Jedna ljubav

5 сеп

Čim malo zahladni, ja se grejem lepim sećanjima. A danas se setih jednog prelepog romantičnog jutra.

Bili smo studeniti, tek brucoši, bio je februar,  hladno, kraj devedesetih. Pozvala me drugarica sa studija kod sebe u goste.

Živela je u jednom malom selu u Banatu, ne mogu da se setim imena, ali znam da je blizu Zrenjanina. Oduševilo me vojvodjansko gostoprimstvo, a na kraju smo otišli na tamburaše u neku čardu.

Ustajem uvek rano, i pošto svi spavaju sedim sa njenom majkom u kuhinji. Otac joj je otišao po drva. Ulazi čiča u kuću, stresa sneg, redja ona drva i vidim ja nešto se uzvrteo po kući. Osetim ja da smetam, spustim šolju kafe koja se pušila i pod izgovorom da moram do sobe, ostavim ih nasamo.

visibabe01

Vratim se posle nekog vremena, a na stolu u čašici buket prvih visibaba.

Iznenadjeno upitah : „Odakle se stvorio?“

„Moj muž zna da volim cveće… Video je u snegu da su procvetale, pa mi je nabrao“  pričala je domaćica, krijući osmeh.

Tada sam shvatila da je njega bilo sramota da joj da cveće preda mnom… Posle sam saznala da joj on stalno donosi cveće, iako su zajedno više od 25  godina… Taj par mi je ostao u sećanju, iako ih više nikada nisam videla. Kad neko pomene zimu i sneg, ja se setim tih visibaba i jedne vojvodjanske  ljubavi koja topi  snegove.

Advertisements

9 реаговања to “Jedna ljubav”

  1. Slavko септембар 5, 2009 у 4:52 pm #

    …………………………..

  2. veshtichanstvena септембар 5, 2009 у 7:25 pm #

    Što više takvih ljubavi želim svima…I tebi mala breskvice))))

  3. Reminder септембар 5, 2009 у 8:23 pm #

    Sitnice život znače 😉

  4. dudaelixir септембар 5, 2009 у 9:47 pm #

    *Bože, sramota ga da ženi da cveće pred nepoznatom devojkom! Svašta od njega! Svaka žena bi se raspilavila od takvog gesta! Ti muškarci… 🙂

  5. Charolija септембар 6, 2009 у 1:06 am #

    Dobričina jedna. :)))

  6. dollybel септембар 6, 2009 у 10:29 am #

    🙂

  7. SanjaKokica септембар 7, 2009 у 10:09 am #

    To je jedna od onih tihih…iskrenih ljubavi. Ne dopadaju mi se ljubavi koje se o sva zvona kače, izvikuju kako su velike…najveće su one koje se ćute i žive 🙂

  8. IvanB. октобар 3, 2009 у 8:30 pm #

    iako je prica topla ipak je hladan taj sneg i sama slika kad ulazi covek i stresa sneg sa kaputa postade mi hladno.
    ne volim zimu, ali je prica lepa – s tim sto moderan nacin zivota odavno je zaboravio taj deo romantike

    • malabreskva октобар 4, 2009 у 3:14 pm #

      Ma oni žive na salašu, tako da tamo vreme stoji. Verujem da mnogo više ljudi u Srbiji živi kao pre 100 godina, nego modernim načinom života. Što ima svojih nedostataka ali ima i prednosti 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: