Priča o čarobnom ćupu

25 сеп

Kad prestaje detinjstvo?

Možda kad prvi put poljubiš? Ili kad dobiješ poziv za regrutaciju? Kad zaradiš prvu kintu, prvi put se ušikaš, kad počneš da se briješ? Đavo će ga znati….

Jednom je Ćale pokušao da mi objasni šta je mašta…

Sedeli smo u čamcu, nasred Dunavca, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne, i ja sam dosađujući se, postavljao milion najgorih mogućih pitanja.

Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara sasvim jednostavno, ali za mog matorog se stvarno može reći svašta, samo ne i to da je bio jednostavan…
Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i neću, ali priča o jednom naročitom Ćupu zapamtio sam zauvek.

Ili sam je se, mozda, tek sad setio? Nema veze…

vaza_u_travi

Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se priča, a laž su snovi…

Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži…

Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek i mesaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije.

A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.

U tom Ćupu je štos…

Kad ono prestaje detinjstvo?

Kad ti neko prvi put na ulici kaže „Vi“? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…

Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…

Đ. Balašević (Tri Posleratna Druga)

Advertisements

43 реаговања to “Priča o čarobnom ćupu”

  1. SanjaKokica септембар 25, 2009 у 10:50 am #

    Rado bih se složila sa čika Balaševićem, da prestaje kada ostanemo bez ćupa, medjutim, ja ćup još uvek imam ali mislim da je moje detinjstvo gotovo. Mislim da je prestalo kada je počelo detinjstvo moje dece 🙂 Sve po redu…

    • malabreskva септембар 25, 2009 у 4:58 pm #

      Kokice, a nikad ne uhvatiš sebe da sanjariš? Da radiš luckaste stvari? Ponekad se vrati dete u nama, bar na trenutak 🙂

      • SanjaKokica септембар 25, 2009 у 8:12 pm #

        Breskvice, zato napisah da ćup (pun mašte) još uvek imam. Ali ipak, detinjstvo je iza mene i sanjarim o detinjstvu svoje dece, da im ga ako mogu ulepšam, a ne otežam…da i njihovo što duže potraje 🙂

        • malabreskva септембар 26, 2009 у 11:27 am #

          Kokice ja mislim da mi nikad neće uspeti da prelezim „detinjastost“

  2. Slavko септембар 25, 2009 у 11:09 am #

    Balasevic je romantik… Kamo srece da je tako. Ili sam ja moj cup odavno izgubio? O)

  3. Charolija септембар 25, 2009 у 11:49 am #

    Ja i dalje imam svoj ćup, detinjstvo mi još uvek nije prošlo, samo sam nastavila tamo gde sam stala, kada sam dobila decu. 😉

  4. Reminder септембар 25, 2009 у 1:15 pm #

    Detinjstvo prestaje čim život krene da šamara.

  5. dollybel септембар 25, 2009 у 4:09 pm #

    Djetinjstvo mi je prestalo nekako preko noći. Sa prvim pucnjevima, granatiranjima, snajperistima, sa strahovima koji me i danas ne popuštaju.
    Žalim što je nestalo, a da se ni pozdravili nismo.

    • malabreskva септембар 25, 2009 у 4:54 pm #

      Svi u sebi krijemo malo od onog deteta koje smo bili. Treba ga samo potražiti, tu je negde.

  6. dudaelixir септембар 25, 2009 у 4:53 pm #

    Tu knjigu je pisao, verovatno, odmah posle saznanja da je postao Veliki Bata! 😀 😀 😀
    Jeb*š ti život ako nemaš ćup! Ništa nije samo belo ili samo crno!
    Možda „deda“ sada drugačije misli! (sorry, znaš da sam besna na njega)

  7. sarah септембар 25, 2009 у 5:17 pm #

    Ja sam velika, al’ nikad necu odrasti 😀
    i nedam moj cup nikome… mada sam ga nekoliko godina trazila, zagubio se jadan u selidbama, al’ sada je opet samo moj
    Pozz
    * ako je imas salji, ako ti nije tesko, a ja cu se vec nekako zahvaliti
    pozz 😀

  8. malabreskva септембар 25, 2009 у 5:37 pm #

    Važi Sarah, nema frke 😉

  9. veshtichanstvena септембар 25, 2009 у 6:17 pm #

    Treba li išta da kažem?)))

  10. Reminder септембар 25, 2009 у 7:56 pm #

    Meni krivo što nemam ćup al sa zlatom a mašta to imam i više nego što mi treba 😆

  11. rainbowica септембар 25, 2009 у 10:33 pm #

    trudim se, bas se trudim da ne porastem. „Odraslost“ je precenjena. 😉 Al’ ne ide bas uvek…

  12. stevo септембар 26, 2009 у 1:01 pm #

    Breskvice, detinjstvo je prošlost samo za one koji smatraju da su odrasli. lepi pozdravi od ovamo! 😀

    • malabreskva септембар 26, 2009 у 2:38 pm #

      Stevo, mogu li ja tebe nečim da počastim, a ne samo da ti mene gostiš 🙂
      Evo kuvam kaficu. Samo da naleti Veca 🙂

  13. stevo септембар 26, 2009 у 4:04 pm #

    Tako dakle! Preostaje mi Tahi (taksić zapravo) veoma jeftino prevozno sredstvo. Malabreskvo, teraš me u troškove!

