Архива | 3:20 pm

Jedna ljubav

5 сеп

Čim malo zahladni, ja se grejem lepim sećanjima. A danas se setih jednog prelepog romantičnog jutra.

Bili smo studeniti, tek brucoši, bio je februar,  hladno, kraj devedesetih. Pozvala me drugarica sa studija kod sebe u goste.

Živela je u jednom malom selu u Banatu, ne mogu da se setim imena, ali znam da je blizu Zrenjanina. Oduševilo me vojvodjansko gostoprimstvo, a na kraju smo otišli na tamburaše u neku čardu.

Ustajem uvek rano, i pošto svi spavaju sedim sa njenom majkom u kuhinji. Otac joj je otišao po drva. Ulazi čiča u kuću, stresa sneg, redja ona drva i vidim ja nešto se uzvrteo po kući. Osetim ja da smetam, spustim šolju kafe koja se pušila i pod izgovorom da moram do sobe, ostavim ih nasamo.

visibabe01

Vratim se posle nekog vremena, a na stolu u čašici buket prvih visibaba.

Iznenadjeno upitah : „Odakle se stvorio?“

„Moj muž zna da volim cveće… Video je u snegu da su procvetale, pa mi je nabrao“  pričala je domaćica, krijući osmeh.

Tada sam shvatila da je njega bilo sramota da joj da cveće preda mnom… Posle sam saznala da joj on stalno donosi cveće, iako su zajedno više od 25  godina… Taj par mi je ostao u sećanju, iako ih više nikada nisam videla. Kad neko pomene zimu i sneg, ja se setim tih visibaba i jedne vojvodjanske  ljubavi koja topi  snegove.