Архива | 10:01 pm

Pavić… :(

1 дец

Zbog smrti jednog od najboljih i najoriginalnijih naših pisaca, u ovom postu navešću nekoliko citata iz njegovih knjiga… Samo ću reći da sam volela Pavića, njegovo neobično i pomalo lucidno pisanje, njegove metafore i slike… Žao mi je što nema više takvih talenata, a ja se već desetak dana spremam da ponovo čitam „Hazarski rečnik“

-Ispod nebeskog polutara u dolinama gde se mesaju slana i slatka rosa raste ogromni otrovni vrganj, i na njegovoj kapi, pretvarajuci njegovu koznu krv u slast, male, jestive pecurke izvanrednog ukusa. Jeleni u tom kraju vole da obnove musku snagu tako sto pasu sa otrovnog vrgnja pecurku. Pri tome, oni koji nisu dovoljno pazljivi i zagrizu suvise duboko, zahvataju zajedno sa pecurkom i vrganj, i umiru otrovani.
Svake veceri kad poljubim svog dragog, ja pomislim: sasvim je prirodno da cu jednom ugristi suvise duboko…

-Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.


– Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada. Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka. Vrlina je biti potpuno živ.


– Ljubav se stiče polako – od jednog po jednog coveka. Jedan i jedan čovek nikada nisu dva, a samo ponekad su par…


– Ne možeš dati sebe, ako mogu da te zamene nečim drugim.

(Milorad Pavic)