Dok je živ…

23 авг

Zapazila sam ga na Voždovačkom groblju. Sadio je ruže. Simpatični čičica u sedamdeset i nekoj. Na spomeniku prepunom cveća videla sam žensko ime.

Sledeći put je zalivao cveće i tad sam zapazila sliku žene sa velikim buketom ruža.

A onda sam shvatila da je on svakog jutra tu, kad god bih došla, sedeo bi na klupi, donosio vodu, čistio.

Jednom sam prošla, a nije ga bilo. Prišla sam spomeniku i shvatila da je gospodja bila njegova supruga. Umrla pre pet godina. Cveće je bilo sveže zaliveno.

Jutros sam ga ponovo videla i osmelih se da pitam:

–         Vi svaki dan negujete to cveće?

–         Šta ću. Vera je volela cveće, ne mogu da dozvolim da njoj ne bude lepo. Eto, dok sam živ…

Nasmejah se i pomislih : valjda je to ona prava ljubav, koju svi pominju, na delu.

I  pošto mnogo volim cveće, zapitah se da li ću zaslužiti da ga neko zbog mene zaliva. Dok je živ.

Cone Flowers.preview

Advertisements

14 реаговања to “Dok je živ…”

  1. Charolija август 23, 2009 у 11:06 pm #

    Slatka mala Breskvice, sigurna sam da ćeš zaslužiti. 🙂

  2. Archibald57 август 24, 2009 у 5:37 am #

    Razumem čičicu, jer sam doživeo njegovu sudbinu. I da, bila je to velika i prava ljubav, ali se prerano prekinula. Dok je trajala ja sam joj u svakoj prilici poklanjao samo po jedan cvet. Tako sam i nastavio, svaki put kad sam odlazio da posetim njen grob odnosio sam samo po jednu belu ružu. Post „kazivanje arčibaldu treće“ posvećen je njoj.

    • malabreskva август 24, 2009 у 6:04 am #

      Archibalde57 drago mi je što si svratio, ta priča koju pominješ mnogo je dobra, i ne čudi jer je pisana iz srca. Srećni su ljudi koji tako nešto dožive, a sreća nikad nije večna zato je toliko i želimo. Uživaj u uspomeni i piši.

      • Archibald57 август 24, 2009 у 8:50 am #

        Zapravo sam ti dao pogrešnu informaciju. Radi se o „kazivanje arčibaldu drugo“, a ne treće. Ako nisi pročitaj ga, govori upravo o ovome o čemu i ti govoriš u ovom postu.

  3. Reminder август 24, 2009 у 7:42 am #

    Ovako. Čovek je zasadio vrt cveća iznad tela svoje voljene. Postavlja se filozofsko pitanje zašto ? Pa ovako. Telo vremenom truli i raspada se samim tim postoja hranjiva materija koja ostaje u zemljištu i koje cveće zasađeno iznad crpi to kao svoju hranu. Samim tim deo voljenje kroz egzistenciju cveća i dalje živi jer zahvaljujući njenom smrti neko i dalje živi. Život je smrt. I smrt je život. I tako u krug. Samo se menja oblik i forma. A šta je sa dušom ?

    • malabreskva август 24, 2009 у 8:54 am #

      Ma nije iznad njenog tela. Ona je sahranjena u grobnici gde su po mermeru vaze sa cvećem, pored je klupica, a oko klupice je baštica i tu je pravi vrt prepun cveća, oko groba…
      A po pitanju duše… Kažu da je teška 21 gram 🙂
      Ja verujem da postoji neka energija koja se oslobadje posle naše smrti i možda prelazi u neku drugu dimenziju koju mi ne možemo da shvatimo.

  4. Reminder август 24, 2009 у 9:29 am #

    Gledao sam film 21 gram. Inače ja sam filmofil, između ostalog. 😉

    • Slavko август 24, 2009 у 9:45 am #

      Samo ti ostani takva, osvježavaš…
      Uostalom, tako ćeš najbrže zaslužiti ovo o čemu si pisala. 🙂 Sjajna si.

  5. IvanB. август 24, 2009 у 10:33 am #

    ziveo sam 5 godina na Vozdovcu – eh, kad se samo setim. Iako pomalo star, bio mi je odlican taj deo Bg-a. Tacnije ja sam kod saobracajnog ziveo.
    covek se postuje dok je ziv – parola ma koliko bila surova tacna je. verovatno taj stari dekica je ostao sam i vreme je posvecivao njoj i njenom cvecu. Sad se namece pitanje – da li je njihova ljubav bila zaista velika? S jedne strane, da li mi mozemo znati kakav je njihov brak bio pre 20 godina. Da li je on svo vreme posvecivao njoj itd… sve u svemu, postoje tu razne opcije, a jedna od njih je svakako da je ostao sam.

    • malabreskva август 24, 2009 у 3:20 pm #

      Ne živim više na Voždovcu, pogrešno ste povezali. Na tom groblju je jedna osoba koju sam poznavala, koja je mlada umrla. Obidjem je s vremena na vreme.
      Ivane, postoje opcije, ali kad ti brineš za nekog i pet godina posle njegove smrti, kad u svakom danu nalaziš vremena da se posvetiš sećanju na nekoga… Mislim da tu nije u pitanju samo samoća.

  6. zelenavrata август 24, 2009 у 11:37 am #

    Ja sam na Vozdovcu i to groblje je 10 minuta od mog stana, evo ja cu ti turam cvece svaki dan, ako ne odem pre tebe da orem nebeske njive.
    A to isto ja ne zelim..
    A sta ces ti svaki dan na groblju?

    • malabreskva август 24, 2009 у 3:21 pm #

      Zelenavrata, pisah Ivanu da nisam više na Voždovcu, al ako završim na tom groblju, dobro je znati da si orna da pomogneš 😉
      I ne idem svaki dan, idem kad nadjem vremena, obično vikendom.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: