Prijateljstvo…

12 сеп

Steva mi je svojim postom o kradji otvorio stare rane, ovo je počelo da me pritiska na srcu I moram vam ispričati. Stevo, ukrašću ti temu, izvini…

Volele smo iste stvari, pevušile iste pesme. Upoznale smo se na početku studija, kada smo uporedlile naše knjige I shvatile da su išarane istim stihovima. Tome smo se uvek smejale…

Sećam se naših odlazaka na koncerte Crvene Jabuke, Šerbedžije,Legendi, Garavog Sokaka…Boli me to sećanje, mrvi se glazura mojih misli načeta gorčinom prevare što kao otrov nagriza kupolu uspomena..

Zajedno smo spavale, izlazile, kuvale, išle na predavanja, kupovale kitnjaste djindjuve na Bulevaru…Nikada ni sa kim nisam obišla toliko butika, isprobala toliko stvari, tako se smejala, glupirala… Ne znam šta bih sa tim uspomenama. Pune mi ruke šarenih dana naše mladosti. Odzvanjaju naši  koraci svim ulicama ovog grada.

I onda je sve počelo da se ruši, kao domine. Dok nije palo I na moje srce. Još uvek boli. Iako je prošlo tri godine…Otkako je ne pominjem. Nikada. Nikome.

Imale smo zajedničke drugarice, ali su se rasule, posle studija. Jedna je u Banja Luci, jedna u Nikšiću, jedna u Vrnjačkoj Banji… Nema više nikoga koga bih pitala za nju.

Primetila sam da mi nestaju stvari. Prvo sitnice, a onda novac. Ubedjivala sam sebe da umišljam, da gubim stvari. Dok nisam povezala dolaske kod nje i… Shvatila da me potkrada. Nisam mogla da poverujem. Probala sam da opovrgnem. Ostavila sam u ličnoj karti nekih 5 evra (tadašnjih). Uzela je!  Bolelo me je.

Nisam znala šta da mislim. Šta da uradim?  Stidela sam se njene sramote.

Pozvala sam je I rekla da su mi nestale pare. Zamucala je. Kao „pare su ispale iz licne karte, našla ih je kod stolice…“ Kao „vratiće mi…“ Nikad mi nije vratila, a ja nikad nisam ni tražila…. (Otkud zna da su bile u ličnoj karti?)

E, moja Dušice…

Bilo mi je žao nje. Ubedila sam sebe da je kleptomanka. Zašto bi inače krala?

Odlučila sam da je ne stavljam u iskušenje. Neću joj dati priliku da krade.

Malo smo se udaljile. Ali smo se I dalje vidjale. Po klubovima I kaficima. I tako mesecima…Poslednji put šetale smo Adom…

A onda se desilo da moram na hitnu operaciju. Pozvala sam je iz bolnice, falio mi je njen optimizam, njen zarazni smeh… Da dodje na kratko, da me poseti…

Poslala mi je poruku … da nema vremena,

Da ima svojih problema

Da se ne durim bezveze

I da mi ona ne može pomoći…

To je bila zadnja poruka od nje. I ja je nikad više nisam videla, ni čula.

Nisam saznala zašto je to napisala.

Nikad je više nisam pozvala, a ni ona mene.

I to je ofucani kraj jednog mog prijateljstva, ako je I bilo prijateljstvo.

Volela sam je jer je bila pozitivac,

Jer je bila nežna a jaka I istrajna.

Maštovita, a uvek vesela…

I bila sam spremna da joj sve oprostim

Ali sam shvatila da ja njoj ne značim ništa. Sem obične budale kojoj će nekad uzeti…

Poneku suzu.

friend1231203588

Advertisements

32 реаговања to “Prijateljstvo…”

  1. Reminder септембар 12, 2009 у 10:51 am #

    Kao što naš narod kaže „ne treba se čuvati neprijatelja, treba se čuvati prijatelja“.
    Malo je pravih prijatelja. I opet DA citiram naš nardo „JEDAN pravi prijatelj – pravo bogatsvo“

  2. malabreskva септембар 12, 2009 у 11:26 am #

    Reminderu, boli me baš ova priča i sve bih dala da nije tako… ali je tako. I volela bih da ona to pročita, da se prepozna, da čujem njeno objašnjenje… Ali, nema svrhe… Neka sve bude zakopano danas ovde… I ponekad ću se setiti…eto…

  3. veshtichanstvena септембар 12, 2009 у 11:37 am #

    Verujem da svako od nas ima neku slicnu pricu na temu prijateljstva koje je ostalo kao trn u mesu naseg secanja….Ponekad kada slucajno dodirnemo to mesto,on se javi bolom…Razocarenje…i gorak ukus,ostaje posle svega sto smo delili…Nema utehe,to je poput smrti.Konacno i kraj.
    Zao mi je svih koji su prosli ovako,a i ti si jedna od nas…

  4. Dudaelixir септембар 12, 2009 у 12:24 pm #

    Draga moja, secas se mog posta DRUGARSTVO? Strasno je to kada se covek veze za prijatelja, veruje mu do daske, a on to izigra! Glupaca jedna, nikada nece imati prijateljicu kakva si joj bila ti? Koga sada vara? I nije za tebe! 😀

