Ne volim januar. Nema mog voljenog sunca, hladnoća mi duva za vratom, a blatnjave ulice uspavljuju korake.
U takvim danima volim da ispitujem svoje granice. Obično razbijam glavu o ivice izdržljivosti, ili se kotrljam po obroncima strpljenja. Nekad, kao ovih dana, prepadnem se od svoje negativnosti. Pogledam dole u ponor i poželim da pljunem život.
Jer mi je dosta prepiranja sa sobom. Jer mi je dosta prestrojavanja, okretanja i zanovetanja. Ne mogu čak ni da shvatim gde sam, a već me odnose drugi vetrovi. Poželim da se okliznem, samo da bih dublje udahnula…
Ali… Život je čudna igračka. Baš kad odlučiš da ga baciš preko glave, on te lupi po čelu. I pokaže ti da si glup. Da uzalud lupaš glavu… Možda bi trebalo vežbati osmehe. I pevušiti uz vetar. Neka ide januar.
malabreskva
Trenirati osmehe
Zelena, bude tako nekih dana kada je teško doći sebi. Srećom da prolaze, samo ih treba preživeti
pesma kaže ne volim januar, al zato osmehe volEEEm, pa to ti je..
Šunjo, rezerve osmeha sve više se troše. Moraću ponovo da ih skladištim
Osmehe gajiti kao posebno značajan deo stzila i januarske garderobe
. Za podsećanje staviti pomorandžu tako da uvek upije privuče, pogled i rasvetli pogled koji će tako lakše ukljuiti osmeh 
.
Baklavice bio je to jedan u nizu teških dana… A još teže padnu kada je januar
Biće bolje ili gore, mora da se menja 
Ma nemoj da ti dođem tamo ti malo skakutavo breskvico jedno!
Baš u januarskom duhu i (ne)raspoloženju.
Ni ja ne volim Januar.
Eto, nisam jedina
Moliću, jedan lajt-motiv na lice i odmah će odleteti januarske rugalice
Bravarice, branim se lajt -motivima, sve dok mogu
nijedan mjesec u godini meni ne prođe brzo kao januar.
))
Kod tebe je čini mi se drugačuje, godina prođe- januar nikad
želim da ti što prije protutnji ostatak januara, pa da odmah nabaciš osmjeh.
Doli, ne podsećaj me na tu knjigu, ne dopada mi se uopšte. A januar, zaglavio se nekako pa ne mrda
Evo, ja izmedju dva gutljaja čaja s rakijom, osmehujem se i stavljam sebe na probu koliko dana mogu da izdržim i ne izadjem iz stana, premda ovo što nam se dogadja uopšte nije zima! Mislim da bih mogao ‘ladno izdržati dva-tri meseca
Lepi pozdravi!
Eh, Stevo, izađi ti malo u šetnju, da se smrzneš pa da ti taj čaj više prija
JaGuar, februar..mart…
Labilna, može i tako
Vidim, ovdje je baš šareno, ne vidim svoj odraz u ovome, ali drago mi je da postoji neko ko ovako gleda na svijet.
)
Nemoj da bježiš od januara, sve što je loše mora da prođe, i upravo ta činjenica, ta sitnica zvana “prolaznost” može biti jedina nada i optimistima i pesimistima
Autark, doboro doš(la)ao na moj blog
Prolaznost samo pokazuje da ništa nije toliko važno kako se nama ponekad čini 
Pozdrav
Bude tih trenutaka… Za to služi blog, kao terapija
Ne bi bilo zanimljivo da nema i takvih trenutaka…
Exxx, svakako. Mora.
Ništa ne primećujem, veruj mi, ni januar, ni hladnoću, ni vreme, sve mi je bez veze. Neki mi haos u glavi i nešto ne volim baš sebe takvu, ali se nadam da će proći to sve!
Ma nije baš Januar taj koji me muči Dudo, al nekako mi lakše da njega okrivim
Pozdrav, nadam se da si dobro 
Breskvice,ne brini,potrazi te zagubljene osmehe po nekim dobrim knjigama,u pesmama,dobro se obuci i ne moze ti vetar nista…A januar samo sto nije…otici ce on posramljen sto nije uspeo sa carolijom snega…
Mila, tako je – mater vetru, dok je nama NAS
Ne znam kako kod tebe… ovde u Sloveniji nikada nije bilo toplije i lepše… Kada bi više bilo ovakvih januara… haha kako je sve relativno
Eh, Branko ovde je zavejalo, al nekako lepo
Ja se borim radom koji ne zahteva upotrebu mozga. Pomaže provereno.
Ne daj se.
Charolijo, to je proveren recept, hvala ti na podsećanju. Rad jeste lek, za brige i loše misli… POzdrav draga
Januar….odakle da pocnem? Snegovi…veliki ,beli, raspusti, recitacije u Crkvi za Sv Savu, mirisi bundi starih gospodja koje nas blago gledaju, dok mi vazni ucestvujemo u priredbi…Moja baka kojoj su oci pune suza od miline sto njeni unucici ne zamuckuju, nego igraju kao pravi….Mirisi ostre zime i pomalo dimljive peci oko koje sedimo uvece, a deda nam prica price koje nikad kasnije nisam cula niti procitala….Mirisi kolaca nedeljom, praznici su prosli, ali mi uzivamo i dalje…bacamo se u sneg i pravimo “andjele”….
Januar…..Drhtavo vreme iscekivanja posle novogodisnjih zurki kada smo vec zasli u pubertet….Drzanje za ruke u necijem dzepu, poljupci na minus sto….Volim i sada januar…..dovoljno je da zatvorim oci, da pokupim njima pahulje ili ledeni dah vetra ako nema snega, i evo me…..Putujem….Beskonacno daleko i dugo….Zar ce vec februar ?)))))))
Saljem ti veliki zagrljaj Breskvice i hajde, daj mi ruku, polecemo u neko tvoje divno secanje na izgubljeni Januar…..)))))
Eeeeee, Veco kad mi tako pričaš već volim i zimu i januar i sve…
Mada su meni nekako sećanja uvek vezana za leto… možda postoji i neko januarsko, već počinjem da ga prizivam zahvaljujući tvojim opisima
Drago mi je da si mi svratila Čarobnice
Gori od januara je jedino februar
No, nema ničeg lošeg u ispitivanju svojih granica. Tako se granice šire, tako se raste
He,he, važno je da rastemo. Drago mi je da si tu Nektarino
interesuje me da li po ovoj hladnoći, ispituješ svoje granice ili si se koncentrisala na to kako da prebrodiš ove ledene dane ?
E, Saveta, ovde oko mene prava je frka oko snega, leda i ostalog… za sada se držim ušuškane fotelje i tople čokolade. Ne volim zimu
A granice? Nikad ne znaš gde su, zar ne ?