Moja draga koje više nema…

10 јан

Bila sam danas na groblju. Baki smo davali godišnjicu. Nekako me rastuži i sama pomisao na moju baku. Eto, danas te ima, sutra te nema. I prolazi vreme…

Nedostaje mi. I često mi se dešava da zaboravim da je više nema. Pa kad se setim, uvek me to nekako prenerazi… Želela bih da sva deca sveta imaju takvu baku, da svako oseti tu bezgraničnu ljubav. Mislim da sam joj ostala dužna, nisam joj pokazala koliko je volim.

O, svi su mrtvi odneseni
Brsljan je davno prekrio stih
Od zla i briga su reseni
Al divna ludost ko oreol jos rominja oko njih…

24 реаговања на “Moja draga koje više nema…”

  1. Exxx 10 јануара, 2010 у 4:14 pm #

    Imam i ja jednu takvu baku pored koje sam odrastao i koja me je očuvala, još uvek je živa a izgleda da je došla do kraja svog puta…

    U ljubavi nema dužnika, tvoja bakica je znala da je ti voliš…

    Neka joj je večna slava 😉

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:20 pm #

      Eh, krivo mi je što smo se poslednje godine njenog života videle svega dva-tri puta, i što je nisam zvala češće i… Sve ono „mogla sam…“

  2. IvanB. 10 јануара, 2010 у 7:05 pm #

    Sve dok je u tvom srcu neće nestati.

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:16 pm #

      To je neka uteha, koja mene pomalo boli… Ali tako mora biti. Svi smo mi vremenski ograničeni.

  3. dudaelixir 10 јануара, 2010 у 8:27 pm #

    Ja sam imala dve bake koje su bile divne! Sa jednom smo živeli u zajedničkom domaćinstvu, a druga je mamina mama i kod nje sam ja puno vremena provela!

    Divno je imati baku i znam, po mojim roditeljima, koliko su ih deca volela. Kada su poginuli, moja mladja ćerka je imala 6 godina a starija 10. Na žalost, ova mladja ih se slabo seća! No, ima puno fotki sa njima, pa može da ih gleda, kad god poželi! 🙂

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:15 pm #

      Divno je imati uspomene, eto ja pomišljam kako moja sestra od ujaka nije baku ni upoznala. Živeli su daleko, a ona je mnogo mladja i retko je vidjala… Ista osoba nam je baka, a sasvim drugačija sećanja imam ja od moje sestre.

  4. stevo 11 јануара, 2010 у 1:52 am #

    Čini mi se da već dvadesetak godina vodim računa o porodičnoj grobnici. Tamo su deda i baka (ćaletova strana) pa onda ćale i keva. Taman još ima mesta za mene i burazera i naravno da šćera preuzme brigu oko svega. Znaš, oni kojih više nema, tu su negde oko nas i tako nam manje nedostaju, premda…

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:13 pm #

      Stevo, ipak ćete na kraju svi biti zajedno. Eh, tužnog li mesta.

  5. SanjaKokica 11 јануара, 2010 у 8:09 am #

    Ja sam dosta mala bila kada je jedna baka umrla, malo veća kada je deda…on mi nedostaje, bio je otkačen, voleo se zezati. Sa drugom bakom i dedom nisam bila bliska, nismo ih često vidjali. Šteta, to je veliko bogatstvo i vidim i po svojoj deci koliko im to znači … čuvaj uspomenu, breskvice i ne osećaj se dužnom, tu je ona negde i oseća tvoju ljubav, ja iskreno verujem u to 🙂

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:12 pm #

      Ma znam Kokice, al uvek pomislim „mogla sam …“ i „što nisam“…

  6. dollybel 11 јануара, 2010 у 10:29 am #

    meni ne osta ni slika od nje
    neko ih sve u potpalu baci…

    ali žive oni
    u nama
    vječno.

  7. zelenavrata 11 јануара, 2010 у 1:18 pm #

    Meni su oni u srcu i nisu mrtvi. Zive u meni!

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:11 pm #

      Ne znam da li bih to mogla tako reći… Uspomene ostaju, ali sve su bleđe, vreme ipak čini svoje.

  8. milininsvet 11 јануара, 2010 у 1:32 pm #

    Bila sam te velike srece da su me moji bake i deke pratili kroz zivot dosta dugo,docekali su svi praunuke i sve su mi dali sto se dati moze;Ljubav sam dobila od svih,Talenat od bake Umetnice,Spretne ruke od dede Majstora,Veselo srce od dede Veseljaka i Vestinu zivljenja od bake Domacice.Otisli su spokojni ali jos ponekad navrate da provere kako mi je, u mojim snovima…Bas sam se raspekezila..

    • malabreskva 11 јануара, 2010 у 6:10 pm #

      Možda ovo vreme paznika nekako podseti na drage ljude kojih više nema

  9. magi 11 јануара, 2010 у 3:47 pm #

    ja mislim da je ona sigurno znala koliko je volis… hvala za pesmu

  10. nektarina 11 јануара, 2010 у 10:28 pm #

    Ja još uvek jednim delom odbijam da poverujem da je nema… Sve je tamo gde je živela protkano njom…

    • malabreskva 12 јануара, 2010 у 8:34 pm #

      I ja to stalno zaboravljam. I kad se setim, uvek me to rastuži i iznenadi.

  11. veshtichanstvena 12 јануара, 2010 у 3:17 pm #

    Posle svega…ostala je samo sreća jer sam ih imala, poznavala, volela, voleli su me…Moji dragi, kojih više nema….

  12. Archibald57 13 јануара, 2010 у 9:42 am #

    Kad umre neko kga smo voleli, uvek mislimo da im nismo dali dovoljno ljubavi. To je samo zato što ljubavi nikad nije dovoljno, koliko god da je dajemo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: