Stranac

4 јан

Prođe jednom neki neznanac kroz vaš život. U ruci mu svetiljka kojom vam na tren obasja dušu. Ode on svojim putem, jer mu vi ne značite ništa, a vas odjednom zaboli mrak. Žmirkate zbunjeno i uplašeno.  Pipate po mraku, tražeći put do svoje duše.. Grebete po sećanju tražeći gde ste je zakopali. Pulsira pod prstima srce deteta i bride pukotine minulih godina. Iako znate da je taj stranac odavno nestao u pomrčini, još u očima blješti ona svetlost.Možda će proći godine dok neko novo svetlo ne obasja ponore u vama. Možda ćete ih i zatrpati prašinom izmrvljenih strahova. I nikada se nećete pronaći. Jer oči se vremenom naviknu na mrak. I mesečina iscuri iz očiju.

Advertisements

28 реаговања to “Stranac”

  1. SanjaKokica јануар 4, 2010 у 10:49 pm #

    Breskvice, ovo je tvoja predivna zavrzlama ali ne dozvoli da se oči naviknu na mrak!!! Ne, nikako!!! Pusti nekog drugog stranca da upali sveću nade u tvojoj duši. Zatrpaj ponore u sebi nekom novom srećom, pruži šansu i nekome ko kao prolaznik izgleda…možda i nije…ali to nećeš znati ako ne dozvoliš da upali sveću, zar ne?

  2. malabreskva јануар 4, 2010 у 10:50 pm #

    Hvala ti puno draga Kokice! Problem je izgleda u nestašici fenjera, jer mnogo je prolaznika a svetlosti nigde 🙂 A šanse ću da pružam, samo ne zavisi od mene da li će svetlost da zasija 🙂

    • SanjaKokica јануар 5, 2010 у 7:21 am #

      …znači, fenjeri bi bili unosan biznis!!! 😉 Mislimo mi na tebe i da te svetlost obasja 🙂

  3. stevo јануар 4, 2010 у 11:11 pm #

    Eto, vidiš Breskvice, ja uvek imam uza se baterijsku lampu, čak i rezervne baterije, ali dogadjalo mi se da ni za dana ne vidim…

    • malabreskva јануар 5, 2010 у 11:15 pm #

      Ma znam Stevo, i ja sam malo kratkovida, a nekad sam i ko kokoška 🙂

  4. nektarina јануар 5, 2010 у 5:55 am #

    Lepo napisano, Breskvice… I sada bih trebala da kažem da svako svetlost mora pronaći u sebi i da je nečije drugo svetlo samo dopuna tom osnovnom, i da je opasno nekom drugom dati toliku moć… Ali, kao da se pitanjima duše može upravljati…

  5. milininsvet јануар 5, 2010 у 10:21 am #

    Videla sam svetlo sad znam kako izgleda ali jos uvek tapkam u mraku,ne pomaze fenjer ni baterijska lampa.

    • malabreskva јануар 5, 2010 у 11:13 pm #

      Mila, gde nabavljaš tu baterijsku, da se i ja snabdem? Kod Kineza ima li?

  6. zelenavrata јануар 5, 2010 у 11:11 am #

    Nikad je prejaka rec i pripada samo proslosti i sto rece Nektarina, svetlost treba pronaci u sebi, jer u osnovi smo uvek sami.

  7. Gemina јануар 5, 2010 у 12:39 pm #

    Verujem da svako ko prodje kroz nas zivot i ko nas takne, ostavlja isto toliko dobrog, koliko i loseg. Makar znamo da smo bili otvoreni za emociju, da se nismo povukli, uplaseni, pa cemo onda i taj mrak, trenutni, lakse da podnesemo i ucinimo svojim…

    • malabreskva јануар 5, 2010 у 11:12 pm #

      Da, prvo nam se učini da je samo dobro, a posle vidimo i to loše… Pomalo me plaši to „podnošenje mraka“ kad već znaš šta znači svetlost… Ali tako mora.

  8. Exxx јануар 5, 2010 у 2:14 pm #

    Kada je u pitanju stranac mogu reći samo ovo:

  9. sarah јануар 5, 2010 у 2:52 pm #

    A svetlost svitaca 😀
    Stranci putuju, dolaze i odlaze, samo nasa dusa i mi ostajemo zajedno. I onda pokusavamo da krenemo u potragu za harmonijom, za tim necim sto svaki put u obliku jednog delica nestane, otkine se od srca i nastavi put na nekoj drugoj kordinati,dok taj deo bolucka mi prezdravimo nekako, a onda koliko ce dubok oziljak biti zavisi od tragova koji ostanu… od nekih ne ozdravimo nikada… ma koliko to glupo zvucalo… mislim na ovo „nikad“… 😀
    …uz malo srece bice opet svetla, fenjera i mirisnih sveca, romanticnih noci i zvezda padalica i meseca da zaigra u ocima… tvojim, njegovim, necijim….
    poz Lavici od srca. I znas da se mi lavovi nikada ne predajemo!
    😆

    • malabreskva јануар 5, 2010 у 11:10 pm #

      Sarah, lepši komentar od teksta 🙂
      Lavice se ne daju. Samo ponekad pokleknu u mraku 🙂

      • sarah јануар 7, 2010 у 12:28 am #

        Komentar je inspirisan tvojim tekstom i nekim mojim iskustvima 😉
        Hvala ti, ti si glavni krivac 😉
        nekako uvek izvuces iz mene te osecaje i ponekad pomislim koliko slicnosti, lavice jedna 🙂

        • malabreskva јануар 7, 2010 у 9:42 pm #

          He,he, da znaš da i ja uživam u tvojim rečima. Imamo tu neku lavovsku emociju 🙂

  10. veshtichanstvena јануар 5, 2010 у 6:08 pm #

    Mesečina stanuje u nečijim očima…Dajmo joj stan kod nas i nikada neće iscureti….

    • malabreskva јануар 5, 2010 у 11:07 pm #

      Veco, ti si svoju mesečinu jako dobro udomila, ja ću pokušati, al nisam sigurna da će se zadržati

  11. dollybel јануар 6, 2010 у 6:32 am #

    Svjetlost uvijek postoji. Možda samo prejako zažmurimo. Treba što prije otvoriti oči, ja se bona plašim mraka 😉

    • malabreskva јануар 6, 2010 у 7:48 am #

      Doli, ja se ne plašim mraka sve dok ne čujem da nešto šuška 🙂

  12. Slavko јануар 6, 2010 у 10:03 am #

    He, he, pa zar je moguće? Ti nisi svjesna sopstvenog sjaja? Treba ti da počneš drugima da svijetliš (ili da makar kao ja imaš iluziju da je tako 😆 ), pa da vidiš kako se stvari brzo promijene.

    Ali sve je to, u suštini, bezveze – jer smo u biti usamljeni, uvijek. Makar je to moje iskustvo… Ajde zdra’o.

  13. dudaelixir јануар 7, 2010 у 10:33 am #

    Naravno da je prošao, jako je bilo mračno posle njega, ali je brzo izašlo sto sunaca. Progledala sam! 🙂 Neće mi se to više desiti, sigurna sam! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: