičastih i miris cveća na trenutak zapljusne miris tople kafe, i samo zažmurim i čujem priču, o nekom dalekom kraju u Dolinoj mašti…

Afrodita se vraća iz kupovine, sa buketom visibaba, otključava stan i cveće stavlja na sto, a onda uzima malenu vazu i aranžira bele pupoljke, dok u sobi čujem zvuk muzičke kutije i vidim balerinu koja se vrti…


Sarah šeta po kiši, dlanovima sakuplja kapljice, a onda odjednom vadi crveni kišobran i blještavo razbija sivilo dana i vrti se na ulici dok kišobran kao da leti u onom vrtlogu kao veseli crveni ringišpil.

Kokica sprema večeru i baš je rešila da počasti Mangupa nekim novim specijalitetom, dok klinci donose poklon koji su joj spremili za dan žena, i ona sva u suzama otvara paket, a onda veselo priča  šta je ona jednom  Kraljici majci poklonila i ljubi ih sve po redu.


Zelena vidim kako pleše, uz neku pesmu sa nekim njoj dragim, a onda vidim kako jede jagode iz neke činijice na pultu i umače u šlag… obavezno šlag…

Veca pravi aranžman od nekog poljskog cveća i neka čipkana jastučnica stoji joj na krevetu, crna sa nekim karnerčićima i ona naslanja glavu, dok posmatra svoje delo, a onda uzima prah, onaj zlatni što cvećarke prskaju po buketima i baca ga, dok čestice zlata lete, po sobi, kao prašina…
p.s. Izvinjavam se onima koje nisam pomenula zbog nedostatka vremena i malo umora, izvinjavam se onima koje sam pogrešno „oslikala“, izvinjavam se svakom pogrešnom tumačenju koje sam dala… To je moj pogled na vas… kroz trepavice… A sad mi kažite kako vi  mene vidite ???