Iluzija – Dragana Konstantinović

14 јан

Tražili smo se po tuđim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim…
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve…
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim…
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena…
San koji uzleće iznad kletve…

Ne, nisi ti iluzija… Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti…

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena…
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi…
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena…
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi…?

Ne, nije sve iluzija… Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi.

Dragana Konstantinović

Ovo je nešto što ovih dana čitam… Primetila sam da ovde nisam citirala Draganu, koja to svakako zaslužuje. Ovo je jedna od njenih sjajnih pesama.  Idealna je za ovaj januar bez vunene kape. Nema iluzija, zato osmeh molim.

About these ads

21 реаговања to “Iluzija – Dragana Konstantinović”

  1. Sarah јануар 15, 2011 at 8:13 am #

    Poslala sam ti osmeh :))
    Divna pesma !
    Lep vikend telim :))

  2. skoljka јануар 15, 2011 at 6:26 pm #

    bežite iluzije!;-) odlična pesma! :-)

  3. dudaelixir јануар 16, 2011 at 3:43 pm #

    :) Znaš da slabo znam da išta kažem o pesmama!

  4. crnaperla јануар 17, 2011 at 1:39 pm #

    Poželela sam se ovakvih stvari… E, ni to nije iluzija , to samo život čini „lepšim“ :-) Divna pesma !!

  5. crnaperla јануар 17, 2011 at 8:20 pm #

    Bolje našla Breskvice draga, mada sam na prvi gled pomislila da sam il riknula il omanula kuću, he,he :-)
    Slatki ti ovi ljubičasti, pufnasti-ne mogu da provalim jel su oblaci il je cveće? Kiss

  6. malabreskva јануар 17, 2011 at 8:30 pm #

    Perlice, malo se igram, dosadno mi. Ko zna, možda se još do kraja igre pretvorim u Milku kravicu :)

  7. Nena јануар 18, 2011 at 12:49 pm #

    Zaista divna pesma, baca u duboko razmišljanje. Stičem utisak da što je više čitam, svaki naredni put je doživljavam drugačije.
    A evo i osmeha :)

  8. Branko Baćović јануар 18, 2011 at 3:59 pm #

    Evo, na pesmu, pesmom. Ovu sam napisao pre 7-8 godina. Sada bih verovatno drugačije napisao. Kroz pesmu se možda prepoznaje muški ugao gledanja. Možda, ali je ipak ugao :))))

    ILUZIJE

    Teramo osećanja od sebe
    i mislimo da smo pametni
    a ne razumemo!

    Pokrivamo uši,
    klimamo glavama,
    ubeđeni da shvatamo.

    Upiremo poglede u bližnje i daljnje
    i očekujemo da nas vode.
    I ja sam bio ranjiviji
    dok sam u svakom čoveku tražio oca
    da preuzme moje breme.

    Rascepljen
    između želja i hrabrosti
    da vidim svoja ograničenja
    kratkog života.

    U svetu beskrajnih mogućnosti
    treba mi distanca od sebe
    od glave i ruku
    koje crtaju pozive u pomoć …

    … Možda onima
    sa kojima sam razmenjivao
    frustracije!

    I čije osobine nosim.
    Voleo bih da neke stvari
    nisam napravio. Ali jesam!

    Da li ću živeti dovoljno dugo
    da uhvatim odgovore i donesem
    odluke!? Ne znam!

    Da li je kraj igre
    početak realnosti!?

    • malabreskva јануар 18, 2011 at 6:56 pm #

      Branko, dobrodošao u moje blog- dvorište. Baš nam ovde fali taj „muški ugao“, jer naši blog -drugari negde se razbežaše. Ostalo je nekoliko najhrabrijih, koji muku muče sa ženama :)
      Hvala ti za pesmu, sviđa mi se. Ne čudi se što nećeš uhvatiti odgovore, život i tako živimo unapred, a shvatamo mnogo unazad… tek negde kad sve prođe… Zato smo u iluzijama do guše…

      • Branko Baćović јануар 19, 2011 at 8:57 am #

        Da, i ja sam nekako primetio da je manje više žensko društvo.

        Ma te iluzije. Dosta puta se hvatamo za njih koa za spaonosnu slamčicu. Uhvatimo je a ona se raspline u neku nedođiju a mi se pitamo – gde je otišla bajka. Možda nigde – pošto kao da nije ni postojala.

        • malabreskva јануар 19, 2011 at 9:10 pm #

          Blago hrabrim blogerima -blaženi u ženskom društvu :)
          Bajka je ostala u nama…

  9. zelenavrata јануар 19, 2011 at 10:32 pm #

    Dragana ima sjajne pesme, rado je citam, i ova je odlican izbor a i ova Brankova nije losa da nam razbije monotoniju :D

    • Branko Baćović јануар 20, 2011 at 9:36 am #

      Dobro, dobro. Sada sam u manjini… pa možete da me zezate (mislim na zelenu) što neki put i nije loše ;). Jeste, bajka je u nama, ali ako je nedorečena, neispričana… neki put može da napravi rupčagu u srcu koje onda booooli.

      • malabreskva јануар 22, 2011 at 1:23 pm #

        Nažalost, nemaju sve bajke srećan kraj. Ali to daje prostor novim snovima. I tako u krug…

    • malabreskva јануар 22, 2011 at 1:20 pm #

      :) Branko je pravo iznenađenje i osveženje :)

  10. Branko Baćović фебруар 9, 2011 at 10:20 am #

    Hvala… odakle ti ideja da ti se blog zove malabreskva?

    • malabreskva фебруар 9, 2011 at 6:44 pm #

      Branko, to je lik iz moje omiljene knjige „Jedan od onih života“
      Imala sam negde post „zašto sam MalaBreskva“, izgleda da se negde zagubio :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 147 других пратиоца

%d bloggers like this: