Boje za život…

„Taj dan je, mirne duše, mogao biti utorak. Bio je sasvim bezvezan, bez šarma, bez stila, bez ikakvog identiteta…
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dečijim farbankama koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja sam, kao i svi, preskočio mnogo stranica tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.
Ni to popodne, naznačeno tek tananim jesenjim linijama, nije mi odgovaralo. Bilo je potrebno puno pastelnih nijansi da bi ponuđeni kišoviti pejzaž počeo da liči na nešto, a odavno nisam pri šarenim bojama. Potrošio sam ih kao pravi naivac, nepromišljeno ih razmazujući po svojim davnim radovima…“

Đorđe Balašević „Tri posleratna druga“

Ne znam kako vam se čini, ali meni ovo vreme mnoooogo liči na proleće! Sunce stidljivo proviruje kroz moje prozore i rađa dugu u sanjivim očima. Više ne moram da preskačem dane, da mrljam boje na dlanovima.  Zimu ne volim zbog sivila i mnogo se mučim žudeći za bojama.  Ali, sunce ih donosi tako lako,  bude se u tišini kao šareni leptiri. Kao  čipkani snovi u meni trepere njihova krila.

Čime vi bojite ove zimske dane, da li ste pustili u sobu sunce?

A napolju mraz…

“ …Lunjo, ako me traze ti slazi da sam odavno mrtav.
Spusti roletne i navij sat na sredu, cetvrtak.
A napolju mraz i magla i zima.
A napolju mrak al’ ovde sve stima, od kad tebe imam.“

B.

Nije čovek – bez šešira

„Šešir profesora Koste Vujića“– snimljen po romanu Milovana Vitezovića!

Konačno gledala! Ako ste voleli „Lajanje na zvezde“ sigurno će vam se i ovo dopasti. Izlazeći iz bioskopa imala sam utisak da sam se vratila u to vreme i nekako me je prenerazilo kada sam na izlazu naletela na klince u holu koji igraju igrice na fejsu. Brzo se razbila iluzija da je vreme serenada i fijakera moguće vratiti. Ovo je idealna prilika da se prisetite nestašluka iz svojih đačkih dana, da uzdahnete za nekim davnim trenutkom, da se raznežite zbog pesme…

Mene je film oduševio,  mada je bilo publike (muške) koja je nezadovoljno gunđala kako su očekivali „nekakvu radnju“… Ne znam šta su očekivali, ali sigurno niko nije poginuo. Šteta. Možda bi publika bila raznovrsnija. Ovo je film za emotivce. Ako niste u tom fazonu, preskočite ga slobodno.