  14. dudaelixir септембар 26, 2009 у 7:15 pm #

    Jel se ti to ljutiš na mene zbog dede Djoleta? 😦

    • Slavko септембар 26, 2009 у 7:41 pm #

      Pa normalno da se ljuti… 😆
      A moram da kazem, i ja ga nesto manje cijenim odkad sam procitao „Dodir svile“. Nekako mi ostao los ukus u ustima posle citanja, ne znam.
      U svakom slucaju, nikad ne bih volio da ga licno upoznam.

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:41 pm #

      Stvarno mi nije drago da mi neko ovde priča bilo šta loše o Djoletu, Dudo, ne teraj me da se svadjam sa tobom. Bolje je da o tome ne diskutujemo.

  15. dudaelixir септембар 26, 2009 у 8:24 pm #

    Slavko, da ga vidiš u gradu, još manju želju bi imao da ga upoznas, kad ti ja kažem. Možda mu stalno treba publika da bi bio simpa. Nadrndani dedekanja! Ja ga ni ne čitam! Bljakav mi je, verovatno zato što je NAŠ! 😕
    Breskvice, izvini, napljuvah ga, a ti voliš! Ako, voli ga i dalje!

    • Slavko септембар 26, 2009 у 8:36 pm #

      Pa dobro, ne moze uvijek ni da bude simpa. 🙂 A on je simpa na koncertima zato sto uglavnom unaprijed pripremi pricu, a posle je samo malo prilagodi situaciji ako zatreba. Ne kazem, faca je on, jer da nije ne bi mogao da pripremi onakve gegove, niti bi znao praviti ovakve pjesme… Ziveo Djole – na distanci. 😀

      • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:46 pm #

        Zar i ti sine Brute?!!!
        Nemam me jedan dan i vi ovde napravite anti-fan klub.
        Ne mogu da verujem!!!!!
        Suzdrži se od takvih komentara kod mene, a pljuj ga posle gde god hoćeš.
        Ja mogu da kažem samo da me boli kad neko tako govori o čoveku koji je napisao takve stihove, koji je toliko osećajan i romantičan, a istovremeno zabavan i pre svega moj Vojvodjanin, lokalpatriota i mirotvorac.
        Svaka njegova reč podseća me pre svega na mog pokojnog deku koji je bio rodom iz Novog Bečeja…
        Neću da se nerviram, nema svrhe. Mrzite ga, ali ne ovde.

      • Slavko септембар 27, 2009 у 8:11 pm #

        Ne, sunce, niko nikoga ovdje ne mrzi, a naročito ne Đoleta. Stvarno je potpuno bezveze ispala situacija… 😕 I normalno da ne treba da se nerviraš – prije svega jer nemaš razloga za tako nešto. Eto, imaš moj blagoslov da obrišeš svaki komentar za koji smatraš da je neprimjeren. 🙂

        Ili, možeš da mi se osvetiš tako što ćeš opljuvati Berija Vajta – njegov sam veliki fan. 😆

      • malabreskva септембар 27, 2009 у 8:26 pm #

        Ne mogu da pljujem Beri Vajta, jer mi se dopada 🙂
        Imaš nekog drugog?

  16. dudaelixir септембар 26, 2009 у 8:26 pm #

    Kako su poredjani ovi komentari? Skroz izbrkani sati! 🙂

  17. dudaelixir септембар 27, 2009 у 6:30 am #

    Ziveo Dole – doveka, ali, da u njemu uživa ko ga volE, naravski! Ima on dobrih fazona, medjutim, ne gledam ga odavno, jer ga imam pred očima, skoro svaki dan. Prodje ulicom, gleda dole, maskiran, a niko ga ne ferma i onako. Čudan ti je ovde svet. To ti je Austro-ugarska škola. Niko neće da mu smeta i „prave“ se da ga ne poznaju! Fini svet! 🙂

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 7:48 pm #

      Ma Dudo, nema veze, ne ljutim se ja na vas, vaše je pravo da ga mrzite ili ne simpatišete, svako ima svoj stav, ja ga obožavam i to je stvar ukusa. Zaboravimo na ovo. Nije vredno rasprave.

  18. veshtichanstvena септембар 27, 2009 у 8:43 pm #

    Dopada mi se Djole kao pesnik,kao kantautor,dopada mi se njegova duhovitost.Lično ga ne poznajem,pa to ne mogu komentarisati..
    Ima divne tekstove..
    Breskvice,mi te svi volimo,nemoj se uzbudjivati ako neko iznese neko loše mišljenje.Svi smo mi naši))))

    • malabreskva септембар 27, 2009 у 8:45 pm #

      Ma Veco ja na Dudu ne mogu da se naljutim sve i da hoću 🙂
      Mada da je neko drugi u pitanju…
      bilo bi gusto 🙂
      A Slavko, izdao me onaj u koga sam verovala 🙂

  19. nektarina септембар 29, 2009 у 12:14 am #

    Ko je jednom umeo da koristi čarobni ćup, znaće to uvek.
    Čak i ako ćup povremeno naizgled nekuda ispari, verujem da on uvek ostaje negde unutra i samo čeka da ponovo bude otkriven.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: