Za nekakoga čoveka govorilo se da je nesrećan i da mu se nikako ne može pomoći. Jedan bogat čovek namisli da vidi da li je to istina, pa uzme jednu kesu novaca te metne na brvinu preko kojeg je trebao da pređe onaj nesretnik. Kad nesretnik dođe blizu brvinu, on rekne u sebi: „Dosta sam puta preko brvna prelazio, hajde sad da probam da li mogu žmureći preko njega preći. I tako zažmurivši pređe preko brvina i prekorači kesu s novcima.
Narodna priča
Advertisements
malabreskva
Nije valjda da ima i takvih bogataša ? 😉 Čudni su putevi …
Bilo ih nekad, al su iznenada osiromašili i izumrli 🙂
Kako ima glupih narodnih priča…
E, sad, svaka priča na mom blogu ima neku pozadinu – neki događaj, razgovor ili sl. koji me je inspirisao da je napišem ili prepišem. Baš me zanima „okidač“ ove priče…
Jedini je Ivan pogodio koja je poenta: kad je neko baksuz, onda mu džaba sve !
Poenta je toliko ocigledna, da boli. Nema tu sta da se shvata, pa eto je i u naslovu price.
Ja sam rekao da je prica glupa jer mislim da takvi ljudi ne postoje.
Pa dobro ako ti je glupo, malo sam se osetila kao baksuz pa sam je stavila, šta sad. Misliš da nesrećni ne postoje?
Nesrećni? Oni postoje. Ali, niko nije nesrećan ili baksuzan čitav život, niti je kome suđeno da to bude (ova rečenica je više rezultat vjere i/ili želje, nego čvrstog znanja).
Naravno, postoje prepreke, sranja se dešavaju, ali ja čvrsto vjerujem da je sve u čovjeku: ili shvataš ili ne shvataš, ili djelaš ili ne djelaš, ili želiš i ideš ka svojim željama ili samo sanjaš, ili si svjestan svoje odgovornosti za sebe ili uvijek čekaš da te neko drugi podigne… Eto, to je to, otprilike. 🙂
Slavko, ne zavisi sve od čoveka. Protiv nekih stvari ne možeš. Konkretno – imala sam prilike da dobijem posao u struci, koji odavno ne radim a koji obožavam. Imala sam vezu, kao što se danas mora. Sve je krenulo super, a onda je odjednom neko imao jaču vezu…
I ja nastavljam da radim to što ne volim, jer nemam izbora.
E, šta ja da delam?
Nemoj mi reći da mogu da odem da podmitim nekoga jačeg 😉
A srca nećeš dobiti ako mi ne laskaš. Lavice ne trpe kritiku 🙂
I da ne zaboravim, JEŽ JE FACA… 😀
Divan je!
E kad je neko baksuz on je baksuz za ceo zivot
Tačno tako!
Neka mi nebeski andjeli stave nesto na „brvno“ kojim hodam,neku srecu,pa nek i zatvorim oci,bar cu znati da sam imala priliku))))
Ma ni andjeli nisu ko što su bili veštičanstvena 🙂
Jesam dobio 3 bambija za tacan odgovor 😀 hehehe
Plazme? Može, hoćeš sa mlekom?
može plazma sa mlekom… I love it
Svi smo mi pomalo deca 😉
Ježić je neodoljiv, a na priču…ono što smo propustili u životu, a ne znamo da jesmo…za tim ne možemo ni žaliti.
Kad nas nesreća zaslepi, pa ne vidimo priliku koja je pred nama, dobro je da ne znamo šta smo propustili. Bilo bi još crnje 😉
I ‘oću još jedno srce… Najmanje. 😛
„Jer nemam izbora.“
Necu nista da kazem, iz dva razloga:
1. zvucase ofucano i
2. zbog zvjezdica. 😛
Bolje nemoj, ostaćeš bez zvezdica!
Sad bi neki rekli: „A ko zna za šta je to dobro …“
Možda je i dobro ?
Sta da osoba radi kad je citav zivot prati nesreca?
Nina, nesreća te prati samo kada si ti ubeđena da je tako. Pokušaj da se promeniš ili promeniš način razmišljanja i sve će biti drugačije.