Noć mi miriše na tvoje snove…
Bude se zaspale melodije nekih dalekih reči
Koje si jednom izgovorio…
Pomalo grebu, pomalo miluju
Bole i prijaju istovremeno…
U meni se rađaš kao prezrela želja
Klijaš u njivi zavejanoj
Ispunjavaš me mesečinom
I plače mi se, i smejala bih se kao pijana.
I dok u meni plešu vetrovi
Mrazevi šaraju prozore noći
Grudi mi tople od tvojih snova
Volim te i mrzim istovremeno.
Advertisements
malabreskva
🙂 🙂 🙂
😉
Bliži se proleće, jupi 😉
Da nije takvih osećanja ljubavne pesme onda ne bi ni postojale 😉 Divna pesma.
Hvala Exxx, da nije tuge, ne bi se cugalo 😉
Auuu breskvice, alaj ti je ova lepa 🙂
Emocije na prelazu godišnjih doba…
Lepa pesma 🙂
😉 Još visibabe fale 🙂
tvoja noc je daleko od obicne krajnje-zimske noci.
topla je, setna i trazi krila za neke nove prolecne noci
uz poljupce pored bucnog potoka i ruke sto te greju od blagih mrazeva.
tesko da mogu biti ja, ptica sto ce kroz noc na sever preleteti
poljupcima i rukama od svih nedaca sakriti
jer romantik ne umem da budem ja
a i hladno mi pored potoka,
nesto vuce promaja sa svih strana 😀
tvoji stihovi na stihove kroz komentar me inspirisu
🙂 Ivane ja ću te načisto iskvariti 🙂 Vidiš da si još malo pa romantik 😉
„U meni se rađaš kao prezrela želja“
zamislih trešnju, sočnu, da puca…
lijepo opisano Breskvice 🙂
A može i breskva ? 😉