  5. malabreskva септембар 12, 2009 у 1:03 pm #

    Sećam se Dudo tog tvog posta. Lepo nam Veca objasnila da svako ima nekog takvog… meni možda zapao malo gori od ostalih prijatelja 🙂

  6. dollybel септембар 12, 2009 у 4:49 pm #

    dobro došla u klub:)

  7. stevo септембар 12, 2009 у 5:08 pm #

    Breskvice, pa to ti je; u ovakvim stvarima ja čak ni ne postavljam pitanje prijateljstva, jednostavno ako je neko dobar do groba će se gristi zbog, recimo, običnog flomastera ili kutije šibica, kapiraš! Savest je često nešto mnogo vrednije od pukog prijateljstva. Inače kradja ovoga il’ onoga je univerzalna tema. Pozzzz!

  8. malabreskva септембар 12, 2009 у 5:12 pm #

    Doli, hajde da osnujemo stranku prevarenih, možda se izborimo za svoja prava!
    Stevo, slažem se, nije bitno da li su šibice ili šta je…

  9. dollybel септембар 12, 2009 у 5:22 pm #

    Breskvice
    gorak mi je ukus tih prava, ali sam kroz to iskustvo težim putem naučila lekciju. Od tada sam jako oprezna.
    A mog prijatelja žalim. Nije smio dozvoliti da me za siću proda.

    • malabreskva септембар 12, 2009 у 5:25 pm #

      Izgleda je to tako u životu, neko uvek pruža obraz, a neko lupa šamare…
      Na žalost, svi se učimo samo na svojim greškama.
      A ja, kolika sam budala još žalim za tim… ne znam… neko jednostavno nema srca

  10. Filip септембар 12, 2009 у 6:00 pm #

    jhghg uzuztfghfv hgf/*/ghf hgfhgf gfh$&/(gf hgfhrrefdfg fhgf %%%643%&678 87687g wqeahvn ***““$#&(

    uzegdwzdlidgzewgglzgliglqwbAKXNqčuchglcbwdjhcgweukzc

    • malabreskva септембар 12, 2009 у 6:02 pm #

      ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥
      ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥
      ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥
      ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥
      ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥
      ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥ ♥♥♥

  11. Reminder септембар 12, 2009 у 6:10 pm #

    Opasna ova moja deca, ljubi ih Ćale 😉

  12. malabreskva септембар 12, 2009 у 6:10 pm #

    Bićeš deda pre no što se nadaš 😉

  13. Reminder септембар 12, 2009 у 6:21 pm #

    Filip ima 5 godina i danas rešismo da se malo prošetamo gradom a on krenuo da se sređuje. Pa stavi mi gel, nameriši me. Tata stavi mi sat Naruto. Šta će ti sat pitam ga ja. Pa da vidi neka ženska kako imam lep sat. Ja se upišah od smeha.

  14. malabreskva септембар 12, 2009 у 7:16 pm #

    Ha, ha. Vidim da ga ćale lepo uči, od malih nogu 🙂
    p.s. reci mu da obožavam Naruto satove 😉

  15. sarah септембар 12, 2009 у 9:44 pm #

    Boli, znam da boli… mozda jos vise ta spremnost da oprostis…a ona tako bezosecajno …i ko zna iz kog razloga odgovorila sturo u momentu kada ti je njena podrska trebala…
    Naucimo iz tih situacija, ili bar ja sam postala puno obazrivija…
    pozz

    • malabreskva септембар 13, 2009 у 2:08 pm #

      Izgleda da ja ne znam da procenim čoveka, mi smo se družile skoro 10 godina i nikada do tada nisam posumnjala da je ona u stanju da tako nešto uradi…

  16. Dudaelixir септембар 13, 2009 у 7:38 am #

    Breskvice, ono o stranci prevarenih, ako bi dolazli na sastanke u zivo, ne znam kolika bi to hala morala da bude da svi stanemo! Ja ne znam sta da ti kazem. Ne umem polovicno da se dajem! Ili sam prijatelj ili ne! Zao mi je sto si tako prosla, ali, kao sto vidis, ima nas mnogo! 😦

  17. Charolija септембар 13, 2009 у 11:59 am #

    Sramota, bilo je sramota i nije mogla da podnese da te pogleda u oči, posle toga što je učinila. Kleptomanija je bolest, a ona nije bila spremna da to sebi prizna, a naročito ne tebi. Da je imala snage da traži pomoć od tebe, sigurna sam da biste ostale prijateljice. Lakše joj je bilo da te povredi i da ti okrene leđa, onda kada ti je bila potrebna u bolnici.

    Imam drugaricu koju sam volela kao sestru i dalje je tako volim, a ona je u meni uvek gledala rivala, takmičila sa mnom u svemu, ne videći svoje kvalitete, kojih je imala na pretek. Počela je čudno da se ponaša, sve gore prema meni, da me vređa u društvu kao kroz šalu i tome slično.

