Ravnica

26 сеп

Nosač


Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu nista ne
vraca dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati.
Sve se priginje zemlji.
Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme
duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta
slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju.
Samo se uputis ravno,pa vrezama od zlata i posle desetak
koraka vec hodas po nebesima.

Zar sve to ne lici na slobodu?

Mika Antić

suncokrti


Advertisements

28 реаговања to “Ravnica”

  1. Reminder септембар 26, 2009 у 5:24 pm #

    Skoro na Facebook-u postadoh obožavaoc Mike Antića. Svaki komentar je suvišan kada je u pitanju Mika.
    Dovoljno je reći Mika Antić i sve je jasno 😉

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:49 pm #

      Reminder, nova slika sa novom titulom ? Lepo, lepo…
      I ja sam u toj grupi 🙂

  2. veshtichanstvena септембар 26, 2009 у 5:41 pm #

    Čovek koji reči niže poput kapljica rose u ravnici…
    Divno je sve što je napisao..

  3. Slavko септембар 26, 2009 у 5:52 pm #

    Ja sam rođen u brdima… Tu gdje sam rođen, kad vikneš: „Oćemo li radit, Crnogoooorci???!!!“ sa brda danima odjekuje: „Jesi li luuud, jadan?“ 🙂

    Šalu na stranu, i nama su zvijezde blizu. Popneš se fino na vrh kakve planine, pa da vidiš, samo pružiš ruku i – tu su. A ono što osjetiš kad „visiš“ nad provalijom, to je neopisivo…

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:51 pm #

      Ne volem brda, a posebno ne volem da idem uzbrdo 🙂

    • Slavko септембар 27, 2009 у 8:00 pm #

      Ali, zar ne znaš?! Ko imalo ak’ na brdo stoji, više vidi no onaj pod brdom… 😀

  4. SanjaKokica септембар 26, 2009 у 6:24 pm #

    Tekst je prelep – čini da i ravnicu koje baš ljubitelj nisam, čovek zavoli 🙂 Ja nekako…maštam o planinama i jezercetu … (verovatno samo dok me dobro ne bi zavejao sneg i ostala u vukoje…. bez struje i vode) Odlična fotka uz tekst, pride 🙂

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:52 pm #

      Kokice ja se nelagodno osećam u brdima. Kad ne mogu da rasprostrem pogled, meni sve nešto fali. Kad je neravno ne znam ni da hodam kako treba 🙂

  5. dudaelixir септембар 26, 2009 у 7:19 pm #

    Gde me nadje sa ravnicom! Koji prizor. Sveže preorana zemlja, ravne brazde, crnica, pa onda, na sred njive, drvo, kao izvajano, zeleno, jedro. A pod njim, „težak“, prilego, spustio šešir na oci, a na nogama mu ostatak slanine i nešto hleba, bela! Ih, to je moja Vojvodina!
    Danas sam bila preko, u Rakovcu. Jeste i to lepo, brdašca, šume, al ravno je ravno, pa dokle ti pogled dopire! Jeste sloboda, Mika je divan! 🙂

  6. stevo септембар 26, 2009 у 9:17 pm #

    Uglavnom se slažem sa ostalim komentarima.

  7. rainbowica септембар 26, 2009 у 10:02 pm #

    Meni prija… i ravnica i Mikino pisanje. 🙂

  8. dollybel септембар 27, 2009 у 8:04 am #

    Miku mnogo volim, ali sam u ravnici totalno dezorjentisana i sve mi nekako isto, zato s planina mojih dotičem zvijezde 🙂

  9. veshtichanstvena септембар 27, 2009 у 9:33 am #

    U ravnici lepo uzmeš korpu i popneš se na male lestvice,pa bereš zvezde 😆
    Tako su nisko ponekada, kad’ se podigneš na prste,možeš ih dohvatiti))))

  10. Slavko септембар 27, 2009 у 11:38 am #

    A je li se vi svi iz ravnice plašite visine? :mrgreen:

  11. Slavko септембар 27, 2009 у 11:41 am #

    E, sad se sjetih jednog smiješnog događaja, kad sam sa ansamblom išao na turneju u Mađarsku. Išli smo autobusom, i noću smo prolazili kroz Vojvodinu, kad se jedan drug probudio, pogledao neka svjetla u daljini i ‘ladno pitao: „Koje je ovo more?“ Jadnik, nije se makao dalje od Herceg Novog i Lovćena prije toga… 🙂

  12. dudaelixir септембар 27, 2009 у 11:55 am #

    Nema nam Gazdarice! Veco, dobro si rekla, tako su blizu zvezde, samo nam trebaju merdevine! I mesec se ponekad spusti na crnicu, pa se popneš na njega i gledaš, gde su planine i „sta se svetli u gori zelenoj“!

    Ko ti je rekao Slavko da se mi plašimo visine! Ja zivim na 4. spratu i ne plašim se 🙂 !

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:55 pm #

      Ja se plašim Dudo, ne bi smela da se naginjem kroz prozor 🙂

  13. Slavko септембар 27, 2009 у 6:46 pm #

    Pa đe je ova Ženska Glava?! 🙂 Bolje bi joj bilo da se super provodi, jer u suprotnom… Ovo zanemarivanje ću joj teško oprostiti….

    Dudo, sve mi je jasno, čim ti četvrti sprat smatraš visinom. :mrgreen:

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:55 pm #

      Ja bila na brdu 🙂 I preživela 🙂 Jedva sam čekala da se vratim na zemlju 🙂

  14. sarah септембар 27, 2009 у 8:33 pm #

    setih se one iz voza“ ne naginji se kroz prozo“ 😆

    Mika je samo jedan. Prelepo
    😀
    (iz ravnice sam..mislim sa ponekim malim brdom..)

  15. malabreskva септембар 27, 2009 у 8:42 pm #

    Selma se ne naginje 🙂

  16. Sanjar u prolazu новембар 19, 2009 у 9:31 pm #

    u ravnici je sve ravno do mora :-)) a ponekad imaš osećaj da vreme stoji…

    • malabreskva новембар 20, 2009 у 7:41 am #

      Volim ravnicu. Brda i planine mi prelamaju pogled. Samo ravnica ga pušta da odluta daleko…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: