Moja draga koje više nema…

10 јан

Bila sam danas na groblju. Baki smo davali godišnjicu. Nekako me rastuži i sama pomisao na moju baku. Eto, danas te ima, sutra te nema. I prolazi vreme…

Nedostaje mi. I često mi se dešava da zaboravim da je više nema. Pa kad se setim, uvek me to nekako prenerazi… Želela bih da sva deca sveta imaju takvu baku, da svako oseti tu bezgraničnu ljubav. Mislim da sam joj ostala dužna, nisam joj pokazala koliko je volim.

O, svi su mrtvi odneseni
Brsljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su reseni
Al divna ludost ko oreol jos rominja oko njih…

Advertisements

24 реаговања to “Moja draga koje više nema…”

  1. Exxx јануар 10, 2010 у 4:14 pm #

    Imam i ja jednu takvu baku pored koje sam odrastao i koja me je očuvala, još uvek je živa a izgleda da je došla do kraja svog puta…

    U ljubavi nema dužnika, tvoja bakica je znala da je ti voliš…

    Neka joj je večna slava 😉

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:20 pm #

      Eh, krivo mi je što smo se poslednje godine njenog života videle svega dva-tri puta, i što je nisam zvala češće i… Sve ono „mogla sam…“

  2. IvanB. јануар 10, 2010 у 7:05 pm #

    Sve dok je u tvom srcu neće nestati.

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:16 pm #

      To je neka uteha, koja mene pomalo boli… Ali tako mora biti. Svi smo mi vremenski ograničeni.

  3. dudaelixir јануар 10, 2010 у 8:27 pm #

    Ja sam imala dve bake koje su bile divne! Sa jednom smo živeli u zajedničkom domaćinstvu, a druga je mamina mama i kod nje sam ja puno vremena provela!

    Divno je imati baku i znam, po mojim roditeljima, koliko su ih deca volela. Kada su poginuli, moja mladja ćerka je imala 6 godina a starija 10. Na žalost, ova mladja ih se slabo seća! No, ima puno fotki sa njima, pa može da ih gleda, kad god poželi! 🙂

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:15 pm #

      Divno je imati uspomene, eto ja pomišljam kako moja sestra od ujaka nije baku ni upoznala. Živeli su daleko, a ona je mnogo mladja i retko je vidjala… Ista osoba nam je baka, a sasvim drugačija sećanja imam ja od moje sestre.

  4. stevo јануар 11, 2010 у 1:52 am #

    Čini mi se da već dvadesetak godina vodim računa o porodičnoj grobnici. Tamo su deda i baka (ćaletova strana) pa onda ćale i keva. Taman još ima mesta za mene i burazera i naravno da šćera preuzme brigu oko svega. Znaš, oni kojih više nema, tu su negde oko nas i tako nam manje nedostaju, premda…

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:13 pm #

      Stevo, ipak ćete na kraju svi biti zajedno. Eh, tužnog li mesta.

  5. SanjaKokica јануар 11, 2010 у 8:09 am #

    Ja sam dosta mala bila kada je jedna baka umrla, malo veća kada je deda…on mi nedostaje, bio je otkačen, voleo se zezati. Sa drugom bakom i dedom nisam bila bliska, nismo ih često vidjali. Šteta, to je veliko bogatstvo i vidim i po svojoj deci koliko im to znači … čuvaj uspomenu, breskvice i ne osećaj se dužnom, tu je ona negde i oseća tvoju ljubav, ja iskreno verujem u to 🙂

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:12 pm #

      Ma znam Kokice, al uvek pomislim „mogla sam …“ i „što nisam“…

  6. dollybel јануар 11, 2010 у 10:29 am #

    meni ne osta ni slika od nje
    neko ih sve u potpalu baci…

    ali žive oni
    u nama
    vječno.

  7. zelenavrata јануар 11, 2010 у 1:18 pm #

    Meni su oni u srcu i nisu mrtvi. Zive u meni!

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:11 pm #

      Ne znam da li bih to mogla tako reći… Uspomene ostaju, ali sve su bleđe, vreme ipak čini svoje.

  8. milininsvet јануар 11, 2010 у 1:32 pm #

    Bila sam te velike srece da su me moji bake i deke pratili kroz zivot dosta dugo,docekali su svi praunuke i sve su mi dali sto se dati moze;Ljubav sam dobila od svih,Talenat od bake Umetnice,Spretne ruke od dede Majstora,Veselo srce od dede Veseljaka i Vestinu zivljenja od bake Domacice.Otisli su spokojni ali jos ponekad navrate da provere kako mi je, u mojim snovima…Bas sam se raspekezila..

    • malabreskva јануар 11, 2010 у 6:10 pm #

      Možda ovo vreme paznika nekako podseti na drage ljude kojih više nema

  9. magi јануар 11, 2010 у 3:47 pm #

    ja mislim da je ona sigurno znala koliko je volis… hvala za pesmu

  10. nektarina јануар 11, 2010 у 10:28 pm #

    Ja još uvek jednim delom odbijam da poverujem da je nema… Sve je tamo gde je živela protkano njom…

    • malabreskva јануар 12, 2010 у 8:34 pm #

      I ja to stalno zaboravljam. I kad se setim, uvek me to rastuži i iznenadi.

  11. veshtichanstvena јануар 12, 2010 у 3:17 pm #

    Posle svega…ostala je samo sreća jer sam ih imala, poznavala, volela, voleli su me…Moji dragi, kojih više nema….

  12. Archibald57 јануар 13, 2010 у 9:42 am #

    Kad umre neko kga smo voleli, uvek mislimo da im nismo dali dovoljno ljubavi. To je samo zato što ljubavi nikad nije dovoljno, koliko god da je dajemo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: