Архива | 7:25 am

Ruska ljubav

24 сеп

Volim da čitam biografije poznatih,  naročito pisaca. Oduševila su me pisma  Antona Čehova  i prvakinje  Hudožestvenog teatra Olge  Kniper, koja se mogu naći u arhivi „Novosti“.

Pisma oslikavaju njihovu  neobičnu ljubav, koja je  uprkos tadašnjim predrasudama da je sramotno oženiti se glumicom, krunisana brakom. Čehov i Olga dopisivali su se  pet godina i za to vreme razmenili više od 800 pisama. Iako napisana pre više od jednog veka, pisma i danas bude emocije.

Navešću samo delić  prepiske, tek da osetite kakav je Čehov bio čovek.

„Ja sam odvojen od tla, ne živim punim životom, ne pijem, mada volim da gucnem, volim galamu, a ne čujem je, rečju, ja se sad osećam kao presađeno drvo koje se koleba: da li da se prihvati ili da počne da se suši?“

(bio je veren, a kasnije je raskinuo veridbu zbog Olge )

„Rekao sam svojoj verenici da nameravate da dođete u Jaltu kako biste je malo varali. Ona je na to zapretila da me, kada “ta pokvarena žena” dođe u Jaltu, neće ispuštati iz svog zagrljaja. Ja sam primetio da je tako dug zagrljaj po ovoj vrućini nehigijenski, ona se uvredila i zamislila, kao da želi da otkrije u kakvoj sam sredini usvojio taj način izražavanja, a zatim je izjavila da je pozorište veliko zlo i da moja namera da više ne pišem drame zaslužuje svaku pohvalu i zamolila me je da je poljubim. Na to sam ja odgovorio da meni, kao akademiku, ne priliči da se često ljubim. Ona se rasplakala i ja sam otišao.“

(sam je održavao vrt )

„OD sedamdeset ruža koje sam jesenas posadio u vrtu, nisu se primile samo tri. Ljiljani, perunike, tulipani, tuberoze, zumbuli – sve to prosto šiklja iz zemlje. Vrba je već ozelenela; oko one klupe u uglu odavno je izrasla bujna trava. Cveta badem, po čitavom vrtu postavio sam klupe, ne paradne sa gvozdenim nogama, već drvene, koje ću obojiti zelenom bojom. Preko potočića sam sagradio tri mostića. Sadim palme. Sve u svemu, novina ima tako mnogo da nećete prepoznati ni kuću, ni vrt, ni ulicu. Samo se domaćin nije izmenio, to je onaj isti sumorni i predani obožavalac talenata koji živi kod Nikitskih vrata. Od jesenas nisam slušao ni muziku, ni pevanje, nisam vido nijednu interesantnu ženu, pa kako onda čovek da ne bude sumoran?“

Chekhov_1898_by_Osip_Braz