Jeste li gledali seriju “Once Upon a Time”?
Ako ste oduvek voleli bajke i pomalo vam nedostaju obavezno je potražite. Videćete šta bi u ovom našem svetu radila Crvenkapa, Snežana, Lovac ili Pinokio… Meni je najslađi početak, kad čujem te čarobne reči “Once upon a time”…
A princ Šarmantni je i dalje moj omiljeni lik 
Koji je Vaš?
Konačno gledala! Ako ste voleli “Lajanje na zvezde” sigurno će vam se i ovo dopasti. Izlazeći iz bioskopa imala sam utisak da sam se vratila u to vreme i nekako me je prenerazilo kada sam na izlazu naletela na klince u holu koji igraju igrice na fejsu. Brzo se razbila iluzija da je vreme serenada i fijakera moguće vratiti. Ovo je idealna prilika da se prisetite nestašluka iz svojih đačkih dana, da uzdahnete za nekim davnim trenutkom, da se raznežite zbog pesme…
Mene je film oduševio, mada je bilo publike (muške) koja je nezadovoljno gunđala kako su očekivali “nekakvu radnju”… Ne znam šta su očekivali, ali sigurno niko nije poginuo. Šteta. Možda bi publika bila raznovrsnija. Ovo je film za emotivce. Ako niste u tom fazonu, preskočite ga slobodno.
Čitala sam “Marinu” ovih dana i misli su mi još zatrpane slikama…
Divan je osećaj ponovo doživeti Barselonu, vođena njegovim pogledom. Kada vas zasene velelepne stare građevine, fontane sa anđelima i zapušteni senoviti vrtovi… I pomalo uplaše zloslutni crni leptiri.
Ne, ne sviđa mi se tema romana, linija priče… Nisam ljubitelj naučne fantastike, trilera, priča o ludilu i zlu, kopanju po najcrnjoj ljudskoj tami i nesrećnim ljubavima …
Ipak obožavam njegove knjige, čudne, na momente surove i pomalo depresivne. Zašto? Mnogo mi se sviđa njegov način posmatranja sveta, ti čudesni opisi svega što pogled uhvati, slikovitost rečenica, preplitanje svetlosti i tame… Safon priča kao neko u koga odmah morate da se zaljubite. Bar ja bih mogla
Prvo sam pročitala fenomenalnu “Senku vetra”, gde me je raznežio lik mladog Danijela i oduševio njegov sjajni drug Fermin. Onda sam pronašla “Igru Anđela”, čiji me je kraj malo razočarao jer sam očekivala mnogo bolji rasplet. Ipak, knjiga u kojoj je glavni lik PISAC mora da vam se svidi. Kako bih da zalutam u neku od starih knjižara koje se tamo pominju…
Konačno, knjiga “Marina” zaokružila je utisak. Nadam da će biti još tavkih romana. NEOPHODNI SU.
Ako ne znate šta bi gledali a volite istorijske filmove, evo jednog predloga.
Oduševiće vas slike prelepog dvorca Versaj, a ako volite cipele, slatkiše, raskošan nakit i haljine, zaista ćete ostati bez reči.
Da li je Marija Antoaneta bila ludača koja je ponizila podanike rečenicom “Ako nemate hleba jedite kolače”, ili je ona bila samo žrtva okolnosti nesvesna realnosti iznad zidova dvorca… Prosudite sami. Meni su kolači uvek izgledali kako dobro rešenje
Voleo ga moj prijatelj pesnik, pa sam zbog njega poželela nešto da pročitam. Bludni sin i razvratnik, sirovi psovač i buntovnik, a opet tako brutalno iskren, realan i dubokouman… Nisam baš oduševljena stilom kojim je pisao, niti mnogim njegovim stavovima, ali se slažem da je imao petlju... Šta mislite?
“…Čovek mora da upozna mnogo žena kako bi našao pravu, i ako ima sreće on će i da je nađe. Muškarac koji se zadovolji prvom ili drugom ženom u svom životu neznalica je; on pojma nema ŠTA JE ŽENA. Čovjek mora da prođe kroz tu školu, a to ne znači samo spavanje sa ženom, da ih povališ jednom ili dvaput, nego to življenje sa ženom, mjesecima ili godinama. Ne krivim ljude koji se boje da to učine – jer to znači izložiti dušu na pijacu. Naravno, neki se ljudi jednostavno uvale s jednom ženom, odustanu, kažu: to je to, to je najviše što mogu. Mnogo je takvih i, u suštini, većina se ljudi pomiri sa sudbinom: uviđaju da ne ide kako bi trebalo, ali nije važno, pretvarajmo se, nema svrhe da se ponovo prolazi kroz sve to, šta je na televiziji večeras? Ništa. Svejedno, gledajmo je. Jer, to je ipak bolje od gledanja jedno u drugo, bolje od razmišljanja o tome. Televizija drži više loših parova zajedno nego što to čine djeca ili crkva…” (Čarls Bukovski)
“…Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet tera i dalje po svome i radi ono što radi. A mene nema! Jako čudno. Zamisli kamion za smeće koji dolazi i kupi smeće, a mene nema. Ili novine bačene pred vrata, a mene nema da ih pokupim. Nemoguće. Ili još gore, kad prođe neko vreme posle moje smrti, tada će me neko istinski otkriti. Svi oni koji su me se bojali ili su me mrzili dok sam bio živ, najednom će me prigrliti. Na sve strane biće moje riječi. Stvoriće se klubovi i udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Daleko hrabrijim i talentovanijim. Biće tu dovoljno toga da i bogovi povrate. Ljudski rod preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj. Kopilad. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto…..Bolje mi je! …” (Čarls Bukovski)
Evo jednog filma koji razvedrava kišne dane. Preporučujem svim blogerkama, a mogli bi i blogeri malko da se razneže
Nedavno sam pogledala odličan francuski film, koji vam od srca preporučujem. Pošto nisam u školi učila francuski, retko sam gledala takve filmove, pa mi ne bi palo na pamet da ga potražim da mi ga jedan prijatelj nije preporučio. Radi se o doživljajima grupe simpatičnih dečaka. Pored divnog humora, jako su mi se dopali enterijeri i stil kuće malog Nikolasa. Film je dovoljno smešan da razbije zimsku monotoniju, pa pogledajte i javite da li vam se sviđa.
SHE (Charles Aznavour)
She
May be the face I can’t forget
A trace of pleasure or regret
May be my treasure or the price I have to pay
She may be the song that summer sings
May be the chill that autumn brings
May be a hundred tearful things
Within the measure of the day.
She
May be the beauty or the beast
May be the famine or the feast
May turn each day into heaven or a hell
She may be the mirror of my dreams
A smile reflected in a stream
She may not be what she may seem
Inside a shell
She who always seems so happy in a crowd
Whose eyes can be so private and so proud
No one’s allowed to see them when they cry
She may be the love that can and hope to last
May come to me from shadows of the past
That I remember till the day I die
She
May be the reason I survive
The why and where for I’m alive
The one I’ll care for through the rough and rainy years
Me I’ll take her laughter and her tears
And make them all my souvenirs
For where she goes I got to be
The meaning of my life is
She, she, she
malabreskva
komentari