    E neće moći! Pozvala sam je kod sebe da prenoći da ne može da mi pobegne, a onda sam je tako „pritegla“, da mi je priznala u čemu je problem. Nije za javnost. Celu noć smo pričale, plakale, smejale se, a sutradan smo bile spremne da idemo dalje zajedno, drugačije, pametnije, srećnije, otvorenije jedna prema drugoj. Šalile se na račun onoga što je bilo, a da nas niko nije razumeo o čemu se radi.

    Prošlo je od tada mnogo godina, a mi smo i dalje ostale prijateljice. Život nas je razdvojio, živi sada daleko, ali smo u kontaktu, a kada dođe i kada se vidimo, radujemo se jedna drugoj i uspesima koje smo postigle, svaka na svoj način. Volimo se i dalje. Bilo je vredno izboriti se za naše prijateljstvo.

    Sa druge strane bilo je i dosta onih koji su eto samo tako prošli kroz moj život. Imam dve najbolje drugarice, tako da možda i to govori da je selekcija bila „stroga“. Ovo zadnje je ružno rečeno, ali baš tako. Treba birati društvo.

    • malabreskva септембар 13, 2009 у 2:05 pm #

      Čarolijo, drago mi je da ste prevazišle vaš problem. Naš se nije mogao prevazići. Nikako.

  18. zelenavrata септембар 13, 2009 у 2:00 pm #

    Mislim da je trebalo pokusati ozbiljno razgovarati o tome, otvoreno, to rade prijatelji. Ovako ste se ispustile i gotovo, jebi ga…Mozda bi dosle na istu situaciju kao sto je danas, a mozda i ne, to niste stigle da saznate.
    Ja moje prijatelje otvoreno pitam u cemu je problem i odmah rascistimo situaciju, nema cutanja, tras i gotovo 🙂
    Tako ja sa onima koje volim, a za ostale cutim i udaljavam se…

  19. malabreskva септембар 13, 2009 у 2:05 pm #

    Zelena, slažem se da treba razgovarati. Ali kada ti neko okrene ledja tek tako, onda nema svrhe razgovarati. Zar je vredan truda neko ko neće da te poseti u bolnici, ko ne može posle toga da pozove, da pita kako si… Ja nisam zvala, niti ću. Postoje granice i moje tolerancije 🙂

  20. dudaelixir септембар 13, 2009 у 8:25 pm #

    *Sto se mene tiče, postoje granice tolerancije. Kada si sa nekim odličan prijatelj, pa te za*ebe par puta i pravi se blesav(a), onda tu nema više sta da se priča. Pa nisi debil da ne kapiraš da tu više nema prijateljstva! To je bar moje mišljenje! Ako ja treba sa najboljom prijateljicom da raspravljam o njenoj grešci, onda to verovatno i nije pravo prijateljstvo, jer da jeste, ne bi do toga ni došlo! Ja filozofiram, ovako! 🙂

  21. malabreskva септембар 14, 2009 у 6:42 am #

    Dudo, slažem se. Ako njoj nije stalo da da objašnjenje, da se zapita da li je pogrešila, da pita kako sam… nema tu ni p od prijateljstva…

  22. SanjaKokica септембар 14, 2009 у 10:22 am #

    U nevolji se pravi prijatelji poznaju. Ali, o onome pre bolnice…trebalo je pričati. Ćutanje donosi strašne stvari. Čini od malog nesporazuma veliki problem. Ali…kada te neko otkači kada si bolestan i trebaš pomoć, to već stavlja na pitanje, šta li je sve što je bilo, u stvarnosti, zaista bilo i da li je bilo? Medjutim…i tada treba porazgovarati. Što ja…jednom…nisam uradila i ostalo je nedorečeno. Sada je kasno, više nemam ni volje, prodjemo, razmenimo koju reč, bez preterane topline, a ipak…najlepše su mi uspomene iz detinjstva uz nju. Jedino…kada joj je život visio o koncu, prekinula sam ćutanje i pozvala njene roditelje, jer bi bilo krajnje neljudski terati inat u takvim momentima. Mislim da je to strašna greška koju je tvoja prijateljica učinila.

  23. malabreskva септембар 14, 2009 у 4:47 pm #

    Sanja ja nisam mogla o tome da pričam. Bilo me je sramota. Znala sam da je krala, znala sam da neće priznati…

    • SanjaKokica септембар 14, 2009 у 6:22 pm #

      Razumem te, teško je početi takvu temu….šteta ukaljanih uspomena 😦

      • malabreskva септембар 14, 2009 у 9:36 pm #

        Ma znala sam da nema svrhe. Vreme je pokazalo da sam bila u pravu.

  24. IvanB. октобар 3, 2009 у 8:34 pm #

    Mozda je tako i bolje sto si na vreme shvatila ko je zapravo ona.

    • malabreskva октобар 4, 2009 у 3:10 pm #

      To mi je bio baš nož u ledja, nisam ni u snu očekivala…eto, takvih ljudi ima, naizgled sasvim normalni a…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: