Iranski slikar

2 окт

Ponovo sam naletela na slike mladog iranskog realiste Imana Malekia, i opet me fascinirala njegova tehnika i talenat. Na prvi pogled njegove slike izgledaju kao fotografije, a sve odišu jednostavnošću, nekim posebnim mirom i toplinom. Tradicionalne vrednosti islama prosto isijavaju iz tih slika i čarobno je koliko prirodno i ljudski je oslikana jedna kultura.

Srećna sam što je talenat uzdigao ovog mladog čoveka iznad granica njegove nesrećne zemlje, a istovremeno tužna zbog svih onih koji tu priliku nisu dobili zbog okolnosti u kojima žive.

Nikada nisam delila ljude po religiji  niti poštovala političke granice, mada znam da će poneko  reći “ to je samo popularizacija njihove kulture, krenuli su sa knjigama, sada  guraju i slikare“…

Ne grešite, delite ljude na one sa dušom i one bezdušne. Svi smo mi obojeni svojim idealima, nosimo u sebi duše svojih predaka, ali se talentu moramo diviti. Poštujmo tudje da bi i sami bili ispoštovani.

iman-maleki-42Memory-of-that-houseiman-maleki-7

Advertisements

27 реаговања to “Iranski slikar”

  1. zelenavrata октобар 2, 2009 у 9:59 am #

    Sta reci, sto vec nisi rekla?!

  2. veshtichanstvena октобар 2, 2009 у 11:34 am #

    Čovek koji je ovo slikao, blagosloven je od neba…Ostavlja me bez daha..

  3. Reminder октобар 2, 2009 у 3:43 pm #

    Ovo su nisu fotografije ? Kakav dar. Svaka čast !!!

    • malabreskva октобар 2, 2009 у 4:55 pm #

      Reminder, vidiš ti to !?

      • Reminder октобар 2, 2009 у 5:14 pm #

        Vidim i ne mogu da verujem.
        Pre nekoliko godina, ne sećam se tačno kad, u jednoj galeriji u Herceg Novom naleteh na jednu Tapijevu sliku, isto tako hiper realizam. Slika je koštala 150 evra. Nije bilo puno za Tapija. Nećkao sam se da je kupim, ali beše to sam kraj letovanja i nisam imao para još i za sliku. Tolko mi je bilo krivo što ranije ne odoh u tu galeriju dok sam imao više love da sam mesecima pizdeo zbog toga. Po povratku u Srbiju, posle nekog vremena, ubiše Tapija u policiskoj stanici. Kada sam to čuo odmah se setih one slike. Koliko bi ona sad vredela ? Nisam materijalista, ali to je jedna moja priča 😉

      • malabreskva октобар 2, 2009 у 5:46 pm #

        Zar bi je prodao sad kad više vredi?
        Da ti se stvarno svidela, mislim da bi je kupio makar ostao da stopiraš do kuće 🙂

  4. Sanja октобар 2, 2009 у 7:51 pm #

    Breskvice, u potpunosti se slažem sa poslednjim pasusom (sa umetnošću baš i nisam u toku…pa ne bi da zablentavim post sa nekom glupom odvaljotkom).
    Ljudi su ili dobri ili zli, nema treće.

    • malabreskva октобар 2, 2009 у 10:25 pm #

      🙂 Kokice, ja ih uvek delim na te dve varijante 🙂

      • SanjaKokica октобар 3, 2009 у 8:24 am #

        Eh da svi tako rade…samo što politika i vera, na žalost, veoma često podele ljude…No, da se vratim na post, na ponovno gledanje i ako neupućena, a za ovo čovek ne mora ni biti upućen, slike su fenomenalne i ja jednostavno ne razumem kako neko može tako da maže tom nekom slikarskom četkicom i da stvori takvo čudo!!! Svaka čast, ali je to malo reći.

  5. dudaelixir октобар 2, 2009 у 8:48 pm #

    Nisam mogla da verujem, pa sam morala da pročitam ponovo tvoj post i uverih se da nisu fotke! Neverovatno, zaista vredno divljenja!
    Umetnost nema veze sa bojom kože i verskom pripadnošću! Ovaj mladić je fantastičan! 🙂

    • malabreskva октобар 2, 2009 у 10:24 pm #

      Ima on još divnih slika, jedva sam izabrala. A dečko je 1976 godište, relativno mlad.
      Pogledaj na njegovom sajtu ima još lepih slika.

  6. sarah октобар 2, 2009 у 9:14 pm #

    Neverovatno!!
    …moram da iscackam koja je ovo tehnika…
    reci su za ove slike premale…

    😀
    Hvala ti sto si me upoznala sa ovim slikarom.

  7. afroditta октобар 2, 2009 у 11:18 pm #

    Zaista umjetnik vrijedan paznje . 🙂

  8. Charolija октобар 3, 2009 у 12:11 am #

    Fantastično i prosto neverovatno. 😀

  9. Vajar beogradski октобар 3, 2009 у 9:10 am #

    Надам се да ми нећете замерити на овом коментару….

    Хипер реализам није баш на вредности у стручним круговима…

    Објашњење је веома просто – Зашто узети лупу и копирати фотографију кад већ фотографија постоји?

    Емоције су већ забележене на фотографији, и то обично туђе јер фотограф у добром делу случаја није и сам сликар.

    То је само мукотрпан и тежак физички рад који уз то и дуго траје.

    Нема потребе копирати природу, она је савршена!

    Ето…

    • malabreskva октобар 3, 2009 у 12:30 pm #

      Naravno da ne zameram Vajar, svako ima pravo da kaže šta misli. Možda ovi radovi i nisu mnogo cenjeni u umetničkim krugovima ali ja baš volim realizam i meni se mnogo svidjaju.
      I nikad se nisam vodlila time da li je nečiji rad javno priznat da bih ga lično cenila. Poštujem tvoj stav, ali mi se i dalje svidjaju ove slike 🙂
      P.S. I Mona Liza je nastala kopiranjem prirode, nema ničeg lošeg u tome 🙂

  10. Vajar beogradski октобар 3, 2009 у 2:20 pm #

    Бресквице,

    Наравно да не треба стручни став да ремети љубав и допадање у уметности.

    Слика настаје у оку посматрача а не на предмету гледања.

  11. stevo октобар 3, 2009 у 7:52 pm #

    Breskvice, izmedju realizma i hiperrealizma razlika je ovaka (širim ruke) i nemam šta dodati onome što je vajarBG rekao.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: