Архива | март, 2010

Anegdote o poznatima – Verdi

29 мар

„Italijanski kompozitor Verdi je stanovao preko puta opere u današnjem Hotelu Ambasador. Na putu ka operi susreće jednog uličnog orguljaša koji je bezvoljno okretao svoj vergl, a iz njega je u talasima proizlazila melodija iz „Rigoletta“ „La donna e mobile“.

Maestro baci par novčića u njegov šešir i naredi mu da tu melodiju sporije svira. Sledećeg dana kada je Verdi prošao pored njega, čuo je da melodiju korektno svira. Okrenu se kako bi ga pohvalio, ali zastade. Orguljaš je imao na vratu natpis na kojem je stajalo: „Učenik Giuseppa Verdija!“


Još malo smeha :)

25 мар

Idu dve plavuse ulicom i nadju malo ogledalo. Uzme ga prva,pogleda i kaze:
„Jao, gle, moja slika!“
Druga uzme ogledalo iz njenih ruku pogleda i kaze: „Jao sto si ruzna!“

**********************

Sastali se Englez, Francuz i Crnogorac, pa razgovaraju o osobinama svojih žena. Englez kaže:
– Mojoj ženi, kad jaše konja, noge vise do zemlje, ne zato što je konj nizak, već zato što ona ima duge i vitke noge.
Francuz kaže:- Kad dodirnem prstima jedne ruke drugu ruku, mogu obuhvatiti svoju ženu oko struka, ne zato što imam duge prste, već zato što joj je tako tanak struk.
Na to će Crnogorac:- Ja kad pođem na posao, lupim svoju ženicu po du*etu i njoj se du*e trese sve dok ja ne dođem s posla, ne zato što ona ima veliko du*e, već zato što se ja brzo vratim s posla.

************************************************

Mladi par odlučio da se venča. Ali dođe do nesreće i oboje poginu pred venčanje. I sad oni su u raju i pitaju Svetog Petra da li bi mogli nekako da se venčaju, pošto bi i im to mnogo značilo, jer se mnogo vole. Sv. Petar kaže da se niko do sad nije venčavao u raju, ali ako su sigurni da to žele neka odu kod Boga. Odu oni kod njega i ispričaju mu svoju priču, ali Bog im reče da sačekaju nekih 5 godina i  onda da mu se jave.
I prođe 5 godina… Oni ponovo kod Boga, ali Bog im opet reče da sačekaju još 5 godina i biće sve gotovo. Evo i njihove 10. godine u raju, odoše kod Boga, i on kaže:
„Može! Biće venčanja, ja častim sve!
I eto, živeše oni nekih godinu dana… Zatim počeše svađe i pošto više ne mogu da se podnose, odoše do Boga da mu kažu da žele razvod.
Bog im reče: „Trebalo mi je 10 godina da nađem popa u raju… Šta mislite koliko će mi trebati da nađem advokata!? “

*********************************************************************

Muž i žena spavaju. Usred noći odjednom se začuje neka buka spolja. Žena se prene iz sna i poče da viče: “ Jao, to mora da je moj muž!“
Čovek iskoči iz kreveta i sav unezveren i kao od majke rođen pobeže kroz prozor. Nakon par minuta, vraća se, sav izgreban, penje se u spavaću sobu i dere se na ženu: “ Objasni mi šta ti znači ono „to mora da je moj muž“- pa ja sam ti muž!“
„Prvo ti meni da objasniš što si onda bežao!“

*******************************************

P: Šta je čvarak?
O: Bombona od svinje.

************************

Bloger: TO ŠTO NEMAM BAŠ NIKAKVU IDEJU NE ZNAČI DA NE MOGU DA BLOGUJEM O TOME !!

Nekako s proleća…

21 мар

Došlo nam i proleće! Vratilo se sunce, a sa njim i dobro raspoloženje! Koliko smo ga čekali, a opet nas je prosto zateklo nespremne! Udahnite ga! Zagrlite ga za dobrodošlicu! Setite se ovih dana nekih dragih dalekih proleća.U svakom od nas čuči ono dete koje je nekad trčalo po parkovima, koje je gledalo laste i vozilo bicikl ili trotinet.  Pustite to dete da se smeje, da potrči…Skupite brige u džepove i prospite ih uz put. Jer proleće je najlepše na svetu, a premalo puta doći će u naše živote.  Uhvatite ga bar na trenutak! Nemojte da ga prespavate!

Žene

16 мар

R E K L I   O   Ž E N A M A :

Svaka žena je bespomoćna dok joj se ne osuši lak na noktima

– Burt Reynolds

Treba ženiti samo lijepe žene. Inače ne postoje nikakve šanse da ih se riješimo

– Rod Stewart

Mojoj ženi je svejedno što radim bez nje toliko dugo dok se pri tome ne zabavljam

– Jerry Seinfeld

Ne bi reka da su sve žene iste, ima ih i gorih

– Stipe iz Muća (kod Splita)

Tko u braku ne poludi taj stvarno nije normalan

– Princ Charles

Oni koji o ženama uvek dobro govore, ne poznaju ih dovoljno.Oni koji o njima samo loše govore, ne poznaju ih nikako

– G. Pigault Lebrun

Bolje je biti dobro obješen nego loše oženjen

– Shakespeare

Moja prva žena je umrla jer je pojela otrovne gljive. Druga žena je preminula jer je također jela otrovne gljive. Treću sam udavio jer nije htjela jesti gljive

– Henrik VIII (ili VII)

Žena ti kaže „Idi k vragu!“. Ti odeš, a ona te i tamo dočeka

– Dante Alighieri

Lijepe žene su stvorene za muškarce koji nemaju mašte,

a pametne za one koji nemaju sreće!

– Casanova

Dobro otvori oči kad se ženiš, poslije ih zatvori

– Shakespeare

Nije zanimljivo ono što vam žene kažu, zanimljivo je ono što prešute

– Shakespeare

Muškarac je sretan sa bilo kojom ženom dok je ne zavoli

– Petrarca

Ne može muškarac varati ženu onoliko koliko se žena može praviti da mu je vjerna

Zdravko Mamić

Nisam primjetio da mi se žena davi. Urlala je kao obično

– Željko Rogošić

Žene imaju PROBLEM za svako rješenje!

– Stephen W. Howking

Kažite mi uzrok: znam da se iza njega skriva žena

– Beaumont

Kako da razumijem ovo: „Ubiti se zbog jedne žene?“ A gdje su sve one ostale?

– Tin Ujević

I ZA KRAJ…

Ja sam sve svoje probleme sa ženama riješio!

Sir Elton John


Vreme za osmeh 1. deo

14 мар

Vraća se muž kasno kući, vidi ženu u krevetu i uvuče joj se ispod jorgana.

„To si ti dragI?“

„Ne, to sam ja – tvoj muž“

———————————-

Vrti se Mujo po kuci sav potišten, nešto ga muci. Primijeti to Haso i pita ga: „Pa što ti je Mujo, što si tako potišten?“ „Šuti, Haso, silovao me medvjed.“

„Uf, nezgodno, pa jel boli?“

„Ahhh, kako ne bi boljelo? Ne piše, ne javlja se“

———————————————————-

Razgovaraju Nemac, Francuz i Crnogorac kako se po njihovim obicajima vodi
ljubav. Kaze Nemac:
* Mi imamo dve odvojene sobe i kad ja pozelim da vodim ljubav, kucnem joj u zid
i zena odmah dode. Tako i ona kucne meni kad ona pozeli.
Francuz kaze:
* Ma to nije romanticno! Mi imamo francuski krevet i svako svoju polovinu. Kad
ja pozelim nju, ona prede kod mene i obrnuto…
* A vi u Crnoj Gori? – pitaju Crnogorca.
* Pa, evo ovako: ja ti citav dan sedim pod Lovcen, a zena obraduje bastu…Kad
meni dode, ja samo zviznem u dva prsta – eto ti nje trkom.
* Aha! A kad ona hoce? – pitaju Nemac i Francuz.
* E, ona ti vazda oblece oko mene i pita: Zviznu li ti, il se mene ucini?

————————————————————————————–

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina:
– Bože… što ovo vreme leti!

– Bome imaš pravo. Eto dva puta poše*iš ženu i prodje godina.

——————————————————————————–

JEDNOG DANA ŽENA KOJA JE BILA NEZADOVOLJNA SVOJIM AUTOM REČE MUŽU:

IZNENADI ME I ZA ROĐENDAN MI KUPI MAKINU KOJA OD 0 DO 100-tke STIGNE ZA 4 SEKUNDE

I NEKA BUDE U CRNO-METALIK SIVOJ BOJI!

BILA JE SVA U IŠČEKIVANJU, KAKO SE BLIŽIO ROĐENDAN ….

A MUŽ JOJ JE NARAVNO ISPUNIO ŽELJU !!!

————————————————————————————————————————–

Šta kaže muškarac (s obzirom na nacionalne, verske, politicke i mentalne preferencije) svojoj ženi, kada mu ona sa koferom u ruci objasni da ga
ostavlja zbog drugog:

Ateist:             Ne verujem.
Budista:          Samo da si ti srećna…
Katolik:          Ja sam kriv.
Jevrej:            Vratiću ti!
Pravoslavac:  Samo da je naš!
Agnostik:       Zašto nemaš obojicu?
Musliman:     Jedna manje-više.
Melankolik:   Ubiću se!
Kolerik:          Ubiću te!
Apatik:           Dobro…
Pesimista:      Znao sam!
Optimista:      Uzmi ključ, za svaki slučaj…
Realista:         To je moj kofer!!!
Naivac:           Kad se vraćaš?
Racionalist:    Nemaš argumenata!
Skeptik:          Jesi sigurna?
Romantik:      Ali, ja te volim!
Filosof:           Zašto baš danas?
Pravnik:         To će te puno koštati!
Bankar:          To će me puno koštati!
Japi:               Kolika mu je plata?
Liberal:          Konačno slobodan!
Komunist:      Dužan sam da te delim.
Zelen:             Idi biciklom!
Socijaldemokrata: Poštujem tvoju odluku…
Slovenac:        Samo da nije Hrvat!
Hrvat:             Samo da nije Slovenac!
Albanac:         Samo da nije Srbin!
Srbin:             Marš u pi*ku materinu !!!!!!

Mnoge vatre sam ložio i mnoge vode zamutio…

13 мар

Da li postoji slika koja u vama zavrti ringišpil? Nešto što vam baš uzburka misli? Možda je to scena iz nekog filma, ili strofa neke pesme… Volela bih da mi to otkrijete, ako želite… Ne morate puno da pogađate, kod mene je to uvek Đole 🙂 I uvek je to druga pesma… Danas je ova:

Snio sam onda krevet, sav u čipkama

obesnu igru vatre,

sklopljene šalukatre

na uzglavlju ruža u intarziji

pod kojom smo se mazili…


Ne znam razlog, ali ovih dana svetlost igra neku posebnu igru u mojim mislima, senke se lelujaju… I vatra greje… Možda sam opet zapala u neke „mutne predele“ koje samo ja umem da zamutim… Al nema veze…  Važno je da slike ostaju…

Blogeri u mom oku

7 мар

Ponekad sanjarim o vama moji blog drugari… Zamišljam vas u nekom dalekom svetu, svakoga u nekoj posebnoj priči…
Evo nekih slika:

Exxxa vidim kako kupuje Zabavnik na trafici,  šarmira prodavačicu,vodi decu u školu i žuri po kišnoj ulici, navlačeći okovratnik ka bradi, da se zaštiti od vetra i pevuši nešto, čini mi se da je Azra u pitanju, čujem samo melodiju, Štulić… ili nešto slično…
????

Sanjar sedi u nekom lokalu i nezainteresovano gleda prolaznike, kao da negde u polu snu pored kafe i dima cigarete pokušava da isplanira dolazeći dan, hvatajući u prolazu vlasi neke raspuštene kose, ko zna čije…


Slavko zavaljen u fotelji čita neku debelu literaturu, pravi se zanet i nezainteresovan dok ispod trepavica merka neku zgodnu studentkinju u čitaonici nekog fakulteta.


Stevo kupuje pivo u obližnjoj radnji, a zatim polako broji korake do svoga stana, u glavi premotavajući neku priču koju je nedavno pročitao dok ga gurkaju u prolazu komšinice koje on ne bi inače ni primetio… Stevo zaboravlja na priču i ćaska sa zgodnom komšinicom.

Als čita neku filozofsku literaturu, dok mu deca galame u drugoj sobi, i već ustaje da vidi o čemu se radi kad ga povuče nova zanimljiva rečenica, i on se vraća u svoju fotelju.

Arčibald sedi u nekoj kafani, sluša setne zvuke violine, i pogled mu već odlutao u ko zna koje predele sećanja, kad pesma poruši njegove brane i on baci čašu uz prasak i počinje da peva, sa ciganima.

Ivan piše neku priču, leti prstima po tastaturi, onda zastane, skine naočari… Zamisli se… I osmeh razvuče kao dete, dok rukama mazi dirke, u glavi pravi skice priče i zadovoljno gricne usnu kad smisli dobar kraj.

Duda šeta kroz Dunavsku, sa nekim drugaricama i smeje se i priča o nečemu zanimljivom, i Leci sa njom ide u kupovinu, dok predivni Novi Sad zasenjuje moj pogled i ne vidim gde su se izgubile dve drugarice, negde na Trgu Slobode  ili možda u Dunavskom parku…

Doli sipa tursku kafu u one malene šoljice, a na svakoj tacnici po jedan stručak ljubičica, onih sitnih plavičastih i miris cveća na trenutak zapljusne miris tople kafe, i samo zažmurim i čujem priču, o nekom dalekom kraju u Dolinoj mašti…

Afrodita se vraća iz kupovine, sa buketom visibaba, otključava stan i cveće stavlja na sto, a onda uzima malenu vazu i aranžira bele pupoljke, dok u sobi čujem zvuk muzičke kutije i vidim balerinu koja se vrti…


Sarah šeta po kiši, dlanovima sakuplja kapljice, a onda odjednom vadi crveni kišobran i blještavo razbija sivilo dana i vrti se na ulici dok kišobran kao da leti u onom vrtlogu kao veseli crveni ringišpil.

Kokica sprema večeru i baš je rešila da počasti Mangupa nekim novim specijalitetom, dok klinci donose poklon koji su joj spremili za dan žena, i ona sva u suzama otvara paket, a onda veselo priča  šta je ona jednom  Kraljici majci poklonila i ljubi ih sve po redu.


Zelena vidim kako pleše, uz neku pesmu sa nekim njoj dragim, a onda vidim kako jede jagode iz neke činijice na pultu i umače u šlag… obavezno šlag…

Veca pravi aranžman od nekog poljskog cveća i neka čipkana jastučnica stoji joj na krevetu, crna sa nekim karnerčićima i ona naslanja glavu, dok posmatra svoje delo, a onda uzima prah, onaj zlatni što cvećarke prskaju po buketima i baca ga, dok čestice zlata lete, po sobi, kao prašina…
p.s. Izvinjavam se onima koje nisam pomenula zbog nedostatka vremena i malo umora, izvinjavam se onima koje sam pogrešno „oslikala“, izvinjavam se svakom pogrešnom tumačenju koje sam dala… To je moj pogled na vas… kroz trepavice… A sad mi kažite kako vi  mene vidite ???

Proleće? Još malo…

5 мар

Da li primećujete kako vreme leti? Izmiče pod prstima kao marama od svile.

Prosto ne mogu da verujem da već miriše i toliko čekano proleće… Osećate li ga?!

U ovim danima pred 8.mart, šarene se zumbuli i ljubičice na svakom koraku… Samo zbog toga volim taj glupi praznik. Volim u prolazu da udahnem miris zumbula…

Nikako da nađem vremena da odem do pijace i kupim visibabe… A više puta sam ih sebi obećala… Uveče, kad se vraćam kući već mi nije do života… Prosto ne mogu da dočekam vikend…Kad uvek imam neke obaveze… Pa sve u krug…

Jurcam po tmurnom kalendaru i ne stižem da udahnem trenutak. Nedostaju mi neke proste sitnice. Pijuckanje kafe po nekoliko sati…Čitanje pred spavanje, zaspim odmah jer sam hronično umorna… Ushićenje  poznatom pesmu na radiju… Ćaskanje sa komšinicama…Pravljenje kolača… Kokice …Šetnja bez trčanja i gledanja na sat… Aerobik sa drugaricama… Milion glupih rituala za koje uopšte više nemam vremena. Sve mi je nekako bezukusno i sivo. I snovi su mi prazni…Više i ne sanjam šarene leptire… Glasove od kojih se ježi koža…Mesečinu… Ni reči koje se mrse u kosi i ponekad mirišu na jastuku… Kao proleće…

In memoriam Moma K. :(

3 мар

I baš kad sam nedavno uzela da čitam Pavica umre čovek… Prošle nedelje uzela priče Mome Kapora… Kakva čudna slučajnost… jutros sam čitala… a sad…

…Na blagom septembarskom suncu, Beograd se lenjo umiva kao veliki sanjivi mačor…
Zahvati levom šapom Savu – opere Novi Beograd!
Zahvati desnom Dunav, pa spere sivu skramu sa starih zdanja od Kalemegdana do Slavije.
Strese sa sebe skele i pokaže svojim građanima da nisu tikve bez korena; da potiču od Beograđana koji su umeli da podignu palate, koje svojom neoklasičnom lepotom mogu da se mere sa najlepšim zgradama Beča i Pariza.
Razgrne, zatim, sećanje i otkrije da su ga pola veka namerno posipali pepelom i čađu kao Pepeljugu, samo da ne stigne na veliki bal ostalih evropskih gradova – samo da izgubi pamćenje i zaboravi ko je i kakav je nekada bio…
Čak je i nova bakarna kupola na Hramu svetog Save pozelenela od zadivljenih pogleda onih koji nas vole!
Srećom, crkva je na vreme odvojena od države, jer bi, sigurno, i ona u međuvremenu propala, kao i tolike druge stvari koje su bile pod državnom zaštitom.
Beograd je ove jeseni toliko lep, da bih čak i ja rado živeo u njemu!

Noć

…Stižemo u Beograd privučeni obećanjima koje smo dali sebi, stižemo, ma šta se posle dogodilo sa nama: prelazimo preko velike mutne reke, stižemo peške, vozom ili kamionom, na krovovima teretnih vagona i u prašnjavim autobusima, stižemo u našu veliku avanturu, znajući da će nas Beograd primiti, baš kao što neki dobroćudni rodjak otvara vrata svoje kuće i kaže nam da se raskomotimo.
I „gde čeljad nije besna i kuća nije tesna“ pa kako nam bude – stižemo, dakle, znajući da će nas ove ulice na kraju krajeva ipak primiti, baš kao i sve one pre nas što su dolazili da potraže zaštitu, sreću, krov nad glavom, posao, hleb i ime.
Stižemo kao bezimeni došlaci sa zavežljajima punim narečja našeg starog kraja, potucamo se i borimo, a onda, jednoga dana, počinjemo da radjamo rodjene Beogradjane; one koji će se uskoro smejati našem akcentu – dugonoge i dugovrate devojke maznog izgovora i visoke mladiće, buduće košarkaše „Zvezde“. Radjamo sami sebi korenje u ovom vetrovitom gradu, koji je, najzad, postao naš!

…U Beogradu se godinama susrećemo sa komšijama, a ne znamo ni ko su, niti kako se zovu! Zujimo u liftovima lice uz lice, a ne progovaramo ni reči. Na ulici se ne pozdravljamo. U kakvom to svetu živimo?
U moje susedstvo došla je baba iz nekog dalekog sela, da prezimi kod sina, majstora. Kako izađe iz kuće, pozdravlja sve koji naiđu:
– Dobra dan, kako ste?
Svi misli da je luda i zagledaju je sa čuđenjem. A ona je trenutno jedina lepo vaspitana žena u Beogradu. „Šta je ovo, sine, niko ne otpozdravlja?“, pita me i ne može da dođe sebi od čuda.
„Kakav je ovo narod?“ Ne umem da joj odgovorim…
– Zdravo, baba! Kako si?
– A, eto, pomalo…
Mislim da bi svet kojim smo nezadovoljni trebalo početi popravljati najpre od tog naizgled tako nevažnog pitanja „kako si?“, koje je sasvim izgubilo smisao. Počnimo, dakle, da se zaista zanimamo kako su naši bližnji, saslušajmo ih pažljivo i potrudimo se da ih shvatimo. Možda je u tome izlaz.

neizrečeno…

1 мар

Opet sam snio crni procvetali dud,

i nekog dragog što me čeka odnekud…

Ključ skriven iznad dovratka,

još jedan simbol povratka,

suviše toga da bi bilo podudarnost…

Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima…

Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost…

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije…

sve spiskano i stečeno…

Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrh Kalvarije

samo neizrečeno…

Sve ređe srećem ljude iz svog plemena,

zamiču redom s one strane vremena…

Senke im tamnije od njih,

bez keca pred poslednji štih,

nisam baš znao da im javljam dobre vesti…

Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti,

u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti…

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije…

sve spiskano i stečeno…

Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije

Samo neizrečeno..

BALASEVIC DJORDJE